Ruska perionica još radi

LJudi odvajkada nastoje da izbegnu plaćanje poreza, ali globalizacija je minimiziranje poreskih obaveza i neplaćanje poreza, kao i pranje novca, pretvorila u unosni poslovni model. U poslednjih par decenija ofšor poreski rajevi poput Kajmanskih ostrva, Bermuda, Kipra i Irske omogućili su korporacijama i imućnim pojedincima da svoje profite i lično bogatstvo prikriju u meri kakva nikad ranije nije viđena. Kvantifikovati koliki je imetak pohranjen u ofšor poreskim rajevima notorno je teško, ali u jednoj analizi iz 2018. procenjeno je da se u jurisdikcijama s niskim porezima drži 10 odsto globalnog bruto društvenog proizvoda. Poslednjih godina su slučajevi masovnog razotkrivanja finansijskih dokumenata - poznati kao Panamski papiri, Rajski papiri i Pandorini papiri - bacili više svetla na ovaj skriveni finansijski sistem i šeme izbegavanja poreza kojima pribegava svetska poslovna i politička elita. Svako takvo otkriće izaziva revolt javnosti i podstiče zahteve za sprovođenje reformi. Čak je i papa Franja izbegavanje poreza proglasio za greh. Demonstrirajući ključnu ulogu koju poreski rajevi imaju za održavanje autokratskih režima ruska invazija na Ukrajinu pokazala je koliko je hitna potreba da se ofšor finansije stave pod kontrolu. Invazija je, međutim, pokazala i koliko je mali napredak na tom polju ostvaren. Organizacija za ekonomsku saradnju i razvoj (OECD) je, recimo, 2013. lansirala inicijativu za sprečavanje erozije poreske osnovice i premeštanja dobiti (BEPS), paket reformi korporativnog poreza čiji je cilj bio da se obezbedi da multinacionalne kompanije porez plaćaju onoliko koliko i treba. Ali iako je BEPS prihvatilo 138 zemalja, njegova dosadašnja dostignuća su skromna. Kao što se u jednom dokumentu iz 2020. primećuje, ovaj okvir nije uveo adekvatne knjigovodstvene standarde, zbog čega nije u stanju da se suprotstavi drastičnijim oblicima korporativnog minimiziranja poreskih obaveza i neplaćanja poreza. Jedan od razloga za izostanak napretka na ovom planu jeste to što BEPS i drugi slični programi neizbežno naleću na problem s kojim se suočava svaka kolektivna akcija: da bi poreske reforme bile efikasne, s njima moraju da se saglase sve zemlje. No, dok jedan broj zemalja želi da se bori protiv izbegavanja poreza, druge kao podsticaj za privlačenje stranog kapitala koriste snižavanje poreskih stopa i otežavanje pristupa relevantnim informacijama. Činjenica je i da su mnoge zapadne zemlje godinama imale koristi od nelegalno stečenog bogatstva tako što su omogućile da ono bude proprano kupovinom nekretnina u gradovima poput Londona i NJujorka, što dodatno komplikuje stvari. Rezultat toga jeste zastoj u nastojanjima da se promoviše globalna poreska reforma. Ali daleko od toga da je bitka okončana. Kako rastući javni dug i sve veći deficiti zapadne vlade primoravaju da traže nove izvore prihoda, poreski rajevi se nameću kao očigledna meta. Slično tome, zbog gneva javnosti izazvanog nejednakošću prihoda i imetka, kreatori politika su pod pritiskom da se obruše na ofšor industriju izvrdavanja poreza. Rat u Ukrajini se, međutim, pokazao kao istinska prekretnica. Ruski predsednik Vladimir Putin i njegova kamarila godinama su se oslanjali na fiktivne kompanije u ofšor poreskim rajevima kako bi finansirali vlastitu blatantnu