A sad opet - fiskalna konsolidacija

Zemlje regiona suočiće se sa nekom vrstom fiskalne konsolidacije ukoliko žele stabilne i uravnotežene javne finansije. Pošto prostora na prihodnoj strani nema, sem smanjenja sive ekonomije i nešto većeg poreskog obuhvata, ostaje da se ta konsolidacija osloni pre svega na smanjenje rashoda. Pritom, pogrešno je rast zarada proglašavati najvažnijim „krivcem“ za sporo smirivanje inflacije i pozivati da se obuzda njihov rast u situaciji visoke inflacije, a da se uopšte ne pominje koliki uticaj na rast cena ima i rast profita kompanija, glavna je poruka Milenka Krajišnika, predsednika Fiskalnog saveta Republike Srpske, kao jedinog predstavnika ovakve institucije iz regiona. Drugog dana Samita u Bečićima ministri finansija regiona razgovarali su uglavnom o uticaju porasta javnog duga usled visoke inflacije na stabilnost javnih finansija, kao i mogućnosti saradnje fiskalnih i monetarnih vlasti na koju pozivaju guverneri centralnih banaka u situaciji u kojoj su, suprotno vremenu kovida, ciljevi dve politike suprotstavljeni. Upravo zbog te činjenice, Aleksandar Damjanović, ministar finansija Crne Gore, ukazao je da razume da centralne banke moraju voditi računa o rastu cena, ali da je isto tako razumno da politika, odnosno fiskalne vlasti moraju voditi računa o ekonomskom rastu i životnom standardu građana. „Jasno je šta je u čijem fokusu i jedino zajedničkim politikama i usaglašenim merama mi možemo ostvariti cilj. Nemoguće je imati stabilnost samo u jednom segmentu ekonomije, ako su svi drugi segmenti nestabilni, i zato je sinergija neophodna“, kazao je Damjanović navodeći da je Ministarstvo finansija na sve moguće načine pokušalo da izbegne povećanje poreza koji bi, pored već povećanih kamatnih stopa, doprineli daljem padu ekonomije, ali i životnog standarda. „Pojačali smo poresku disciplinu i poreski obuhvat kako bismo izbegli da povećavamo poreske stope. Činjenica je i da inflacija ide naruku poreskim prihodima i zato i nemamo problema kada je u pitanju njihov pad“, kaže crnogorski ministar finansija. Govoreći o nivou javnog duga koji je u godinama pandemije porastao u proseku za 10 odsto u zemljama Zapadnog Balkana, Ognjen Popović, pomoćnik ministra finansija Srbije, ukazao je na to da je prosečna stopa po kojoj Srbija otplaćuje svoje dugove još uvek niska, odnosno 2,8 odsto, a da je udeo duga u BDP-u na nivou od 51,4 odsto, što je zapravo udeo jednak onom iz vremena pre pandemije. „Činjenica je da smo refinansirali portfolio skupljih kredita, što je omogućilo da u ovu krizu uđemo spremni. Dobro je i što je pandemija očigledno dovela do povećanja nivoa saradnje fiskalnih i monetarnih vlasti“, napominje Popović i poručuje da Srbija nastavlja svoju politiku značajnih investicija u infrastrukturu, energetiku i zdravstvo, jer su te oblasti ne samo pokretači ekonomskog rasta, nego su prepoznate i kao ključne za sigurnost jedne zemlje. Ono na čemu je Popović insistirao jeste zanemarivanje alternativnih izvora finansiranja, odnosno održavanje situacije u kojoj finansijsko tržište mimo banaka zapravo ne postoji. „Imamo rastuće kamatne stope centralnih banaka i to se onda preliva na rast kamata poslovnih banaka. Zaduživanje kod banaka postaje sve skuplje i nedostupnije, a nema alternativnih izvora. U regionu Zapadnog Balkana 95 odsto svih izvora finansiranja čine banke, jer nemamo razvijena tržišta kapitala, niti mogućnost da se novac pribavi na neki drugi način. Zato smatram da je za sve zemlje regiona, a mi u Srbiji već uveliko