Za rast cena odgovorne i Vlada i Narodna banka Srbije

Početkom 2023. centralne banke najrazvijenijih zemalja nastavljaju da povećavaju ključne kamatne stope u borbi protiv inflacije koja se otrgla kontroli. Očekuje se da će te kamatne stope tokom 2023. dostići najviši nivo u odnosu na predvečerje svetske finansijske krize, pre 15 godina. Nakon neviđenog agresivnog povećanja, četiri puta po 75 baznih poena, američke Federalne rezerve su u decembru 2022. pribegle manje agresivnom povećanju, za 50 baznih poena. To se dešavalo tokom 2022, u kojoj su u SAD zabeležene stope inflacije koje nisu viđene od 1982, ali i nakon pogrešnog uverenja zvaničnika FED-a, kao i drugih centralnih banaka, da je rastuća inflacija tokom 2021. samo prolazni fenomen. Tržišta su delom odahnula nakon još manjeg povećanja kamatne stope FED-a početkom februara 2023, od 25 baznih poena, na nivo 4,50-4,75 odsto. Krajem februara 2023, međutim, dolaze signali od nekih zvaničnika FED-a da bi moglo da usledi dalje agresivno povećanje ključne kamatne stope, uprkos rastućim rizicima od ulaska privrede u recesiju. To je direktna reakcija na godišnji rast potrošačkih cena u januaru od 6,4 i bazne inflacije (bez hrane i energenata) od 5,6 odsto, koji je skoro tri puta veći od ciljanih dva odsto, ali i na činjenicu da dosadašnje povećanje kamata nije dovelo do usporavanja privredne aktivnosti i da troškovi pozajmica kod banaka nisu dostigli dovoljno restriktivan nivo. Predsednik FED-a DŽerom Pauel nedavno je stavio do znanja tržišnim akterima da mogu očekivati nekoliko „spojenih“ povećanja ključne kamatne stope pre nego što kampanja agresivnog monetarnog zatezanja bude u režimu čekanja. Ovo čak i kada FED uspori akciju ka obuzdavanju inflacije. Nije li to dokaz rešenosti FED-a da se odlučno bori da suzbije inflatorna očekivanja, koja po sebi podstiču inflaciju, a kad se ukorene teško se leče? Kao reakcija na ograničavanje tražnje zbog viših kamata na kredite, vrednosti reprezentativnog kompozitnog indeksa menadžera nabavke (PMI) kao pokazatelj poslovne aktivnosti pokazuju da je u periodu od četiri meseca zaredom, zaključno sa januarom 2023. u SAD zabeleženo smanjenje porudžbina. To je izraz zabrinutosti kompanija zbog visokih cena inputa - troškovne inflacije, koja je vezana i za pritiske za povećanje nadnica. Prema preliminarnim procenama, PMI u februaru iznosi 50,2 i znatno je iznad očekivanja, signalizirajući nepromenjen ukupni autput privatnog sektora zbog rasta u sektoru usluga i sporijeg pada u sektoru industrije. U takvom ambijentu ugovori o finansijskim fjučersima ukazuju da su investitori već ukalkulisali povećanje ključne kamatne stope FED-a za po 25 baznih poena u martu i maju, sa šansom za isto toliko povećanje u junu, tako da bi ona dostigla najviši nivo od 5,37 odsto. Kada bi FED mogao da počne da je smanjuje? Tokom prethodnih pet ciklusa ključne kamatne stope FED-a, prosečni period između najvišeg nivoa i prvog njenog smanjenja je u proseku iznosio 11 meseci. Dakle, reč je o periodima kada je stopa inflacije ispoljila veći stepen stabilnosti, što sada nije slučaj. U uslovima rastućih geopolitičkih poremećaja u svetu i rastućih troškova zbog širokog korišćenja sankcija u finansijskoj i spoljnotrgovinskoj sferi od strane SAD , EU i Velike Britanije prema Rusiji, Kini i drugim zemljama, FED i druge centralne banke najrazvijenijeg Zapada su sve dalje od normalizacije monetarne politike i vraćanja na ciljani nivoi inflacije od dva odsto u bliskoj budućnosti, a da ne izazovu velike lomove u svojim privredama. Neki američki ekonomisti, senatori i veliki investitori su nedavno izrazili sumnju ne samo u to da li je u postpandemijskoj privredi ciljani nivo inflacije od dva odsto poželjan, već i da li je moguć. Sa Volstrita poručuju, u svom interesu, da vraćanje inflacije na taj nivo nije vredno žrtve u vidu recesije. Zagovornicima podizanja i stabilizovanja ciljanog nivo inflacije predsednik FED-a DŽerom Pauel odgovara da bi to mogao biti „dugoročni projekat u jednom trenutku“, a da se to neće desiti u sadašnjim okolnostima. U evrozoni, nakon prva dva meseca 2023. aktivnost privatnog sektora neočekivano se vraća na putanju rasta – vrednost globalnog PMI iznad 50 koja razdvaja ekspanziju od kontrakcije. U januaru je porastao na 50,2 (prvi put posle juna 2022), a u februaru, prema preliminarnoj proceni, na 52,3. Na putanju rasta vratile su