Potraga za krivcima

Iako je upravo ona svoje obraćanje na jubilarnom 30. Kopaonik biznis forumu počela podsećanjem na hiperinflaciju iz 1993, kada je ovaj forum prvi put organizovan, Jorgovanka Tabaković, guverner Narodne banke Srbije, iznela je nakon toga niz optimističnih prognoza. NJene najvažnije poruke biznis eliti okupljenoj i ove godine na najpoznatijoj skijaškoj destinaciji u Srbiji, barem kada je u pitanju monetarna politika, jesu prognoze o polaganom smirivanju inflatornih pritisaka i stabilnom dinaru koji i nadalje ostaje imperativ centralne banke. Ona očekuje da će se inflacija sredinom naredne godine vratiti u zacrtani koridor, ali i da će na kraju ove godine biti upola manja nego na njenom početku. Podsećajući da su na njen rast do gotovo 16 odsto najviše uticale svetske cene energenata i primarnih proizvoda, Tabaković je kazala da je cena nafte na svetskom tržištu u junu 2022. bila za 74 odsto veća nego u junu 2021, da je cena gasa prošlog proleća bila četiri puta veća nego sredinom 2021, a i cene hrane krajem prošle godine bile su za 30 odsto veće nego pre pandemije. „Akumulirani su i efekti politike jeftinog novca, odnosno negativnih kamatnih stopa u pojedinim zemljama, a posledice su osetile i one zemlje koje nisu sprovodile takvu politiku“, kazala je guvernerka NBS navodeći da su za inflaciju u Srbiji najviše zaslužni globalni trendovi - cenovni bum hrane i energenata na svetskom tržištu. Sa druge strane, od Pavla Petrovića, predsednika Fiskalnog saveta Srbije, moglo se čuti kako inflacija u Srbiji nije samo uvozna, odnosno nije posledica isključivo rasta cena na globalnom nivou, nego je barem jedna njena trećina, to jest između pet i šest procenata, domaćeg porekla. Ne sporeći rekordnu inflaciju u SAD i Evropi, još od osamdesetih godina prošlog veka, Petrović podseća da je ona u tim ekonomijama sada na silaznoj putanji, pa je u Americi već u januaru smanjena na 6,4 odsto, dok je u evrozoni trenutno oko osam odsto. U Srbiji je, pak, gotovo 16 procenata, a najvećeg krivca za njen rast, što se domaćih faktora tiče, vidi u rasipničkoj fiskalnoj politici tokom godina kovid krize, kada je na neselektivne antikrizne mere potrošeno barem dve milijarde evra više no što je bilo opravdano. Poredeći stope inflacije u našoj i u zemljama centralne i istočne Evrope, koje su nešto više, Petrović upozorava na još jednu zamku srpske ekonomske politike. To je zauzdavanje cena struje i gasa, koje su u regionu znatno više povećane tokom 2022, dok su kod nas doprinele prigušenju rasta opšteg nivoa cena. Predsednik Fiskalnog saveta to smatra pogrešnom ekonomskom politikom. Veštački održavana inflacija na nižem nivou nego što bi bila da nije bilo kontrole cena struje i gasa tek će nam doći na naplatu tokom ove godine, a rezultat će biti nešto duže vraćanje u ciljane inflatorne okvire nego u zemljama koje su tokom prošle godine povećavale cene energenata u skladu sa njihovim rastom na svetskim berzama, upozorio je Petrović. I od predstavnika MMF-a moglo se čuti da Srbija mora da povećava cene glavnih energenata i da nastavi da zaoštrava monetarnu politiku kako bi obuzdavala i dalje rastuću inflaciju. Govoreći o mogućnosti da već ove nedelje NBS ponovo podigne referentnu kamatnu stopu, Julija Ustjugova iz MMF-a istakla je da se ne sme dozvoliti „prerano skidanje noge sa kočnice“, jer bi to moglo dovesti do još sporijeg vraćanja inflacije u zacrtane ciljeve. Predsednik Fiskalnog saveta zamera i našoj i centralnim bankama drugih zemalja