Студенти међународних односа су упознати са термином „триангуларна дипломатија“. Термин се односи на политику коју је својевремено крајем шездесетих и почетком седамдесетих амерички председник Ричард Никсон, заједно са својим саветником за националну безбедност, касније државним секретаром Хенријем Кисинџером повео према Совјетском Савезу и Народној Републици Кини. Амерички двојац је схватио да је до тада конвенционална мудрост америчке спољне политике да су Совјетски Савез и Маова црвена Кина идеолошки и геополитички савезници дубоко погрешна. Уместо тога, Никсон и Кисинџер су схватили да се две комунистичке силе више плаше једна од друге него од Вашингтона. Вашингтон је схватио да уколико има боље односе са Москвом и Пекингом него што то двоје имају једно са другим, Вашингтон ће одвојено преговарати са две престонице и добити бољи исход за себе него иначе. Ова спознаја је довела до легендарног Никсоновог и Кисинџеровог „отварања Кине“ која је веома добро послужила каснијој америчкој победи у Хладном рату.