Beli dim iznad Ohrida

Nakon više od dvanaest sati maratonskih pregovora u kasnim večernjim časovima iznad vile Biljana na Ohridu ukazao se beli dim. Visoki predstavnik EU za spoljnu politiku i bezbednost Đozep Borelj svečano je objavio da su se Kosovo i Srbija dogovorili o Aneksu za implementaciju Sporazuma o putu normalizacije odnosa, takozvanog Evropskog sporazuma. „U okviru Aneksa strane su se dogovorile da ispune sve članove Sporazuma i sprovedu sve svoje obaveze bez odlaganja i u dobroj veri“, izjavio je Borelj i precizirao da se „Aneks sporazuma smatra usvojenim kroz moju izjavu koja će biti objavljena“. Prihvatanjem Aneksa kompletiran je Evropski sporazum čiji tekst su predsednik Aleksandar Vučić i premijer Aljbin Kurti usaglasili u Briselu 27. februara. Da ne bude nikakve sumnje, paragrafom 2. Aneksa je izričito predviđeno da se Kosovo i Srbija u potpunosti obavezuju da će poštovati sve članove Sporazuma i Aneksa, i sprovesti sve svoje obaveze koje proizlaze iz Sporazuma i Aneksa ekspeditivno i u dobroj veri. O sadržini Aneksa javnost je prilično dobro upoznata kroz izjave samih učesnika u pregovorima, novinara i analitičara. Ono što nas ovde zanima je forma Sporazuma o putu normalizacije odnosa između Kosova i Srbije. U nekim slučajevima forma sporazuma je podjednako važna kao i njegov sadržaj i dosta toga govori o namerama ugovornih strana. Vučić i Kurti nisu potpisali Sporazum o putu normalizacije odnosa. Sporazum je postignut prihvatanjem Aneksa u kome su se Srbija i Kosovo obavezali na poštovanje Sporazuma. Ni Aneks nije potpisan, već se, kao što je izjavio Borelj, smatra usvojenim kroz njegovu izjavu. To što ni Sporazum, ni Aneks nisu potpisani ne umanjuje njihovo pravno dejstvo. U skladu sa pravilima međunarodnog javnog prava, usmeno zaključeni međunarodni sporazumi imaju isto pravno dejstvo kao i oni koji su pismeno zaključeni. Bitno je da postoji saglasnost volja dve strane oko sadržine teksta, a ta saglasnost je nedvosmisleno potvrđena izjavom posrednika, visokog predstavnika EU Borelja. Sporazum, dakle, postoji i on proizvodi pravno dejstvo. Zanimljivo je šta se navodi kao razlog za odabranu formu Sporazuma i Aneksa. Visoki predstavnik EU Borelj je u svojoj izjavi priznao da su posrednici predložili mnogo ambiciozniji i detaljniji tekst Aneksa, ali da strane nisu mogle da se dogovore o tako detaljnom predlogu. Razlog za to su, kako je naveo, nedovoljna fleksibilnost Kosova po pitanju sadržine i principijelan stav Srbije da ne želi da potpiše ni Aneks, niti Sporazum, ali da je spremna da ih primeni. Zbog toga su posrednici bili prinuđeni da traže kreativna rešenja, kako u pogledu sadržine, tako i u pogledu forme sporazuma. A da je forma sporazuma problem videlo se još u Briselu 27. februara kada je Kurti izjavio da je on bio spreman da potpiše Sporazum, ali da Vučić to nije prihvatio. Kurti je takođe insistirao na potpisivanju Sporazuma i pred sastanak na Ohridu. Sa druge strane, Vučić je pred oba sastanka rekao da on nema nameru da bilo šta potpiše. Dan nakon sastanka na Ohridu, u obraćanju javnosti Vučić je naveo da nije potpisao Sporazum zato što je Srbija međunarodno priznata država, a Kosovo za njega to nije, te da ne želi da pravi međunarodnopravne sporazume sa Kosovom. Očigledno je da su o ovom pitanju vođeni razgovori prilikom posete zvaničnog posrednika EU Miroslava Lajčaka i američkog diplomate Gabrijela Eskobara Beogradu neposredno pre održavanja sastanka u Ohridu. Iz izjava posrednika EU i Eskobara da ne očekuju nikakvo potpisivanje sporazuma na Ohridu može se zaključiti da je u tom pogledu učinjen ustupak Vučiću kako bi se, u ovoj fazi, izbeglo formalno potpisivanje sporazuma. Umesto toga