Odsudan trenutak za centralne banke

Dok cene energenata nastavljaju da opadaju, a bazni efekat prošlogodišnjeg skoka cena počinje da se oseća, očekuje se da stope inflacije širom Zapada počnu da padaju. Bez obzira na to, cene će u doglednoj budućnosti verovatno ostati neprihvatljivo visoke, zbog čega će istinska stabilnost cena ostati udaljeni cilj. Povrh toga, očekuje se i da rastuće zarade i tekuće geopolitičke tenzije, zajedno s dugoročnim strukturnim faktorima poput demografskih trendova i deglobalizacije, inflatorna očekivanja u projekciji centralnih banaka zadrže iznad ciljane inflacije, što će na duži rok nastaviti da opterećuje ekonomije i društva zapadnih zemalja. Sada je trenutak da centralne banke preduzmu odlučne mere i poboljšaju svoje komunikacione strategije. Kreatori politike pod hitno moraju da objasne razloge za trenutnu visoku inflaciju, njene posledice i mere preduzete da bi se na nju reagovalo. Ta komunikacija ne sme da bude ograničena na učesnike na tržištu, jer je angažman građana podjednako važan, ako ne i važniji. Uostalom, građani su najvažniji partneri centralnih banaka u borbi protiv inflacije i odbrani vlastite nezavisnosti. Efikasna komunikacija zahteva širok uvid, samokritiku i poniznost. U prošlosti su centralne banke pravile greške; recimo, period stabilnosti cena pogrešno su dijagnostifikovale kao epizodu neprihvatljivo niske inflacije. NJihove asimetrične monetarne politike sprovođene tokom proteklih nekoliko decenija, koje su rezultirale progresivnim opadanjem kamatnih stopa, smanjile su im manevarski prostor i dovele do značajnih poremećaja na tržištu. Ali, uprkos dokazima o šteti koju su nanele njihove ultraekspanzivne politike niskih kamatnih stopa i masovne monetarne ekspanzije, centralne banke su stalno odlagale odustajanje od takve politike. Kreatori politika presporo su uočavali inflatorne snage razobručene poremećajima u lancu snabdevanja izazvanim pandemijom i ratom u Ukrajini. Zanemarujući ili previđajući kritično važne ekonomske i monetarne indikatore, rast cena smatrali su privremenim fenomenom koji ne zahteva hitnu akciju, a tržištima i javnosti su davani pogrešni signali da će kamatne stope ostati niske sve do 2024. Zbog tih pogrešnih dijagnoza i zakasnelog odgovora na inflaciju, centralne banke nisu imale drugog izbora nego da krenu u agresivno podizanje kamatnih stopa, što je aktere na tržištu zateklo nespremne, te dovelo do poremećaja. Odstupajući od svog glavnog zadatka - osiguranja stabilnosti cena - da bi sledile druge, s tim nepovezane programske ciljeve, centralni bankari, nekad slavljeni kao heroji, ozbiljno su narušili svoj kredibilitet. Posebno kad je reč o zemljama članicama evrozone, njihov analitički neuspeh i loša profesionalna procena dovode u pitanje pouzdanost i efikasnost njihovih politika i preporuka koje daju vladama. Da bi povratile poverenje javnosti, centralne banke moraju da izađu iz svojih monetarnih kula od slonovače. Koliko god da su zanimljiva predavanja koje centralni bankari drže po univerzitetima i istraživačkim centrima, primarni cilj tih istupa je da istaknu vlastitu važnost. Ali žargonom pretrpani akademski diskurs neće centralnim bankama pomoći da pridobiju najširu javnost. Evropska centralna banka je u strateškom izveštaju iz 2021. konstatovala da u budućoj komunikaciji mora da koristi pristupačniji jezik, obrazujući javnost o kompleksnim temama bez preterane simplifikacije. Na nesreću, ECB u međuvremenu niti je poboljšala jezik kojim komunicira, niti je postala otvorenija prema građanima EU. ECB, čija je odgovornost da obezbedi stabilnost cena u 20 evropskih zemalja, isuviše se udaljila od javnosti kojoj služi i mora da uloži mnogo veći trud da bi premostila nastali jaz. Pošto se njena komunikacija najvećim delom odvija na engleskom, svaka usmena i pisana izjava mora da bude prevedena na jezike zemalja evrozone, a zadatak javnog angažovanja najvećim delom pada na nacionalne centralne banke, iako ta njihova uloga nije jasno definisana. Pre nego što je uveden evro, centralne banke su s građanima efikasnije komunicirale, zadržavajući nivo poverenja javnosti kakav ECB-u danas nedostaje. Ali nacionalne centralne banke su se od uvođenja evra pre skoro četvrt veka od javnosti otuđile još i više. Nacionalni kreatori monetarne politike propustili su da deluju kao faktički brokeri informacija, što je jednim delom posledica internih neslaganja unutar Upravnog saveta ECB. Ako je korišćenje tih neslaganja za pridobijanje podrške javnosti za suprotstavljena viđenja bilo problematično u ranoj, startap fazi postojanja ECB, to danas teško može da bude slučaj s obzirom na to da je banka u međuvremenu sazrela. U vreme visoke inflacije od ključnog je značaja da se obnovi veza između nacionalnih centralnih banaka i javnosti njihovih zemalja. Da bi se to postiglo, one moraju da prestanu da se bave nepotrebnim stvarima, oslobode svoje kapacitete, fokusiraju isključivo na svoj glavni zadatak, i pokrenu sveobuhvatne kampanje približavanja javnosti. Ali centralne banke ne mogu da obnove kredibilitet i povrate poverenje javnosti ako ne preuzmu odgovornost za greške počinjene u prošlosti i ne izvuku pouke iz njih. Čini se, nažalost, da centralne banke nisu spremne da se upuste u ovaj neophodni proces preispitivanja. Dosad je samo centralna banka Austrije priznala svoje prethodne greške i preduzela korake za pridobijanje građana. Druge centralne banke bi trebalo da slede primer Austrijanaca - i nadaju se da je štetu izazvanu njihovim ranijim greškama moguće otkloniti. Copyright: Project Syndicate, 2023.