НИН online

Марина Пападакис генерални секретар Удружења банака Србије

Зелено је боја будућности

У еколошкој свести наш регион и даље каска за светом, али су промене видљиве. Све је већи број компанија које увиђају да ће им зелена транзиција донети већу конкурентност, лакши приступ различитим тржиштима и олакшати суочавање са многим изазовима, па и са ограничењима која ће у ЕУ ступити на снагу на јесен и која ће и те како утицати и на пословање привредних субјеката из Србије и региона

У традиционалном свету бизниса и финансија навикли смо да одлуке доносимо на основу биланса, да се мотивишемо профитом или платом, да меримо токове новца. То јесу и увек ће бити круцијални критеријуми у послу, али данас све више у свакодневном раду заштита средине у којој живимо постаје један од најважнијих параметара успешног пословања.
Ако је донедавно одлука о одговорности према природи била ствар добре воље, личног избора и етичких принципа, чини се да улазимо у доба када ће еколошки освешћено пословање све више бити обавеза - формално или неформално уведена.
Данас када је недостатак квалификованих људи један од највећих изазова у свим бизнисима, младе генерације изразито воде рачуна о друштвеној одговорности компанија за које раде, што показује и прошлогодишње истраживање које је обавила британска компанија „Роберт Халф“. Истраживање показује да би скоро пола младих желело да њихов послодавац покаже бригу о заштити животне средине.
У свету су направљени огромни кораци ка зеленој агенди. Пример су такозвани зелени градови, попут Милана, који је ограничио улазак у град аутомобилима на фосилно гориво. За сада је тај лимит изражен у броју улазака, али ће у будућности бити замењен потпуном забраном кретања.
У еколошкој свести наш регион и даље каска за светом, али су промене видљиве. Тренд који уочавамо је да је све више компанија у нашој земљи заинтересовано за зелену транзицију. Оне увиђају да ће им таква трансформација донети већу конкурентност, лакши приступ различитим тржиштима, али такође и да ће им олакшати суочавање са многим изазовима. Један од изазова је регулатива Европске уније која је све више усмерена на смањење ефекта стаклене баште, односно емисије угљен-диоксида. Ако знамо да је ЕУ преовлађујући спољнотрговински партнер Србије, онда је јасно да ограничења која ступају на снагу већ ове јесени имају и те како утицаја на пословање домаћих привредних субјеката.
Зато данас, уколико се не прилагодимо зеленој агенди, суочавамо се са читавим низом ризика. Први је свакако у домену прописа, чијим непоштовањем улазимо у ризик казни, или немогућности уласка на неко тржиште. Други је заостајање за конкуренцијом, у случају неприхватања нових еколошки напредних технологија. Ту је и ризик испадања из ланца снабдевања, јер све више великих играча на тржишту инсистира на сарадњи искључиво са одговорним партнерима. Наравно и један од најозбиљнијих је ризик по добру репутацију међу клијентима, партнерима и инвеститорима.
За крај остављам ризик из нашег домена рада, а то је финансијски. Поштовање стандарда заштите животне средине већ данас битно утиче на наш однос са банкама, а у будућности ће тај утицај бити још већи. У банкарску праксу све више улази захтев да пословање клијената буде усклађено са еколошким регулативама Европске уније и принципима зелене агенде. Банке углавном процењују да клијенти који остављају већи карбонски отисак могу у будућности показати слабости у планирању, а самим тим су изложени већем тржишном ризику. Последично, и услови кредитирања биће слабији.
Удружење банака Србије придружило се Мрежи одрживог банкарства и финансија (SBFN) Међународне финансијске корпорације (IFC) крајем 2020. године. Овим чланством финансијски сектор Србије направио је још један корак у прихватању најбољих пракси, што је дугорочни циљ Удружења банака Србије. Идемо ка томе да смањујемо еколошке, социјалне и управљачке ризике, што ће дугорочно донети боље резултате за предузећа и развој приватног сектора.
Тренутно, у оквиру редовног извештавања на бази чланства у SBFN, спроводимо истраживање путем упитника међу банкама чланицама УБС о постојећој пракси одрживог финансирања и ЕСГ. Упитник је стандардизован на глобалном нивоу, на бази дугогодишње праксе SBFN. Ово истраживање такође има за циљ да измери ниво разумевања ЕСГ принципа од стране банака у Србији и њихове примењивости у пракси и пословању банака.
Додатно, Удружење банака Србије је крајем 2021. године потписало Споразум са Међународном финансијском корпорацијом (IFC) у циљу подршке јачања капацитета банака кроз едукацију и друге иницијативе које подстичу примену ЕСГ и пракси одрживог финансирања. У оквиру ове сарадње, УБС и банке чланице имају приступ редовној едукацији кроз више облика.
У будућности можемо очекивати да елемент одговорности према природи буде још значајнији у финансијским односима. Вероватно ће, сем неформалног утицаја, еколошки стандарди све чешће бити и формализовани критеријум за процену квалитета пословања, репутације и финансијске снаге сваког од нас.
Зелена транзиција у Србији и нашем региону још је на почетном ступњу. Трендови показују да се кренуло са мртве тачке и ја сам уверена да ће убрзање зелене агенде у наредном периоду бити све веће. Удружење банака са своје стране даће томе пуни допринос. Од октобра месеца покрећемо низ радионица које ће се бавити темом ЕСГ. Наш примарни циљ је едукација банкара, а они ће кроз своју свакодневну праксу даље едуковати најширу јавност, грађанство и привреду.
Иако је зелена агенда тек у зачетку, јасно је да њој припада будућност, јер једино она у себи обухвата све кључне интересе: и интерес људи, и интерес профита, и интерес планете на којој живимо.

Share on Facebook

Постојећи коментари (0)| Пошаљи коментар

Коментари