da su zakasnile i oklevale sa pooštravanjem monetarnih uslova, zbog čega se inflacija rasplamsala više no što je moralo. Odgovarajući na takve zamerke, Jorgovanka Tabaković negira odgovornost. Ona tvrdi da je NBS među prvima reagovala na rast cena postepenim zaoštravanjem monetarne politike, najpre, povećavajući izvršnu repo stopu, dok se od aprila 2022. kontinuirano povećava i referentna kamatna stopa koja je od tadašnjih jedan odsto povećana na trenutno 5,5 odsto. I dok je zauzdavanje cena električne energije i gasa doprinelo da inflacija ne bude još veća od sadašnjih 16 odsto, dva puta viša nego u evrozoni, neekonomske cene ovih energenata, uz loše rukovođenje javnim preduzećima i izostanak reformi, doprineli su da gotovo ceo prošlogodišnji budžetski deficit „pojedu“ upravo ovi troškovi. Prema računici Fiskalnog saveta, ukupna budžetska davanja za Srbijagas i EPS, zaključno sa ovom godinom, biće između tri i 3,5 milijardi evra. I novi šef misije MMF-a u Srbiji Donal Mekgetigan istakao je da je energetika, odnosno povećanje cena struje i gasa zapravo okosnica novog stendbaj aranžmana sa tom međunarodnom institucijom, te da MMF očekuje i od fiskalnih i od monetarnih vlasti u Srbiji da udruženim snagama obuzdaju inflaciju. Osim dodatnog zaoštravanja monetarne politike, misija Fonda očekuje i da EPS, pored korekcije cene struje naviše, sprovede i reforme, jer su male investicije i loše upravljanje dugogodišnji problem ovog javnog preduzeća. Kao elemente na kojima je baziran novi aranžman Srbije sa MMF-om naveo je upravo reformu energetskog sektora, rigidnu fiskalnu politiku, odnosno ograničen rast plata u javnom sektoru i penzija, kao i razvoj malih i srednjih preduzeća. Osim što imperativom smatraju obuzdavanje inflacije, učesnici foruma ukazali su i na rizike koji se odnose na skromne stope ekonomskog rasta koje su u prethodnoj godini ostvarile i Srbija i neke druge zemlje Zapadnog Balkana. Pavle Petrović ekonomske rezultate Srbije naziva solidnim, ali ne spektakularnim, dok je Aleksandar Vlahović, predsednik Saveza ekonomista Srbije, organizatora Kopaonik biznis foruma, upozorio da su osnovni rizici za privredu i njenu otpornost u vremenima geopolitičke krize zapravo dalja eskalacija ratnih sukoba, sporiji oporavak Kine i njen problem sa kovidom, zatim prelivanje negativnog efekta sa tržišta nekretnina koje je eksplodiralo, kao i kriza duga u pojedinim prezaduženim zemljama. Vlahović je istakao da ne očekuje recesiju u vodećim evropskim ekonomijama, sem možda onu tehničku - kratkotrajno niske stope ekonomskog rasta. „Vreme pred nama ipak je puno izazova, rizici su prisutni i nažalost teško merljivi i predvidivi“, istakao je on, uz napomenu sličnu onoj novog šefa misije MMF-a da plate u javnom sektoru ne smeju rasti brže od BDP-a. Vlahović je dodao da ne želi da glumi „đavoljeg advokata, ali da je Srbija uoči svetske ekonomske krize 2008. imala nizak nivo javnog duga, nizak budžetski deficit i solidnu stopu rasta BDP-a, ali da se onda desilo ono što nije smelo da se desi“, aludirajući na eksploziju javne potrošnje i povećanje deficita, što je na kraju rezultiralo narušavanjem ekonomske stabilnosti do ivice održivosti i potrebe da se krajem 2014. krene u fiskalnu konsolidaciju. Zato je valjda novi šef misije MMF-a upravo fiskalnu konsolidaciju i nazvao jednim od najboljih reformskih poteza u ovom regionu i pozvao kreatore srpske monetarne i fiskalne politike da ostanu disciplinovani jednako kao što su to bili tada. Petrica Đaković