Kad tužioci neće da referišu Željki

Svi koji su nakon smene tužiteljki Bojane Savović i Jasmine Paunović pomislili da žive u pravnom glibu, teško da su bili iznenađeni kada je jedan od režimskih tabloida protest održan tim povodom najavio naslovom: „Ukrajinski lobista predvodio proteste. NATO ekipa i Vuk Jeremić na istom zadatku!“ Već se pokazalo da stupidno i nepovezano nabacivanje bilo kojih reči predstavlja anestetik za mase, a on je i te kako potreban u trenutku kada su se oglasili predstavnici struke i najavili da će proteste proširiti po celoj Srbiji ukoliko se tužiteljke ne vrate u odeljenje za borbu protiv korupcije, a sa svojih pozicija ne odu republička javna tužiteljka Zagorka Dolovac, viši javni tužilac Nenad Stefanović i njegova zamenica Brankica Marić. Međutim, teško da je iko shvatio koliko je taj pravni glib zbilja dubok dok se u priču nije uključila vlast, a iz nje isključili tužilački organi. Jednostavnu činjenicu da je Bojana Savović uklonjena sa svog predmeta istog dana kada je uhapsila šest lica (očito nekog koga nije smela), a da je nakon nje sa slučaja EPS-a odstranjena i Jasmina Paunović, na isti način su razumela 54 profesora prava, 37 zamenika tužilaca Prvog osnovnog javnog tužilaštva u Beogradu, šest zamenika iz Posebnog odeljenja za ratne zločine, 17 zamenika tužilaca Trećeg javnog tužilaštva u Beogradu... Ali ne i poverenik za samostalnost Državnog veća tužilaca Milan Tkalac, koji je u svom saopštenju naveo da se „ne može na nesumnjiv i pouzdan način utvrditi sadržina neprimerenog uticaja“, te da će radi davanja ocene morati da izvrši dodatne provere. Na prvi pogled bi takva izjava mogla da deluje – sačekaću da vidim koja će strana da pobedi pa ću se izjasniti, ali možda je u pitanju samo opreznost. Međutim, u rečima Aleksandra Vučića nije bilo ni moguće opreznosti – napad na tužioca Stefanovića je okarakterisao kao političku hajku, a da ne pojasni koju to politiku Stefanović zastupa, iako kao tužilac ne sme nijednu. Što znači da ga doživljava kao još jednog od „svojih“ koje „ne da“ ili, još gore, da ulogu javnog tužioca u pravosuđu smatra još jednom polugom sopstvene vlasti. A biće da je u pitanju to „gore“ imajući u vidu učinak pravosuđa od kada je najavljena nulta korupcija. U izveštaju Transparensi internešnel za 2022. godinu, Srbija je na 101. mestu po percepciji korupcije (među 180 zemalja sveta i to je najlošiji rezultat u poslednjih 11 godina). Međunarodna organizacija Fridom haus u poslednjem izveštaju kao ključne probleme navodi odsustvo borbe protiv visoke korupcije i politički pritisak na pravosuđe i podseća na sumnjive poslove ministara Nenada Popovića i Siniše Malog, veze Zlatibora Lončara sa organizovanim kriminalom, slučaj pokojnog oca ministra odbrane Nebojše Stefanovića koji je bio umešan u trgovinu oružjem i slučaj uzbunjivača iz Krušika Aleksandra Obradovića. Ovog puta su Savamalu, Doljevac i Jovanjicu propustili. Nedavno je profesor na Pravnom fakultetu u Beogradu Miodrag Jovanović izjavio da je u slučaju smenjenih tužiteljki i EPS-a dodirnut samo „vrh ledenog brega, zato što se neko u politički osetljivom slučaju drznuo da postupa na pravi način i sklonjen je sa tog slučaja“. A na pitanje šta je onda „ceo ledeni breg“, za NIN kaže: „To bi bila bar jedna pravosnažna osuđujuća presuda nekom visokom državnom funkcioneru ili sa njim povezanom licu, nešto nalik slučaju Sanader u Hrvatskoj. Zašto nijedan slučaj visoke korupcije u Srbiji nije dobio takav pravosudni ishod? Neko sa strane bi mogao reći da je to možda stoga što kod nas i nema visoke korupcije. Na takvu tvrdnju bi se svaki građanin ove zemlje, uključujući, verujem, i samog predsednika, slatko nasmejao. Ako to nije posredi, u sledećem koraku sumnja pada na loš rad javnih tužilaštava. Međutim, i takav jedan paušalan i generalizovan sud bi bio problematičan. Naime, upravo slučaj EPS-a pokazuje da veliki broj tužilaca, poput koleginica Savović i Paunović, savesno i profesionalno obavlja svoj posao i ne libe se da krenu u pravcu otkrivanja ’celine ledenog brega‘ koruptivnog ponašanja. Ono što se i u ovom slučaju, kao i u slučajevima koje pominjete, javlja kao najveća prepreka jesu javnotužilačke vrhuške, emanirane u likovima republičke javne tužiteljke i beogradskog višeg javnog tužioca. U javnosti se, verujem opravdano, stvorilo uverenje da oni hijerarhijsko načelo ne doživljavaju kao organizacioni princip za efikasnije gonjenje počinilaca krivičnih dela, već kao delotvorni mehanizam za obezbeđivanje nekažnjivosti nosilaca državne vlasti i njima bliskih lica.