Čovek od sunđera

Nakon završenih master studija vajarstva, realizovala sam 2015. rad u sunđeru Dijadički odnos – kaže nam vajarka Dunja Trutin, pošto smo upitali kada je prvi put napravila prepoznatljivog čoveka od sunđera. „Radilo se o paru u interakciji. Odnos koji čini osnovnu jedinicu, gradivni element svakog društvenog kruga.“ Umetnica čija je izložba Topologija grupe trajala do sredine februara u Galeriji FLU, srela se sa tako lakim materijalom leto ranije, praveći grupu figura od stiropora. „Pokušala sam da te 2014. figuru čoveka upotrebim kao jedan element prostornog dijagrama, gde bi svaka osoba istovremeno predstavljala i mog prijatelja, kolegu iz klase, ali i element skupa ljudi, uopštenu predstavu pojedinca.“ U instalaciji Volumen interakcije, radovi nastaju iz bloka, odsecanjem komada skalpelom. Po načinu razmišljanja o formi, proces vidi kao sličan oblikovanju kamena ili drveta, jer oblik nastaje oduzimanjem. „Svaka figura odgovara određenoj osobi, odnosno predstavlja ličnost iz mog najužeg kruga, pa se zato rad na njima nastavlja u samoj galeriji, dok se formira prostorni raspored i istražuju odnosi među pojedincima.“ Pisac Kolm Tojbin primetio je da krhke Đakometijeve skulpture ukazuju na prazninu, na beskrajni prostor oko sebe. Gledamo zajedno snimak: Tojbin stoji u galeriji, kraj Đakometijevog rada, uz prozor, pa se polje dodatno širi. Prolaznici su izložbu Dunje Trutin, asistentkinje na Vajarskom odseku Fakulteta likovnih umetnosti, videli i spolja, iz Knez Mihailove, kroz izlog, kroz staklo. „Mislim da je u tome sadržana suštinska razlika između skulpture i instalacije – ovaj rad bavi se prvenstveno aktiviranjem prostora i kreiranjem određene situacije, mreže odnosa, a ne isključivo formom ili objektom. Đakometijevi radovi su divan primer delovanja okolnog prostora. Izuzetno je zanimljivo Tojbinovo zapažanje, podseća me donekle i na tekst Žana Ženea o Đakometijevom radu. On je pisao o tome kako su Đakometijevi ljudi viđeni kao u `neprekinutom kretanju od najdaljeg odstojanja do potpune bliskosti`. Ta vrsta dvostrukog pogleda, od studioznog posmatranja određenog lika ili trenutka, do uopštenog, svedenog sagledavanja čoveka u prostoru i njegove suštine, predstavlja nešto što me veoma interesuje i što težim da omogućim kroz svoj rad.“