Комичарев специјал који преиспитује породичне односе и сексуалну оријентацију, стендап је емисија колико и терапијска сесија – поднаслов је критике Веслија Мориса, објављене у Њујорк тајмсу, посвећене наступу Џерода Кармајкла пред публиком у њујоршком Блу Ноут џез клубу. Морис закључује да Кармајкл јесте стендап комичар, међутим, да у Ротанијелу (HBO) заправо – седи. Ми такође видимо да засмејава људе, али и да док говори о најосетљивијим приватним, породичним стварима, откривајући најдубље тајне – прави покрете што указују како се под тежином те готово непрестано духовите приче ломи његово тело. Но, Весли Морис, проницљиви есејиста, са две Пулицерове награде пре своје педесете године, свакако види даље, уочавајући још један битан детаљ: примећује да се Кармајкл врпољи на металној столици на склапање. Не треба занемарити ту опаску, јер у искреном, ризичном контакту с публиком очигледно тражи ослонац, успевајући да не испадне из равнотеже, колико год неудобно било.