“ Situacija sa smenom Bojane Savović je jasna – pohapsila je okrivljene i momentalno smenjena da ih ne bi ispitala. Međutim, u slučaju premeštaja Jasmine Paunović situacija je malo komplikovanija – pre nego što je na scenu stupio epilog slučaja EPS-a ona je iznervirala svog nadređenog, a on to baš ne voli. Konkretno, odbila je da pokorno klimne glavom na usmenu informaciju koja je glasila: „Ubuduće, pre nego što odlučite da li ćete podneti krivičnu prijavu protiv nekoga ili bilo kakav izveštaj i pre nego što pozovete policiju, za bilo šta, prvo ćete sve referisati Željki.” Paunovićeva je na Viber grupi upozorila da se na taj način krši Ustav koji tužiocima garantuje samostalnost u radu i da „tako drastična i opasna promena može da se izvede ukoliko se izda obavezno uputstvo“. Usledio je sastanak na kom je Stefanović udarao rukom o sto, ali je nije premestio u drugo odeljenje. „Mislim da tužilac u tom trenutku nije znao da ja radim drugi krak slučaja EPS-a jer mi je nakon što sam mu to saopštila, rekao: ’Ti radiš privatna privredna društva?‘ Nakon toga više ništa nije komentarisao. Tek nakon hapšenja lica iz EPS-a i informacije da je koleginica Bojana Savović smenjena sa slučaja, ja sam sutradan dobila poziv da dođem u njegov kabinet. Tu je sedeo njegov rukovodilac odeljenja za opšti kriminal Lazar Lazović i pred njim je uperio prst u mene i rekao: ’Ideš i ti, juče sam rekao Bojani, danas kažem tebi. E to ti je zbog one poruke koju si pustila na viber grupu‘. Da je on mojom porukom bio toliko revoltiran da me je zbog nje prebacio u dugo odeljenje, on bi to uradio odmah, a ne bi čekao 10 dana. Zato sam u velikoj dilemi zbog čega sam sklonjena, da li zbog poruke ili zbog EPS-a. Mišljenja sam, a s obzirom na sve poznate okolnosti, da je zbog predmeta!“, kaže Jasmina Paunović. I nema sumnje da je u pravu, ukoliko u tu priču uključimo još neke okolnosti iz kojih vidimo da vrh tužilaštva ne voli kada neko radeći svoj posao ugrozi „poslove“ vlasti. Dovoljno je samo da se prisetimo da je tužiocu Predragu Milovanoviću mimo njegove volje oduzet predmet koji je vodio protiv bivšeg gradonačelnika Grocke Dragoljuba Simonovića, a da je Slobodan Milenković, načelnik Odeljenja beogradske policije za borbu protiv droga, u više navrata saslušavan jer je otkrio aferu Jovanjica. Ako uz to dodamo i ko je Željka kojoj bi zamenici tužilaca morali da referišu kada podižu optužnicu, onda je sve još jasnije – radi se o Željki Nikolaidis koja se proslavila baš tokom saslušanja načelnika Milenkovića jer je pila kafu iz šolje na kojoj je bio logo BIA. Danas zvuči gotovo neverovatno, ali da će baš na takve probleme naići zamenici tužilaca u novoformiranim odeljenjima za suzbijanje korupcije, za NIN je još pre pet godina lično potvrdio Nenad Stefanović. Tada je rekao: „Viši javni tužilac postavlja rukovodioca posebnog odeljenja na osnovu diskrecionog ovlašćenja, što predstavlja potencijalno opasnu koruptivnu tačku... Još jedna tačka uticaja na postupanje jeste što se zamenici javnih tužilaca upućuju u posebna odeljenja, ne biraju se. To znači da mogu da budu vraćeni u svoja tužilaštva nižeg ranga bez ikakvog obrazloženja i na taj način im se ne garantuje stalnost funkcije u posebnim odeljenjima. Udruženje tužilaca se zalaže da budu birani na oglasu od strane DVT za zamenike višeg javnog tužioca.