Cena predsednikovih obećanja

Krajem godine inflacija u Srbiji biće upola manja nego na početku, izjavila je prošle sedmice na Kopaonik biznis forumu guverner NBS Jorgovanka Tabaković. Izgleda da u to nije poverovao ni predsednik Aleksandar Vučić. Jer, da jeste sigurno ne bi, nekoliko dana kasnije, na srećnoj televiziji, požurio da usreći penzionere obećanjem da će pre kraja godine uslediti još jedno povećanje penzija „veće od 10 odsto“. A zapravo je time samo potvrdio da i on očekuje da će inflacija ove godine biti dvocifrena. Na isti zaključak ukazuju i njegove tvrdnje da nam je bruto domaći proizvod lane bio oko 60 milijardi, a da će ove dostići 68 milijardi evra. I sve to uz realni rast od samo dva i po odsto. Drugim rečima, realni BDP će da poraste za 1,5 milijardi, a čak 6,5 milijardi evra „napumpaće“ inflacija, jer će sve u proseku poskupeti 12-13 odsto. Za toliko će u dinarima biti veća vrednost svega što se stvori (BDP), a kad se to podeli sa istim kursom od 117,3 dinara za evro, eto nama, dok lupneš dlanom o dlan, dodatnih 6,5 milijardi evra BDP-a. Samo što sa tim silnim milijardama niko, osim privilegovane manjine, neće živeti ni za promil bolje. A i danas mnogi žive lošije nego pre 12 meseci. Prema podacima, objavljenim na sajtu Ministarstva finansija, prosečna penzija je tokom prošle godine povećana sa 29.377 na 31.432 dinara, ali je realno pala za 4,4 odsto. Samo, ko još čita te brojke? „Stvarnost“ je mnogo lepša kad im sve to na kineskoj tabli nacrta predsednik. On pažljivo bira brojke kojima je deo populacije na volšeban način uspeo da uveri da penzije nikad nisu bile veće. A biće još veće, samo da se strpe do novembra, decembra. U međuvremenu im ne preostaje ništa dugo nego da pre odlaska u kupovinu popiju nešto za smirenje. Lakše će progutati nova poskupljenja. A biće ih. Republički zavod za statistiku objavio je da su u februaru 2023. potrošačke cene u proseku bile za 16,1 odsto veće nego u istom mesecu lane. Time su u vodu pale tvrdnje srpskih zvaničnika da je inflacija uglavnom „uvezena“, jer je u Srbiji ona trenutno skoro duplo veća nego u Nemačkoj (8,7 odsto) i dva i po puta veća nego u SAD (6,4 odsto). Ispada da je vlast u Srbiji inflaciju „uvozila“ samo dok je ona i u svetu rasla, a da je neko obustavio „uvoz“ kada je u većini zemalja prošle jeseni ona počela da se smiruje. I dok nas provladini mediji uveravaju da ceo svet „gladuje“, cene hrane u SAD povećane su za 11,3 odsto, a u Srbiji za čak 26 procenata. Značajno više od proseka, osim šećera, povećane su upravo cene osnovnih životnih namirnica (brašna, ulja, mesa i mleka), koje je Vlada Srbije još u novembru 2021. „zamrzla“. Samo u poslednjih 12 meseci meso je poskupelo 20,7 odsto, ulja i masti 23 odsto, hleb i žitarice 25 odsto, a mleko, sir i jaja za rekordnih 43 odsto. Pa sami zaključite koliko uspešno Vlada i predsednik brane standard i kupovnu moć građana. Nije, međutim, sve tako crno. Pogotovo ako verujete na reč ministru finansija. Siniša Mali je prošle sedmice na Kopaoniku izjavio da Srbija „ubrzano smanjuje razliku“ u odnosu na EU. „Ako naš privredni rast u narednih 10 godina bude 2,5 odsto u proseku, naš BDP će kumulativno da poraste između 45 i 55 odsto, a u EU, uz rast od jedan odsto, BDP će da poraste kumulativno za 20 odsto, što je drastično smanjenje razlike između nas i njih“, rekao je Mali i dodao da „to zavisi od nas“. Hmm, neće biti da „to zavisi samo od nas“. Zavisi, bogami, i od matematike, a i učenici završnih razreda osnovne škole mogli bi izračunati da bi uz godišnju stopu rasta od 2,5 odsto kumulativni rast za deset godina bio jedva 30, a ne između 45 i 55 odsto. Nego, baš tim tempom hvatala je Srbija korak sa svetom i u prethodnih 10 godina. Prema podacima Svetske banke, BDP po stanovniku u tekućim cenama između 2012, kada su SNS i SPS osvojili vlast, i 2021. u Srbiji je rastao znatno brže nego u Nemačkoj. Kod nas je povećan čak 54,3 odsto, a kod njih samo 16,7 odsto. „Kvaka“ je samo u tome što je pre jedne decenije razlika između prosečnog građanina Nemačke i Srbije bila 37.840, a sada je 41.973 dolara. I pri tome su njima cene u proseku u poslednjih godinu dana povećane za 8,7 a nama za 16,1 odsto. Pa sad sami procenite da li nam je čaša polupuna ili poluprazna.