Обећања да ће Србија у замену за потписивање европског плана за Косово бити подржана великодушном финансијском помоћи и инвестицијама, па и сам долазак Оливера Вархељија са 600 милиона евра дан пошто је из Брисела саопштено да је Београд прихватио план, неодољиво подсећа на једну причу с краја прве деценије 21. века. Пар година пре Универзијаде, највећег спортског такмичења које је одржано у Београду, држава је на до тада непознат начин у грађевини, својеврсном трампом, доделила фирми Мирослава Мишковића 14 хектара земљишта да изгради станове у којима ће бити смештени студенти, у срцу Новог Београда, који је већ тада био једна од скупљих стамбених зона престонице. Delta Real Estate требало је, у замену за земљиште, да по завршетку међународног такмичења станове продаје по „социјалним ценама“. Радост медија због тог обећања, које је до почетка продаје навелико заборављено, није оставила простор за много преиспитивања легалности самог поступка. Остало је историја. Не само да цена од 2.200 евра по квадратном метру није била социјална (у том тренутку, пет стотина евра нижа била је цена квадрата скупље новоградње са паркинг местом, у близини) него је продаја тог луксуза потпомогнута државним програмом субвенционисаних кредита, за које је градитељске услове, у прво време, испуњавало само ово насеље названо Белвил.