pronađeno je rešenje koje podseća na Vašingtonski sporazum o ekonomskoj normalizaciji odnosa od 4. septembra 2020. Umesto da potpišu međusobni sporazum, predsednik Vučić i tadašnji kosovski premijer Avdulah Hoti su tom prilikom stavili potpise na dva posebna, ali sadržinski istovetna dokumenta kojim su se formalno obavezali prema SAD na poštovanje onog što je u njima predviđeno. Slična formula je primenjena i u Ohridu, u čemu treba videti znak američke diplomatije. Kao u Vašingtonskom sporazumu, ohridskim Aneksom Kosovo i Srbija su se obavezali prema EU na ispunjenje preuzetih obaveza. Paragrafom 3. Aneksa je predviđeno da će Sporazum i Aneks postati sastavni delovi odgovarajućih procesa pridruživanja Kosova i Srbije Evropskoj uniji. Takođe se navodi da će posrednik EU, odmah nakon usvajanja Sporazuma i Aneksa, započeti izmenu merila za Poglavlje 35 za Srbiju zbog obaveza koje proizlaze iz Sporazuma i Aneksa. Agenda kosovske Specijalne grupe za normalizaciju će podjednako odražavati nove obaveze koje ima Kosovo, a koje proizlaze iz Sporazuma i Aneksa. Osim toga, u poslednjem paragrafu Aneksa se navodi da su Kosovo i Srbija primili k znanju da svako nepoštovanje svojih obaveza iz Sporazuma, Aneksa ili prethodnih sporazuma o dijalogu može imati direktne negativne posledice po njihove procese pristupanja EU i po pitanju finansijske pomoći koju dobijaju od EU. Prema tome, formalno predsednik Vučić može da tvrdi da je on u stvari u ime Srbije preuzeo obaveze prema EU, a ne prema Kosovu. Naravno, u pitanju je smokvin list koji ne može da prikrije suštinu stvari, a to je da je u pitanju sporazum između Srbije i Kosova. Uostalom o tome svedoči sama terminologija Sporazuma i Aneksa u kojima se Kosovo i Srbija označavaju kao „ugovorne strane“. Kada je reč o tome da su Sporazum i Aneks postali deo pregovaračkog okvira za Srbiju, tu nema ničeg posebno novog. Svi sporazumi koje je Srbija zaključila u procesu normalizacije odnosa sa Kosovom automatski postaju deo Poglavlja 35 u skladu sa Pregovaračkim okvirom EU za Srbiju iz 2013. Tačkom 23. Pregovaračkog okvira EU je predviđeno da je Srbija obavezna da u dobroj veri sprovede sve sporazume postignute u okviru dijaloga sa Kosovom i da će od toga, kao i nekih drugih uslova, zavisiti dinamika pregovora o članstvu Srbije u EU. Identična obaveza, ali postavljena u drugačijem kontekstu, važi i za Kosovo. Član 13. Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju (SSP) između EU i Kosova predviđa obavezu za Kosovo da primeni u dobroj veri sve sporazume postignute sa Srbijom. U suprotnom, EU, u skladu sa članom 5, može suspendovati SSP sa Kosovom ili neki njegov deo. Ono što je svakako novost i što odražava nameru EU da ovog puta istera stvari do kraja jeste pominjanje konkretnih sankcija za stranu koja ne ispuni preuzete obaveze. Te sankcije uključuju i obustavljanje finansijske pomoći. Međutim, i samo usporavanje ili prekid evropskog puta za neku od strana bi moglo imati još ozbiljnije posledice. To bi bila jasna poruka investitorima o političkim i ekonomskim rizicima za njihova ulaganja i mogla bi dovesti jednu od strana u neku vrstu izolacije. Ali ima i dobrih vesti. Biće nekih parica. Predviđeno je da će EU organizovati donatorsku konferenciju kako bi se uspostavio investicioni i finansijski paket pomoći za Kosovo i Srbiju, s tim da pomoć neće biti dodeljena pre nego što EU utvrdi da su sve odredbe Sporazuma u potpunosti sprovedene. Jedno pitanje s tim u vezi za predsednika: da li to znači da ćemo i mi građani, ako sve bude u redu, moći da se prijavimo preko E-uprave za tu pomoć i na koji iznos možemo da računamo? Autor je profesor Pravnog fakulteta za privredu i pravosuđe Novi Sad