Povratak Novog Sada na vodi

Skoro četiri godine je prošlo otkada su gradski čelnici u Novom Sadu najavili projekat urbanizacije leve obale Dunava. Po uzoru na sličan investicioni projekat koji se još uvek realizuje na tlu Beograda, široj javnosti postao je poznatiji po nazivu „Novi Sad na vodi“. U pitanju je projekat impozantnih razmera, kojim bi se približno 160 hektara novosadskog priobalja pretvorilo u novi stambeno-poslovni i komercijalni gradski centar. Realizacijom takvog projekta Novi Sad ostao bi bez zelene oaze koja se proteže duž Šodroša, Kameničke ade i Ribarskog ostrva, i to na površini koja je reda veličina 320 zbijenih fudbalskih terena. Pomenutom problemu doprinosi i činjenica da su na ovom području evidentirana i staništa strogo zaštićenih biljnih i životinjskih vrsta, kao i da je reka Dunav proglašena međunarodnim ekološkim koridorom. Sve navedeno deo je niza razloga zbog kog je veliki broj građana iskazao protivljenje ideji „Novog Sada na vodi“. Ipak, ma koliko to zvučalo nadrealno u današnjem društvenom kontekstu, snažne političke namere i pritisci potencijalnih investitora osujećene su, ne usled pritiska javnosti već posredstvom institucija i javnih preduzeća. Dunavac, Šodroš i Kamenička ada nalaze se u takozvanom indudacionom području odnosno u nebranjenoj zoni između korita reke Dunav i nasipa za odbranu od poplava. Kako je Zakonom o vodama zabranjena izgradnja stambenih, poslovnih i komercijalnih objekata na vodnom zemljištu, to zemljište najpre bi moralo biti prenamenjeno. Preduslov takvoj prenameni predstavlja izmeštanje postojećeg nasipa 500m prema koritu reke, čime bi se „obgrlio“ prostor Kameničke ade i Ribarskog ostrva, dok bi rukavac Šodroš morao biti „odsečen“ od prirodnog toka Dunava. Za te potrebe, 10. juna 2019. godine privredno lice AD „Vojvodinaprojekt“ izradilo je hidrološku studiju koja je zaključila da urbanizacija priobalja neće imati negativnih uticaja na režim voda. Međutim Institut za vodoprivredu „Jaroslav Černi“ osporio je ovu studiju usled netačnih i nepotpunih informacija. Mesec dana kasnije „Černi“ odbacuje čak i korigovanu verziju te studije uz navode da je korišćen nedovoljan fond podataka, kao i da su brojne pretpostavke neosnovane. Pored obavezne izrade hidrološke studije, za izgradnju „Novog Sada na vodi“ morao je biti obezbeđen i planski osnov, što je podrazumevalo izmenu Generalnog urbanističkog plana Novog Sada (GUP) u koji će biti ucrtana nova pozicija nasipa. Javno preduzeće „Urbanizam“ iz Novog Sada, krajem novembra 2019. godine uputilo je Javnom vodoprivrednom preduzeću „Vode Vojvodine“ zahtev za izdavanje vodnih uslova za ovakvu izmenu GUP-a. Međutim, usled ugrožavanja stabilnosti vodnih objekata, ometanja proticanja vode i leda, kao i ugrožavanja stabilnosti zaštitnih objekata i vodnog režima „Vode Vojvodine“ isključile su mogućnost izmeštanja postojećeg nasipa. Ovakvo postupanje, tadašnji gradonačelnik Novog Sada Miloš Vučević nazvao je „kočenjem razvoja grada“. Usledilo je zatišje koje je davalo privid da se od zamisli realizacije „Novog Sada na vodi“ odustalo, međutim, godinu dana kasnije stvari su se naglo promenile. Najpre je 12. novembra 2020. godine smenjen direktor JVP „Vode Vojvodine“, na čije mesto je imenovan Srđan Kružević, nekadašnji zamenik gradonačelnika Vučevića. Potom je 9. decembra 2020. godine na sajtu Grada Novog Sada objavljeno obaveštenje o izradi dopune hidrološke studije vodotoka Dunava koju sprovodi institut „Jaroslav Černi“. Svega nedelju dana nakon ovog obaveštenja zaključkom Vlade Republike Srbije pokrenuta je inicijativa za privatizaciju Instituta „Jaroslav Černi“. Teško je bilo odupreti se utisku da su poluge uticaja i moći ipak odnele prevagu nad vladavinom prava, i da su barijere koje stoje na putu izmeštanju nasipa i takvoj izmeni GUP-a nestale „kao rukom odnesene“. Tako je najpre u julu 2021. godine