Denuncijant, najskuplja srpska reč

Mnogo je izdajnika ovih dana. Izdaju sve živo, a najviše predsednika Aleksandra Vučića, što automatski znači, kako su nam ovih dana objašnjavale brojne njegove kolege, da izdaju Srbiju.  Vratimo li se desetak dana unazad, do gostovanja predsednika Vučića na RTS-u, setićemo se da je on još tada zavapio da šta god da radi i koliko kod da se lavovski bori za interese Srbije, vazda mu neki odavde guraju klipove u točkove i konstantno ga denunciraju, takoreći drukaju Evropljanima. Kako je predsednik tada rekao, čak i da glumi da želi normalizaciju da bi nam kupio još malo vremena (a ne glumi), čak i da je odlučio da ih laže i vara (a nije), zašto su ti neki odavde, neki naši, takvi denuncijanti, pa dojavljuju strancima da on to radi? Umesto da budemo jedinstveni i da Evropljane i Zapad ujedinjeni lažemo, mora eto uvek da se nađe neko ko će da odruka šta mi u stvari radimo i šta u stvari mislimo. A to nije ono što im zvanično kažemo i oni nikad ne bi ni saznali šta mi zaista mislimo i radimo jer ti zapadnjaci su malo glupi, znate, ne kapiraju baš najbolje šta se oko njih dešava i ako im neko odavde ne dojavi, nikad ne bi saznali za naš mudri blef i dvostruku igru. Nedelju dana kasnije saznali smo da denuncijanti denunciraju i kad je u pitanju naša oružana industrija, pa smo brže-bolje prihvatili priču ruskih medija o srpskom oružju koje je završilo u rukama Ukrajinaca i trubimo o tome na sav glas. Umesto da ćutimo i lagano šaljemo nove i nove isporuke, jer oružje niti ima nacionalnost niti moral niti preferencije u koga će biti upereno, njemu je sasvim svejedno, mi gledamo da uništimo jednu od retkih privrednih grana koje dobro funkcionišu. Zašto? Pa zato što smo denuncijanti. I svaki put kad predsednik pokuša da uradi nešto što misli da treba, nađe se plejada onih koji će da ga raskrinkaju i dojave i Istoku i Zapadu i kome god šta on radi i kakvu igru igra. A time ne štete njemu, već Srbiji, drugim rečima – sami sebi.  Na svu sreću, u ovim teškim vremenima po predsednika, a samim tim i po Srbiju, postoje oni koji će učiniti makar i neki mali gest ne bi li mu koliko-toliko olakšali, odobrovoljili ga i razgalili mu dušu. Dok je predsednik bio poslom u dalekom Kataru baš u vreme svog rođendana, sin Danilo je, sa mladima iz Srpske napredne stranke, na Ušću upalio 200 baklji i tako ocu čestitao praznik. Štedelo dete od plate i napravilo bakljadu. Čestitkama su se, svaki na svoj način, pridružili i različiti odbori SNS-a širom Srbije i u toj svečarskoj atmosferi samo je falilo da krene štafeta i da se sve završi jednim velikim sletom na „Rajku Mitiću“, kad već nacionalni stadion još nije završen.  Ali znate šta, neće ni ti denuncijanti još dugo da mrače okolo. Kako je najavio Željko Mitrović, vlasnik Pinka, inovator i bliski prijatelj predsednika Srbije, u okviru njegovog PRDC-a uskoro će biti osnovan i institut za genetski inženjering. Bože zdravlja, za koju godinu ima da počnemo da proizvodimo neke bolje podan…ovaj, građane. Bez gena za denunciranje i sa jednim jakim genom za voljenje onog koji sve čini za njih.