У ноћи између 5. и 6. фебруара Турска се увелико спремала за елементарну непогоду у виду обилних снежних падавина и ниских температура које су најављене, са интензитетом сличним оним из прошле године, у истом периоду, када је читава земља била паралисана. Поучене том лекцијом, државне и локалне службе су вршиле последње припреме како би грађани могли несметано да обаве своје обавезе у наредном периоду. Моја супруга, ветеринарка на истанбулском аеродрому, на посао је кренула тог јутра са додатном гардеробом у случају да мора да остане на радном месту. Само два дана пре тога, турски геолог професор доктор Надзи Горур оставио је неприметан твит у коме је упозорио на велики ризик од разорног земљотреса у региону Кахранмараша. Овај виртуелни глас професора Надзија почео је да све јаче одјекује 6. фебруара у раним јутарњим сатима заједно са крицима људи јужне Анадолије и медитеранских провинција у очају за својим домовима и ближњима који су заувек престали да се оглашавају.