izrađena Studija hidrotehničkog uređenja površinskih i podzemnih voda priobalja na levoj obali Dunava u Novom Sadu, koja opravdava izgradnju novog nasipa. Pomenuta studija instituta „Jaroslav Černi“ omogućila je „Vodama Vojvodine“ da u septembru 2021. godine izdaju pozitivne vodne uslove za potrebe izmene GUP-a, koji će predvideti izmeštanje nasipa. Sledeće poglavlje „Novog Sada na vodi“ otvoreno je kroz nacrt izmena GUP-a, koji je javnosti predstavljen 28. decembra 2021. godine. Tada je formalno održan „javni uvid“, tokom kojeg je institucijama, organizacijama i javnosti omogućeno da upute primedbe, komentare i mišljenja na predložene izmene i tako utiču na njihovo unapređenje. Nakon javnog uvida održava se i javna sednica koja predstavlja poslednji trenutak preispitivanja planskih rešenja i koja je ključno mesto pomirenja konflikta kroz društveni dijalog i dogovor. Pored restrikcija učešća javnosti i nezakonitosti u sprovođenju same procedure javnog uvida, već na prvi pogled bilo je jasno da je reč o nacrtu koji daje prednost privatnom nad javnim interesom kroz favorizaciju intenzivne izgradnje po cenu gubitka javnih prostora i degradacije prirodnih i kulturnih dobara. Preko 12.000 građana i organizacija je uputilo negativne primedbe na ovaj nacrt, što je nažalost svojevrstan neslavni rekord, a gotovo svaka od njih jednostrano je odbačena kao neosnovana. Svoje nezadovoljstvo i nepoverenje u institucije građani su nedvosmisleno iskazali i na javnim sednicama i prezentacijama koje su protekle u neprimerenoj atmosferi uz verbalne i fizičke konflikte, što je eskaliralo i kroz proteste na ulicama Novog Sada i sukobe sa organima reda. Komentarišući ove događaje, gradonačelnik Vučević reciklirao je staru etiketu „kočenje razvoja grada“ koja je namenjena svima koji su iskazali neslaganje sa izmenama GUP-a. Uprkos svim načinjenim propustima i nedostacima usled kojih je obesmišljen postupak održavanja javnog uvida, ovaj GUP ipak je usvojen na sednici Skupštine Grada Novog Sada 21. jula 2022. godine. Kada se uporede prethodni i novi GUP, vidi se da je područje koje se razmatra u kontekstu budućeg „Novog Sada na vodi“ pretrpelo značajnu transformaciju koja je omogućena izgradnjom nove linije nasipa. Zelena šrafura na površini većoj od 20 hektara oko Brodogradilišta Novi Sad obojena je u crveno. To znači da je novi GUP u toj zoni predvideo izgradnju „opštegradskog centra“ u kojoj je omogućena gradnja visokih objekata i do pet puta veće ukupne kvadrature od površine parcele na kojoj se nalaze. Takođe, jasno se nazire i da je rukavac Šodroš „odsečen“ od toka Dunava i delom pretvoren u veslačku stazu, a delom u marinu za nautičke sportove. Sve navedene promene omogućene su izgradnjom nove linije nasipa za odbranu od poplava, međutim ona najznačajnija ipak nije vidljiva. Naime mada se većina obuhvata Šodroša i Kameničke ade „još uvek zeleni“, nakon izgradnje nasipa taj prostor više neće biti indudaciono područje i sve što ga deli od potencijalne urbanizacije jeste jedna ,,brzopotezna’’ izmena GUP-a. Imajući u vidu rastući trend intenzivne gradnje i razvoja investitorskog urbanizma, kao i nemoć institucija da stanu u odbranu javnog interesa i vladavine prava, ne čini se daleko ta „brzopotezna izmena“, koja će neminovno ostaviti dalekosežne posledice. Autor je analitičar javnih politika Regulatornog instituta za obnovljivu energiju i životnu sredinu RERI  Ova publikacija je izrađena uz podršku Evropske unije. Sadržaj ove publikacije isključiva je odgovornost RERI, IUP i A11 i ni na koji način ne odražava stavove Evropske unije © Copiright 2021 CorrPlan. Ovaj članak je izrađen u okviru projekta Urbani menadžment – korupcija i planiranje. Ovaj projekat je sufinansiran iz budžeta Republike Srbije. Stavovi izneti u podržanom medijskom projektu nužno ne izražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva.