Teška drama, a loš scenario

Ranjeno i povređeno 53 Srba i 25 pripadnika Kfora. Ima i teško ranjenih i lekari se bore za njihove živote. To je bilans nemira u ponedeljak, 29. maja u Zvečanu, gradiću na severu Kosova. Pripadnici Kfora, neobično čak i za kosovske prilike, čuvali su oklopne transportere i do zuba naoružane „kosovske specijalce“. Na društvenim mrežama su se pojavile fotografije cevi oružja koje su kosovski policajci kroz prozore uperili u okupljene Srbe. Celodnevni sukobi su kulminirali popodne, uz suzavac, topovske udare i rafalnu paljbu… Jedan od najtežih dana u poslednje dve decenije okončan je osudama „napada Srba na Kfor“ i strahom od novog jutra. Srbija je rasporedila vojsku duž administrativne linije sa Kosovom. „Odmrzavanje“ konflikta je počelo tri dana ranije kada je kosovska policija upala u zgrade opština u Zvečanu, Zubinom Potoku i Leposaviću sa namerom da uvede gradonačelnike koji su „pobedili“ na aprilskim izborima održanim na severu Kosova. Lokalni Srbi su bojkotovali izbore i smatraju da su gradonačelnici nelegitimni jer je za njih glasalo manje od jedan odsto birača. Protestovali su, policija ih je rasterala suzavcem. Bili su ljuti zbog nasilja kosovske specijalne policije, a besni što se to desilo u vreme održavanja kontramitinga SNS-a u Beogradu. Nikog na severu Kosova niste mogli da ubedite da ova akcija kosovske policije, baš u vreme Vučićevog kontramitinga u Beogradu, nije dogovorena sa vrhom Srbije. „Doveo je celu Srbiju u Beograd da proslavi predaju severa Kosova“, to je bio najčešći komentar koji se čuo od kosovskih Srba. Uplašenih, depresivnih, uverenih da su opet prevareni i prodani… Posebno su bili kivni na Srpsku listu koja je, kako kažu, „odvukla u Beograd na kontramiting pet hiljada Srba sa severa i tako desetkovala odbranu, iako je policija najavila akciju“. Na severu oklopni transporteri, duge cevi, suzavac, zapaljeni automobili i nasilje… pa su mnogi tražili da se hitno vrate na Kosovo. Funkcionerima Srpske liste je podrška „šefu“ bila važnija od stanja na Kosovu, gde su deset godina samo statisti u predstavi koja je trebalo da sakrije predaju severa. Spiralu nasilja je pokrenuo kosovski premijer Aljbin Kurti. On tvrdi da je uvođenjem gradonačelnika u tri opštine „ispunio deo francusko-nemačkog plana“. Na sva upozorenja Kurti odgovara: „Imamo podršku međunarodne zajednice, posao ide dobro.“ Ministar policije Đeljalj Svećlja je doveo u kabinet novog gradonačelnika Leposavića LJuljzima Hetemija rečima: „Ovo je Republika Kosovo.“ Policajci su skinuli zastave Srbije i sve druge oznake i okačili zastave Kosova, poskidali kamere za nadzor i postavili svoje. Uzaludna su bila upozorenja nemačkog izaslanika Emanuela Saracina, izvestiteljke Evropskog parlamenta Viole fon Kramon, američkog državnog sekretara Entonija Blinkena, generalnog sekretara NATO-a Jensa Stoltenberga… Kosovska vlada nije smirivala stanje. Slika u ove tri opštine na Severu Kosova podseća na ratno stanje. Kolone vojnih i policijskih vozila na putevima, patrole na raskrsnicama... Većina Srba sa Kosova po navici misli da je svaka kriza izrežirana predstava u kojoj učestvuju i Priština i Beograd i „međunarodna zajednica“. Sve što je dogovoreno u Briselu 2013. sprovođeno je uz slične igrokaze. Srpska žandarmerija ih je „ubeđivala“ da glasaju po zakonima i Ustavu Republike Kosovo. Uz napetosti, okupljanja građana, demonstracije, neizvesnost... Kosovu su predati pravosuđe, policija, energetski sistem i telekomunikacije... Srbi sa severa Kosova su gurani u sukobe, traženo je da postavljaju barikade, da napuštaju radna mesta…samo da se zabašuri još jedno popuštanje. Posle im je naređivano da sklone barikade, sagnu glave… Oni vide da je „kosovsko rešenje“ projekat straha, koji je kulminirao ubistvom Olivera Ivanovića, i da je cilj da im potpuna predaja Kosova bude jedini „izlaz“. Strahuju i od represije iz Prištine i od izdaje iz Beograda. Punu deceniju su terani da učestvuju u sopstvenoj propasti. Znaju da na vagi – Kosovo ili vlast, preteže vlast. Ne veruju više nikome. Mnogo puta su bili prevareni „podizanjem borbene gotovosti Vojske Srbije“... I kada se Hašim Tači provozao čamcem po Gazivodama, i kada su borbeni avioni kružili iznad Kopaonika u vreme krize sa registarskim tablicama... Vlast iz Beograda je Srbe „smirivala“ Zajednicom srpskih opština. To je bio alibi za predaju ovlašćenja Kosovu. Nemoguće je u istoriji pronaći primer da je vlast „štitila“ svoj narod – zastrašujući ga. Deset godina beogradski provladini tabloidi tvrde da se „sprema progon Srba“ i „oluja na severu“…Jesu li izmišljali „pogrom“ da bi vlast mogla da se pohvali da je sprečila „oluju“? Kosovski premijer je „iskoristio“ miting u Beogradu i poslao policiju na sever. Znalo se da će Beograd, po običaju, prvo da digne borbenu gotovost i brzo pokrene vojsku prema Raškoj... Aljbin Kurti je shvatio da ima posla sa bleferima i igra hazarderski. Svoje probleme rešava kao i njegovi prethodnici – slanjem specijalaca na sever. NJegov cilj je bio da se Srbi sukobe sa Kforom. I uspeo je. Zna da su kosovski Srbi i njemu i Beogradu važni samo zbog vlasti. Represijom prema Srbima sebi osigurava pobedu i na sledećim izborima. On je „žrtvovao“ tri gradonačelnika na severu. Iako su se na društvenim mrežama hvalili: „Novi šerif je u gradu“, na posao su otišli kao na front - u blindiranim vozilima, uz stotinu policajaca. Jasno je svima da to ne može dugo da traje, da izbori koje je bojkotovalo 99 odsto građana nisu legitimni. Ali, Kurti je uvek u izbornoj kampanji i brine samo o rejtingu. I on trguje onim što nema. Veruje da može da „proda“ ono što je „osvojio“ i pokušava da naplati uvođenje vanrednog stanja na severu i „spreči krizu“ koju je sam izazvao. Teška drama, a loš scenario. Najnoviju kosovsku krizu, bar tako izgleda u vreme nastanka ovog teksta, može da okonča jedina realna snaga na Kosovu – Kfor, ako „razdvoji zaraćene strane“, skloni specijalne jedinice kosovske policije sa severa i omogući ozbiljne pregovore. Ako se nastave sukobi, rizikuju se životi i Srbija bi bila primorana da interveniše na zaštiti stanovništva na severu. A to više ne bi bio ni lokalni, ni regionalni sukob. Ni Kurti, ni Vučić nisu dorasli takvom izazovu. To je posao za mnogo veće igrače. Autor je bivši direktor Radio Beograda i Kancelarije za saradnju s medijima Vlade Srbije, godinama je bio dopisnik Tanjuga sa KiM