Nebeska mehanika raspeća

U belopalanačkom romskom naselju pored Nišave nema više drekavca. Jedan Rom mi kaže: „Doš`o jedan žandar iz žardinjeriju i sas snajper utepa drekavca na krov!“ Bar do prve prilike, jer drekavci se, možda, pojave za septembarske izbore, koje su naprednjaci najavili, pa se brže-bolje utišali. Nego, ostaće tajna zašto je Milan Mojsilović, načelnik Generalštaba Vojske Srbije, išao u Ameriku, u vreme kada je Ivica Dačić bio na molibdenom doručku u Vašingtonu. Nego, `ajde, da se malo pozabavimo ozbiljnijim temama kao što je, recimo, „nebeska mehanika raspeća“. Baš tako glasi naslov kratkog eseja koji mi je, poštom, poslao Slobodan Filipović, jedan od najvećih živih autohtonista, u koje, naravno, ubrajam i sebe. A, evo, šta piše u Nebeskoj mehanici raspeća. Šta?! Sada vas naslov zbunjuje?! Polako, razjasniće vam se. Filipović, naime, piše: „U kanonskim jevanđeljima nema podataka da je Rist raspet, niti ima slika raspeća u ranohrišćanskoj ikonografiji. Uostalom, Pseudo Cesarije, u petom veku, kaže da je crkva, nekoliko puta, menjala jevanđelja prema svojim potrebama te da je Sveto pismo dokument sa više redaktora.“ On, dalje, piše da je „po Koranu, Isus obešen i proklinje hrišćane koji kažu da je Isa razapet, jer muslimani poštuju Isusa, Vaznesenje i Preobraženje, uprkos tome što odbacuju simbol krsta.“ Neki kažu da je hrišćanstvo rođeno u nedrima ruskog vedizma, jer priča o raspeću je preslikana iz događaja, sa četvrtka na petak, 20. na 21. mart 368. godine kada su „Goti“ razapeli „slovenskog“ kneza Busa, zajedno sa sedamdeset kneževa, upravo, na punu lunarnu elipsu, „da bi on vaskrsao i ovenčan slavom sišao na goru Alatar, pupak neba na vrhu božanske planine“. Događaj je ušao u predanje. A ako hrišćanstvu prethodi ruski vedizam, pita se Filipović, zašto onda Bus nije bio Rus nego je „Sloven“? Pogotovo što su „Sloveni nepostojeći narod čije ime se koristi samo kao zbirno ime za sve srbske narode iako su oni sebe, od iskona, zvali Srbi ili Ariji ili regionalnim imenom Rusi“! Bajdvej, današnji Rusi neće se nikad pomiriti da su samo jedno srpsko pleme te, na njih, ne možemo ozbiljno računati kada budemo bili u bilo kakvoj nevolji! No, `ajde konačno da objasnimo „nebesku mehaniku raspeća“. Filipović je tu jasan: „Po drevnom srbskom kalendaru vreme od 20. do 25. marta označava početak maksimalnog dotoka energije s neba, za obnovu prirode u proleće“. Tada se, kao što i sama reč kaže, kosmička energija raspe, razapne po planeti Zemlji. Isus je samo Oličenje Sunca božijeg, a Sunce se „rađa“ svake godine u zimskoj kratkodnevici. Da bi se prikrila ova astronomska pozadina Isusove smrti i vaskrsenja, kroz raspeće, koje u stvari, „preslikava harmonijski pravac u prolećnoj ravnodnevici“, plasirana je priča o jevrejskoj Pashi, a, to „nema nikakvih dodirnih tačaka sa nebeskom mehanikom raspeća.“ Ali, Filipović nas upućuje i na to da je „getski“ knez Bus savremenik „getskog“ vladike Bogomila, koji je držao službu u Carigradu i Jerusalimu na jeziku Besa, a za taj jezik Grigorije Palama kaže da je - srpski! E, sad vladika Bogomil dolazi iz Makedonije gde jača bogumilski pokret, a oni upražnjavaju Isusovu molitvu, to jest, tihovanje. K. G. Jung, moj guru iz Švice mi priznaje: „Sada ti i ja verujem da je Isus bio iz Ohrida i da je, po povratku iz Indije, širio neku mešavinu stare srpske vere i budizma. Zato su bogumili morali da budu istrebljeni!“ Tu će i moja Crna da kaže: „Ako si primetio i ja sve više tihujem! Jer, ovaj svet, sve više, postaje nesnosan!“