Uticaj krize na održivost javnog duga

Ne postoji država na čiju fiskalnu stabilnost ne utiče geopolitička i ekonomska kriza, a posebno su tome izložene nerazvijene i zemlje u razvoju. Bosna i Hercegovina je, kao i većina zemalja regiona, zemlja u razvoju na koju je uticala kriza izazvana pandemijom kovid-19, kao i rat u Ukrajini. Krize za posljedicu imaju destabilizaciju javnih finansija, gdje najčešće dolazi do smanjenja prihoda države uz rast državnih izdataka i potreba za javnim zaduživanjem. Posljednjih nekoliko godina nameće se pitanje visine i održivosti javnog duga u Evropi i zemljama okruženja jer je izuzetno važno u kontekstu postizanja i održavanja makroekonomske stabilnosti. Ako se uporedi visina javnog duga BiH u periodu prije krize i sada primjetno je da je javni dug u porastu, s obzirom na to da je na kraju 2019. iznosio 11,2 milijarde, a na kraju prošle godine 13 milijardi konvertibilnih maraka. Navedeno nominalno povećanje javnog duga rezultat je, prije svega, većeg spoljnog zaduživanja za prevazilaženje i ublažavanje posljedica nastalih zbog pandemije kovida-19. Naime, BiH je odobren kredit od MMF oko 330 miliona evra, kredit Evropske komisije od 250 miliona evra, od čega je angažovano 125 miliona, te kredit Svjetske banke od 33,1 miliona evra, a koristili su ih entiteti, Republika Srpska i Federacija BiH, te Brčko distrikt BiH. Sredstva su namijenjena za finansiranje povećanih potrebe u zdravstvu i za mjere ekonomske stabilizacije. Pored toga, entiteti su na domaćem tržištu izdavali trezorske zapise i dugoročne trezorske obveznice. Iako se javni dug BiH značajno povećao, udeo javnog duga u BDP-u, kao jedan od indikatora njegove održivosti, smanjio se sa 30,7 odsto u 2019. na 29,2 odsto u 2022, što predstavlja pozitivni pokazatelj s obzirom na to da je ispunjavanje kriterijuma održivosti javnih finansija jedan od uslova ulaska države u EU i evrozonu, a ostvaruje se konsolidovanjem, odnosno smanjenjem deficita i javnog duga u odnosu na bruto društveni proizvod. Ekonomska teorija sugeriše da je zemljama u razvoju potreban određeni nivo spoljnog duga kojim bi zemlje ubrzale ekonomski rast (Pattillo; Ricci; Poirson, 2002). Međutim, određena istraživanja pokazuju ukoliko spoljni dug pređe 50 odsto vrijednosti BDP-a, ekonomija postaje izuzetno osjetljiva na šokove nestabilnosti finansijskih tržišta i rasta kamatnih stopa, gdje servisiranje duga postaje veliko opterećenje, a zemlje ulaze u period smanjenja ekonomskog rasta (Uzochukwu, 2003). U BiH javni dug ne prelazi granicu od 60 odsto po Mastriškom kriterijumu, te se svrstava u srednje zadužene zemlje, a spoljni dug BiH čini 22 odsto BDP-a. Pored visine duga, struktura duga predstavlja jedan od razloga nastanka finansijskih kriza i nestabilnosti. Struktura spoljnog duga BiH je takva da je 33,5 odsto izloženo promjenama valutnih kurseva, dok je 35 odsto duga ugovoreno sa promjenljivom kamatnom stopom i izloženo promjenama referentnih kamatnih stopa. Zbog nedavnog značajnog povećanja kamatnih stopa, zemlje sada imaju veći trošak zaduživanja za novi dug, kao i za postojeći dug ugovoren sa varijabilnom kamatnom stopom. Međutim, ovo povećanje može imati potpuni efekat tek kada se cijeli postojeći dug refinansira po višoj kamatnoj stopi, a što zavisi od prosječne ročnosti postojećeg duga jedne zemlje. Što se kamatne stope brže povećavaju, to se održivost javnog duga i javnih finansija visokozaduženih zemalja brže urušava. Povećanje referentnih kamatnih stopa uticalo je i na povećanje prosječne kamatne stope spoljnog duga BiH, te je krajem 2022. prosječna kamatna stopa iznosila 1,9, dok je krajem 2019. bila 1,7 odsto, dok prosječno dospijeće spoljnog duga iznosi 6,3 godine. Od visine i strukture javnog duga zavise ekonomska kretanja u privredi jedne zemlje te upravljanje javnim dugom predstavlja važan dio ekonomske politike zemlje. Značajan faktor u upravljanju javnim dugom je uspostavljanje i sprovođenje strategije za upravljanje dugom u nastojanju da se pribavi potrebna količina sredstava po niskoj cijeni u srednjem do dugom roku uz prihvatljivi nivo rizika. Ministarstvo finansija i trezora BiH, zajedno sa entitetskim ministarstvima finansija, redovno priprema Srednjoročnu startegiju upravljanja dugom koja definiše srednjoročne ciljeve i daje smjernice za zaduživanje. Uz redovnu analizu održivosti javnog duga pokušava se adekvatnije upravljati ovim procesom, smanjiti rizik nekontrolisanog zaduživanja, a samim tim i osigurati fiskalna održivost.