se privrede Nemačke, prvi put u odnosu na oktobar 2022. i Francuske, u odnosu na jun 2022. Tome su doprineli usporavanje troškovne inflacije zbog usredsređenosti preduzeća na smanjenja zaliha, a ne na nove kupovine inputa; neuobičajeno topla zima u Evropi (sa rekordno visokim temperaturama), praćena smanjenom tražnjom energenata i padom njihovih cena godinu dana nakon izbijanja rata u Ukrajini i uvođenja serije sankcija Rusiji; skraćenje vremena isporuke u lancu snabdevanja, prvi put posle januara 2020… Godišnja inflacija u evrozoni u januaru pala je na 8,5 odsto, na najniži nivo u poslednjih osam meseci i ispod očekivanih devet procenata. U Nemačkoj, najviše pogođenoj masovnim, bez presedana, sankcijama EU prema Rusiji, inflacija je bila 8,7 odsto, iznad očekivane od 8,1 odsto. Tome je doprineo skok troškova energije za 23,1 odsto (nakon isteka jednokratnih subvencija države za povećane račune za energiju krajem 2022) i hrane za 22,7 odsto. Prema poslednjoj, januarskoj anketi, ECB je očekivanu godišnju stopu inflacije u evrozoni revidirala naviše, na 5,9 odsto u ovoj i 2,7 odsto u narednoj godini, a očekivane godišnje stope bazne inflacije na 4,4 i 2,8 odsto (grafikon), tako da se očekuje da bi se na ciljani nivo od dva odsto mogla smanjiti tek krajem 2025. Blago usporavanje inflacije početkom 2023. i vraćanje privredne aktivnosti na putanju rasta otvara vrata ECB-u da odlučnije pribegne povećanju ključne kamatne stope, koja sada znatno zaostaje za rastom cena i kamatnom stopom FED-a. Pri prognoziranom anemičnom rastu realnog BDP-a u evrozoni od samo 0,1 odsto i stopi nezaposlenosti od sedam procenata, realno je očekivati da bi ECB mogla da pribegne povećanju ključne kamatne stope na glavne operacije refinansiranja sa tri odsto početkom februara, u dva navrata - za 50 i 25 baznih poena - do juna, na 3,75 odsto, a da pritom ne izazove dublju recesiju. Krajnje je neizvesno da li će početi da smanjuje kamatnu stopu pre druge polovine 2024. Ovo zbog dugog vremenskog pomaka od oko dve godine u delovanju u punoj meri sadašnjeg monetarnog zatezanja na obaranje inflacije. Za razliku od centralnih banaka zemalja centralne i istočne Evrope koje su iz preventivnih razloga počele da povećavaju ključne kamatne stope krajem 2021, pre izbijanja rata u Ukrajini, Narodna banka Srbije to nije činila. Upozoravao sam u javnim istupima da je to pogrešna politika, a ista je nastavljena tokom 2022. i početkom 2023. Poređenja godišnjih stopa inflacije i ključnih kamatnih stopa centralnih banaka u četiri zemlje - Mađarska, Poljska, Rumunija i Srbija - koje primenjuju koncept ciljane inflacije od marta 2022. do januara 2023. potvrđuje kontinuirano veliko zaostajanje povećanja kamatne stope NBS u odnosu na centralne banke te tri zemlje. I to uprkos rastućoj dvocifrenoj inflaciji. U martu 2022, pri godišnjoj inflaciji u Srbiji od 9,1 odsto, NBS je utvrdila kamatnu stopu na nivou od svega jedan odsto, dok su centralne banke Poljske i Rumunije pri inflaciji od 11 i 10 utvrdile kamatne stope na nivou od 3,5 i 2,5 odsto. Centralna banaka Mađarske je pri nižoj inflaciji od 8,5 odsto u martu prošle godine utvrdila kamatnu stopu na nivou od 3,4 procenta. U junu 2022. kamatna stopa NBS daleko zaostaje za kamatama te tri centralne banke, dok je u januaru 2023. to zaostajanje samo smanjeno u odnosu na Poljsku i Rumuniju. Pri godišnjem rastu potrošačkih cena u Srbiji od 15,8 odsto u januaru kamatna stopa NBS je 5,50 odsto, dok su u Poljskoj u Rumuniji, pri sličnim stopama inflacije od 17,2 i 15,1 odsto, kamatne stope centralnih banaka 6,75 i sedam odsto, respektivno. U istom mesecu Mađarska beleži najvišu stopu inflacije od 25,7, a kamatna stopa je 13 odsto. Ako je stopa inflacije u Srbiji u januaru 2023. dvostruko veća nego u evrozoni, monetarne vlasti Srbije to ne mogu pravdati dominantno uvezenom inflacijom zbog naše vezanosti za evrozonu. Onako kako su vođene, domaća monetarna i fiskalna politika su velikim delom odgovorne za to. Ni toliko hvaljen fiksni devizni kurs kao nominalno sidro ne pomaže u obuzdavanju inflacije. Ostvarivanje ciljane inflacije od tri plus-minus jedan i po odsto do sredine 2024, kako nam poručuju najviši zvaničnici NBS, nema utemeljenje. Autor je profesor Ekonomskog fakulteta u Beogradu, koji je sa Božom Draškovićem napisao knjigu Srbija od sankcija do neokolonijalne privrede (Prometej, Novi Sad, februar 2023)