korupciju, manipulisanje izborima, subverziju demokratskih institucija, te proizvodnju propagandnih sadržaja i lažnih vesti. Ruski oligarsi, dugo smatrani za marionete Putinovog režima, tu imaju centralnu ulogu, koristeći sredstva skrivena u brojnim ofšor rajevima za učvršćivanje veza s ekstremnom desnicom u Evropi i Sjedinjenim Državama. Kada je lični advokat Donalda Trampa, Majkl Koen, porno glumici Stormi Danijels 2016. isplatio novac za ćutanje, fiktivna kompanija koju je za tu isplatu koristio je, prema izveštajima, primila preko milion dolara od firme povezane s ruskim oligarhom Viktorom Vekselbergom. A 2014, kada je francuska partija krajnje desnice Nacionalno okupljanje (u to vreme još Nacionalni front) od jedne ruske banke dobila pozajmicu od 12 miliona evra, njen osnivač i bivši lider Žan-Mari le Pen se zadužio 2,5 miliona dolara kod kiparske ofšor kompanije povezane s bivšim agentom KGB-a. Otkako je Rusija prošlog februara pokrenula sveobuhvatnu invaziju na Ukrajinu, ono na šta se dotad gledalo samo kao na izolovane slučajeve javne blamaže sada se sagledava kao deo sistematskog napada na zapadne demokratije. Putinovi oligarsi su tokom godina ruske ofšor holdinge - čija je vrednost, kako se procenjuje, tri puta veća od zvaničnih deviznih rezervi Rusije - obilato koristili za finansiranje Kremlju naklonjenih medija, instituta, desničarskih političara i radikalnih grupa. Šokirane ruskom agresijom, zapadne vlade su brzo uvele sankcije Putinovim političkim saveznicima, zamrzle imovinu ruskih oligarha i zaplenile njihove vile i jahte. Ali time su samo zagrebale površinu. Ako žele da sebe i druge zaštite od ruskog mešanja, moraju da demonstriraju da su ozbiljne u nameri da se bore protiv ofšor poreskih rajeva, koji limitiraju njihovu sposobnost da nametnu ekonomske sankcije. A tu je od ključnog značaja kažnjavanje finansijskih institucija koje omogućavaju korišćenje šema za pranje novca poput onih razotkrivenih istraživanjem „Ruska perionica“, u šta su, prema izveštajima, bili uključeni austrijska Majnl banka i drugi. Neki, poput ukrajinskog premijera Denisa Šmihala, smatraju da bi Rusija trebalo da pokrije deo troškova obnove Ukrajine, koji se trenutno procenjuju na preko 1.000 milijardi dolara. U tu svrhu međunarodna zajednica bi mogla da iskoristi sredstva ruskih oligarha pohranjena u ofšor zonama. A osim zamrznute imovine koja pripada ruskoj vladi i državnim kompanijama, još mnogo novca za obnovu moglo bi se naći u Mejferu (elitnoj rezidencijalnoj zoni u londonskom Vest endu, prim.), Kurševelu (francuskom skijaškom centru) i na jezeru Komo (takođe poznatom po mnoštvu ekskluzivnih nekretnina). Ilustrujući opasnost koji ofšor finansijski sistem predstavlja za na pravilima zasnovani globalni poredak, rat u Ukrajini zapadnim vladama pruža jedinstvenu priliku da omoguće poštenije oporezivanje, smanje nejednakost, suzbiju korupciju i otklone pretnje globalnoj bezbednosti. Ako proćerdamo ovu priliku, to će nas skupo koštati - u izgubljenim poreskim prihodima, daljoj eroziji demokratije i ljudskim životima. Da parafraziramo Lenjina: ne smemo dopustiti Rusiji da nam proda konopac kojim ćemo se obesiti. Jurij Gorodničenko profesor ekonomije na Kalifornijskom univerzitetu Berkli Ilona Sologub urednica analitičkog sajta VoksUkrajina © Project Syndicate, 2023.