radimo na tome, jako važno da razvijamo tržište kapitala, da osnažimo berze i stvorimo u tom segmentu tržišni ambijent, jer će to privredi olakšati pristup novcu. Neophodni su nam novi izvori finansiranja“, kazao je Popović podsećajući da su kamatne stope znatno porasle, pa samim tim i one koje Srbija plaća zadužujući se na finansijskom tržištu za finansiranje deficita. On je, pak, negirao da je ta kamata dostigla osam odsto, navodeći da je Srbija ipak prilikom poslednjeg zaduživanja dobila kamatu manju od one u Rumuniji, odnosno na nivou Mađarske, iako su obe te zemlje članice Evropske unije. Na otežane uslove zaduživanja upozorio je i Zoran Tegeltija, ministar finansija BiH, napominjući ipak da je njegovom ministarstvu daleko lagodnija situacija, jer je briga o prihodima na nivou vlada dvaju entiteta. „Mi nemamo visok udeo javnog duga u BDP-u, on je na nivou od 35 odsto, a opet imamo otežan pristup tržištima kapitala, što govori dosta o percepciji zemlje kao rizične, odnosno kao politički nestabilne.“ Ministri finansija složili su se da je u vremenima krize i konfliktnih interesa fiskalnih i monetarnih vlasti važno imati aranžman sa MMF-om, a njega imaju u regionu Srbija, Kosovo i Severna Makedonija, jer takvi aranžmani ne samo da signaliziraju investitorima i tržištima kapitala da je njihova ekonomija kredibilna, već čini i korektivni faktor kada su u pitanju izazovi da se vodi ekspanzivnija fiskalna politika. Stefani Verena Eble, šefica kancelarije MMF-a za Zapadni Balkan, upozorila je na činjenicu da je stopa inflacije visoka u ovom regionu, te da bi odustajanje od daljeg zatezanja monetarne politike moglo imati negativne posledice i po ekonomski rast naposletku. Sa druge strane, Krajišnik je poručio centralnim bankama da stanu sa daljim povećanjem referentnih kamatnih stopa, jer su kamate na tržištu na nivou koji lagano počinje da preti daljem ekonomskom oporavku, ali i samom obuzdavanju inflacije. Osvrćući se na fiskalna pravila koja sada moraju biti model za obuzdavanje potrošnje, smanjivanja deficita i javnog duga, Eble se usprotivila politici čestih promena fiskalnih pravila, verujući da su se ona u krizi pokazala kao sidro stabilnosti. „Suočeni smo sa ozbiljnim izazovima. Mi imamo pravila o granici budžetskog deficita od tri odsto BDP-a, ali da bismo se uspešno bavili ovim izazovima potrebno je obratiti pažnju i na ranjive grupe stanovništva, potrebno je naći balans, jer samo tako možemo imati održiv rast i stabilne javne finansije“, rekao je Fatmir Besimi, ministar finansija Severne Makedonije. Stefani Eble istakla je da zemlje ovog regiona moraju raditi na povećanju stepena transparentnosti, ukidanju pojedinih subvencionisanih cena, pogotovo u oblasti energetike kao i na otklanjanju drugih uskih grla u sistemu. Takođe, izazov je i tržište radne snage koje postaje sve rigidnije, kako zbog demografskih promena sa kojima se suočava cela Evropa, tako i zbog odliva radne snage u ekonomski bogatije zemlje. Na činjenicu da je duvanska industrija u regionu značajan izvor likvidnosti ukazao je Goran Pekez, direktor korporativnih poslova i komunikacija u kompaniji Japan tobako internešnel. Prihodi od akciza u zemljama regiona imaju daleko veći udeo u ukupnim prihodima u poređenju sa razvijenim zemljama. „Naš doprinos državnim budžetima dostiže i 10 odsto, mnogo više nego što je to u nekim zapadnim ekonomijama Evrope. Ti prihodi zahvaljujući stabilnom i predvidivom rastu prihoda od akciza se stalno uvećavaju, a kao odličan primer istakao bih Srbiju u kojoj se