“ Na pitanje NIN-a zašto ništa od toga za šta se tada zalagao nije primenio kada je došao na funkciju višeg javnog tužioca, nije odgovorio. Šteta, baš bi bilo lepo saznati kako je neko od tako ispravnih stavova, za samo godinu dana na funkciji, uspeo da svojim diskrecionim ovlašćenjem otera dotadašnjeg rukovodioca i njegovog zamenika, da premesti sedam zamenika i da trećinu odeljenja popuni novajlijama iz nižih tužilaštava, koji se boje da će jednom njegovom rečju biti vraćeni na bivšu poziciju. A kako se to odražava na kvalitet tužilaštva i šta će sada biti sa slučajem EPS-a? „Stvarno ne znam ko taj predmet radi posle Bojane Savović. Kao prva zamenica Brankica Marić je izjavila da taj predmet možda zna bolje i od Bojane, ali mi nije jasno zašto ga onda ne radi ona, nego ga je prepustila početnici. Stiče se utisak da se ide ka tome da se razvodni cela priča. Ne znam koja im je namera i ne bih da spekulišem, ali činjenice koje imamo navode u tom pravcu. Nije logično da prilikom saslušanja tih lica uz Brankicu Marić učestvuje i Jelena Zilkić, koja je skoro do juče bila sekretar tužilaštva. Tek kada je došao Stefanović ona je promovisana u zamenika u prvom osnovnom tužilaštvu, a nakon par meseci je preuzeta u Više javno tužilaštvo i to u odeljenje za korupciju, koje je srž postojanja VJT. Kako će – uz sve uvažavanje – koleginica Zilkić da se prihvati tog posla kada nema dovoljno iskustva? Žao mi je svih predmeta koji se našim premeštanjem uništavaju. Toliko se razvodni ceo taj put da u jednom trenutku vi jedan ozbiljan predmet svodite na bagatelno krivično delo. Moje pitanje je zašto se uvek pomeraju zamenici koji su bili srž tog odeljenja, oni sa kojima je osnovano to odeljenje, koji su prošli sve bezbednosne provere i koji su pohađali sve kurseve?”, kaže Jasmina Paunović. I nema sumnje da će ti predmeti stradati (neki možda moraju da stradaju iz političkih razloga, a neki će biti samo kolateralna šteta jer ih je vodio „nepodoban“ tužilac). Jedna od premeštenih zamenica tužioca Milena Božović je za Insajder rekla: „Samo u ovoj godini, na primer, predmet koji sam ja vodila dobila je druga koleginica, koja je posle toga premeštena, pa je dobila treća koleginica, pa je i ona sada premeštena. Dakle, u jednoj godini jedan predmet će raditi četiri tužioca“. A da li takvo poigravanje predmetima predstavlja korupciju, opstrukciju ili čist amaterizam, odgovor je koji nam i te kako duguje Državno veće tužilaštva, koje je po običaju nemo. Možda i oni čekaju da zažive novi pravosudni zakoni koji će „sve da reše“? „Pravo je pitanje šta bi se desilo kada bi se pomenute javnotužilačke uprave jedno jutro probudile potpuno preobraćene, sa iskrenom željom da se uhvate ukoštac sa svim vidovima političke korupcije u ovoj zemlji. Da li bi im to pošlo za rukom? Ja verujem da ne bi, jer jedna od stvari u koju ni novi, nesumnjivo poboljšani, ustavnopravni i zakonodavnopravni okvir ne dira jesu institucionalni mehanizmi kojim bi se omogućilo da javno tužilaštvo efektivno rukovodi radom policije u predistražnim postupcima, posebno onim politički osetljivim. Jednostavno rečeno, stvarni mehanizmi disciplinovanja policije, onda kada ona ne postupa po nalozima tužilaštva, u rukama su Ministarstva unutrašnjih poslova, a na njegovom čelu su uvek pažljivo selektirani politički aparatčici, a ne profesionalci i stručnjaci. Zato je izbor konkretnog ministra policije nepogrešiva mera političke volje da se u državi iskorenjuje politička korupcija. Ako sada ukrstimo podatak ko je na čelu pomenutog ministarstva sa činjenicom da javnotužilačke vrhuške koriste različite vaninstitucionalne mehanizme – usmene naredbe, zastrašivanja, neopravdane premeštaje – kako se nijedan politički osetljiv predmet ne bi oteo kontroli, onda slika najavljenih ‘tektonskih promena’ postaje jasnija. To je jednako uverenju da će dokazani porodični nasilnik prestati da bije svoje ukućane zato što je donet zakon kojim se zabranjuje nasilje u porodici. Pritom, novi Ustav je već godinu dana na snazi“, kaže Jovanović. Pa, pokazalo se da za vrh tužilaštva taj Ustav i nije baš argument i da se čeka primena već donetih zakona. A onda, čemu žurba, mogu da sačekaju i podzakonska akta. Sandra Petrušić