I bi Ohrid

Bejaše Ohrid i behu pregovori o Kosovu. I niko ne zna šta je dogovoreno, ali jedno znamo - ništa nije potpisano.  To što i ne treba ništa da bude potpisano, već je glavno pitanje šta se pregovara i potom sprovodi u praksi, manje je bitno. A prihvatili smo sve, ali ne baš sve i sprovešćemo sve, ali samo ono što nama odgovara. Ne razumete? Nije bitno, nije vam ni dato da razumete, ima ko razume i ko će da o tim stvarima razmišlja umesto vas. Vi samo treba da slušate i podržavate svim srcem. Predsednik Aleksandar Vučić je u te svrhe već počeo i da obilazi Srbiju, od Pčinjskog okruga pretprošle do Srema prethodne nedelje, da objasni narodu, da narod razume, a usput i da predsednik sasluša pokoji realni problem tog istog naroda. Izgleda, doduše, da mu je u Pčinjskom okrugu malo priselo od tih običnih ljudskih problema i situacija, pa sa ekskurzije po Sremu i nismo videli toliko susreta običnih ljudi i neobičnog predsednika, a možda mu ni Marko Blagojević nije bio pri ruci, jer ipak je on taj koji ima pare i koji može da kaže „Imamo para, predsedniče” ili „Nemamo para, predsedniče”, zavisi već od toga koliki je problem u pitanju.  Uglavnom, objašnjava se na svim frontovima šta smo prihvatili, to jest nismo. Dok predsednik objašnjava građanima uživo, u četiri oka, mediji sa nacionalnim frekvencijama kroz zanimljive spotove objašnjavaju šta su oni bivši nekad, a šta Vučić sad i ako slučajno mislite da je on nešto sad, nije, već su oni nekad, a on se sad bori kao lav da spase bar nešto od onoga što su oni nekad i sve tako ukrug. Pored predsednika na ekskurziji i spotova na televizijama, objašnjava se bogme i po ulicama, na svu sreću ne batinama, znamo da ste to pomislili, već grafitima i plakatima, Plakatiran je Beograd uzduž i popreko, a prekrečeni su bogme i trotoari, pa sve krasnopisom piše „Miloš Francuz“ i „Milica lažljivica“, čisto da se objasni ko je patriota, a ko izdajnik, ako neko kojim slučajem nije ukapirao slušajući predsednika i gledajući nacionalne frekvencije.  A sporazum su i Kurti i Vučić prihvatili i on pravno obavezuje obe strane, bio potpisan ili ne, i pratićemo na mesečnom nivou da li radite na njegovom sprovođenju, poruči nam mrski američki izaslanik Gabrijel Eskobar. Evropski put obe strane će zavisiti od implementacije sporazuma, objasni on, iako je naš predsednik još pre nekoliko dana rekao da ne zna da li oni mogu da dokažu da sporazum uopšte postoji ako isti nije potpisan. Izgleda da ovi iz međunarodne zajednice nisu bili u fazonu da pozovu srpskog predsednika i u četiri oka mu kažu „Alo, liče, šta pričaš ovo, pregovarali smo 12 sati, kako to misliš da li sporazum postoji?!“, već su javno poslali poruku koja se otprilike svodi na „Dosta je bilo, ne zajebavajte se“. Na kraju, što bi naš narod rekao, ako koza laže, Borelj i Eskobar ne lažu, a činjenica da su oni prilično zadovoljni onim što Vučić, jelte, nije ispregovarao i prihvatio govori nam da u Ohridu jeste ispregovarano sve što treba. Jedino ako predsednik svojim mentalno-jezičkim bravurama nije sludeo i sebe, pa ni sam više nije siguran šta se tačno desilo u Ohridu, a dobro se zna da ono što se desi u Ohridu - ostaje u Ohridu.