od 2012. redovno usvajaju petogodišnji akcizni kalendari i koja je zahvaljujući tome od 2012. do 2022. imala rast prihoda po ovom osnovu od čak 57 odsto ili 43,6 milijardi dinara“, kazao je Pekez napominjući da duvanska industrija u regionu Zapadnog Balkana ima čak 18 fabrika i zapošljava direktno i indirektno oko 45.000 ljudi. I od Pekeza, ali i od drugih učesnika na panelu moglo se čuti kako je za povećanje poreskih prihoda važno nastaviti sa borbom protiv sive ekonomije, jer je u zemljama regiona poreska evazija daleko rasprostranjenija nego što je to u razvijenijim ekonomijama. Petrica ĐakovićNajveće muke direktora Poreskih uprava Digitalizacija i manjak radne snage Neophodna digitalizacija koja bi ne samo pojednostavila poreske procese, nego delimično i zamenila nedostajući kadar sa kojim se suočavaju sve poreske uprave zemalja regiona ključni su izazovi ovih institucija, čulo se na Samitu u Bečićima. Prema rečima Božidara Kutleše, direktora Poreske uprave Hrvatske, ova institucija ima problem sa pronalaskom novog kadra neophodnog poreskim organima, jer se na raspisane konkurse niko ne javlja. „Zbog toga smo radili na usklađivanju privatnog i poslovnog života, na omogućavanju rada od kuće, na nekim drugim privilegijama i benefitima za zaposlene, a sve sa namerom da zadržimo postojeći kvalitetan kadar i da nađemo novi“, kazao je Kutleša, po čijim je rečima anketa sprovedena među zaposlenima u Poreskoj upravi Hrvatske pokazala da dve trećine zaposlenih zapravo ne želi da radi od kuće. „Bio sam i sam iznenađen ovim podatkom. Inače, 80 odsto našeg kadra čine žene. Suština je da otpori promenama uvek postoje, da je potrebna silna energija i vreme da bi se reforme sprovele, ali one su neophodne kako bismo išli u korak sa tehnološkom revolucijom i kako bismo imali efikasnu poresku upravu“, kaže Kutleša uz napomenu da je Hrvatska zahvaljujući sredstvima EU uložila trenutno u drugi talas fiskalizacije, ali i u kampanju koja za cilj ima poresku upravu bez papira, odnosno kompletnu digitalizaciju procesa. Nedovoljno atraktivne zarade koje nikada ne mogu konkurisati onima u privatnom sektoru, muke su koje dele svi poreski organi zemalja regiona. Ilir Murtezaj, direktor Poreske uprave Kosova, takođe je ukazao na problem ljudskih resursa kao jedan od najvažnijih izazova za organ kojim rukovodi, pored neophodne digitalizacije, ali i kontrole digitalne ekonomije i tržišta kriptovaluta. Miroslav Đinović, pomoćnik direktora Poreske uprave Srbije, istakao je da je ova uprava poslednjih gotovo deceniju u permanentnom reformisanju, te da je pozitivno što je konačno sazrelo mišljenje da ulaganje u reformu i modernizaciju Poreske uprave nije trošak nego investicija. „Kod nas je od 2021. do 2026. drugi talas transformacije Poreske uprave. Do sada smo, primera radi, smanjili broj organizacionih jedinica sa 130 na 37, a plan nam je da ih na kraju ne bude više od šest. Digitalizovali smo se sve što je moglo do sada, nastavljamo taj proces i bez obzira na stalne reforme nijednog trenutka nismo ugrozili naplatu poreza. Naprotiv, ona se udvostručila“, istakao je Đinović. Na digitalizaciju kao najveći izazov, ali i na obuhvat prihoda od digitalne ekonomije, ukazali su i direktori poreskih uprava Crne Gore i Severne Makedonije, Vladimir Bulajić i Tahir Bekseti. Čelni ljudi svih poreskih uprava regiona složili su se i da je vreme represivnih mera prošlost, te da se mora daleko više raditi na povećanju svesti o značaju poreza za državu, kao i na pojednostavljivanju poreskih procedura.