Kome treba srce, kad srce može da se slomi

Kraljica, ikona, legenda. Ovim rečima časopis Rolingstoun je započeo počasni tekst posvećen Tini Tarner, kraljici rokenrola, povodom kraja njenog tako burnog i jedinstvenog života, u 83. godini. U istom tekstu, kao i u tekstovima koji su usledili, brojne zvezde opraštale su se od Tine Tarner, unisono podsećajući u kojoj meri je ona zadužila današnje vreme. „Bila je apsolutna legenda i uživo i na sceni. Izgubili smo jednu od najvećih svetskih izvođačica. Bila je nedodirljiva“, napisao je tom prilikom njen kolega Elton DŽon. „Kako da se oprostimo od žene koja je tako hrabro nosila svoj bol i traumu i iskoristila ih kako bi pomogla da se promeni svet“, nadovezala se Anđela Baset, glumica koja ju je igrala u filmu Šta ljubav ima s tim? iz 1993. godine. Bijonse, koja ne krije ogroman uticaj Tine Tarner na njenu karijeru i s kojom je izvela duet Proud Mary na dodeli Gremija 2008. Godine, što je postalo hit, napisala je: „Moja voljena kraljice. Volim te beskrajno. Toliko sam zahvalna na inspiraciji i načinu na koji si utrla put. Ti si snaga i elastičnost. Ti si oličenje moći i strasti...“ Oglasio se i Mik DŽeger, podelivši na Tviteru kolekciju fotografija sa Tinom Tarner, rečima: „Toliko sam tužan zbog smrti moje divne prijateljice Tine Tarner. Bila je zaista izuzetno talentovan izvođač i pevač. Bila je inspiracija, topla, zabavna, velikodušna. Toliko mi je pomagala dok sam bio mlad i nikada je neću zaboraviti“... Rođena kao Ana Mej Bulok 26. novembra 1939. godine, odmalena je osećala strast prema muzici, posebno „onoj crnačkoj“, kako je i sama nazivala bluz. Upravo početak pomenutog filma Šta ljubav ima s tim? pokazuje devojčicu u američkoj provinciji, kako peva svoju interpretaciju pesme spram crkvenog hora i, osećajući muziku onako kako dopire do njenog habitusa, ta devojčica Ana Mej pada u trans, ponesena ritmom i melodijom pesme. Za čitavu kasniju karijeru Ane Mej može se reći da ta strast prema muzici nije nijednog trenutka popustila. Napustivši to malo mesto u Tenesiju, Ana Mej dolazi u veliki grad, gde vrlo brzo upoznaje momka po već mnogo čemu na lošem glasu, ali ujedno i vrsnog muzičara Ajka Tarnera, i to u klubu Menhetn, gde joj on pruža priliku da nastupi tokom večeri, bez prethodne probe. Glas, pojavnost i očita harizmatičnost Ane Mej tek na pragu punoletstva, zapalili su klub i dali jasan signal već iskusnom „vuku“ Tarneru da je to trenutak kada treba da je angažuje kao vokal na svom narednom albumu Boxtop 1958. godine, gde je prvi put bila potpisana, i to kao Mala Ana. Ali za Malu Anu to nije bilo dovoljno. Nastavivši rad na tehnici glasa sa Ajkom, već naredne godine svet dobija pevačicu sasvim novog imena i moćnog pevanja. To kako je od Ane Mej postala Tina ima nekoliko verzija, no nijedna nije u potpunosti pouzdana. Uz novo ime Tina, prezime Tarner kao da je dodalo tek gram tom već postojećem iks-faktoru, koji je dobijao na volumenu sa svakim narednim nastupom Ajkovog benda Kraljevi ritma, u kome ona uskoro zauzima mesto glavnog vokala. Već prvi singl A Fool in Love postiže ogroman uspeh i najavljuje perspektivnu budućnost za tek formirani duo. I da se samo na tome sve završilo, pitanje je da li bismo danas imali „kraljicu, ikonu, legendu“, kakva je postajala s godinama. Naime, njihova poslovna saradnja prelazi nakon nekog vremena u na početku idiličnu vezu, krunisanu i sinovima, što njihovim zajedničkim što usvojenim. Iako joj je već bio poznat nepredvidiv i nasilan karakter Ajka Tarnera, sklonog raznim opijatima, narkoticima i stalnim prevarama, Tina se, po sopstvenom priznanju, zaljubila u čoveka koji je od nje stvorio pevačicu čija je karijera dospela do svih kutaka sveta. I dok je duet Ajk i Tina Tarner postizao sve veće uspehe, brak između Ajka i Tine Tarner upadao je u sve dublju krizu, praćenu različitim oblicima porodičnog nasilja. Da je bio nezgodan po prirodi, Ajk Tarner nikada nije ni krio. No, verzije priča šta se zapravo dešavalo u njihovom domu iza zatvorenih vrata, u mnogo čemu se razlikuju u njihovim biografijama – njenoj Ja, Tina i njegovoj Kako sam provratio svoje ime: Ispovest Ajka Tarnera. Film Brajana Gibsona iz 1993. rađen je po Tininoj knjizi, no u svojoj autobiografiji Ajk je mnoge scene demantovao, dok je Tina Tarner dugo tvrdila da taj film nije mogla da pogleda. Anđela Baset i Lorens Fišburn odigrali su tako maestralno problematični par na platnu, da su oboje zaslužili nominacije za Oskar, postavši tako tek drugi par crnih glumaca koji su nominovani za prestižnu nagradu u glavnim glumačkim kategorijama. U tom filmu, sem brojnih scena nasilja, fokus je i na pesmama koje su bile svojevrsna scensko-muzička adaptacija njihovog života. NJihov čuveni nastup koji je doslovce prekopiran u filmu, a tokom kojeg izvode obradu numere Proud Mary, sasvim sigurno jednu od najboljih obrada u istoriji savremene rok i pop muzike, upravo svojim uvodom otkriva pravu prirodu i njihovog ličnog odnosa, koji „nikada nije mogao da bude fin i lagan“, već je morao da bude „fin i žestok“, te je takva bila i sama pesma. Razilazak od Ajka podrazumevao je i reset čitave karijere, koju Tina Tarner nastavlja samostalno, i to u 44. godini života, početkom osamdesetih godina prošlog veka. I dok su se mnogi pitali da li će tada sredovečna pevačica imati snage samostalno da nastavi dalje, Tina je već prvim albumom sve uverila da je njena pevačka misija na Zemlji bila gotovo božanska. Pesma What`s Love Got to Do with it sa albuma Private Dancer ne samo da je bila ogroman hit, a sam album u celini nagrađen Gremijem za najbolji te godine, već je ta sjajna pesma bila presek njenog dotadašnjeg života i motivacija svima koji su u sličnoj životnoj poziciji u kojoj je ona bila, sve sa porukom da život ne vredi traćiti na beznadežnu ljubav: Krenula sam u novom pravcu; i moram da kažem; da razmišljam i o sopstvenoj zaštiti; plašim se svojih osećanja; šta ljubav ima s tim; šta je ljubav ako ne drugorazredna emocija; šta ljubav ima s tim; kome treba srce, ako srce može da se slomi... Samostalno, Tina Tarner je za života prodala oko 150 miliona albuma, postavši najprodavanija pevačica svih vremena. Osvojila je 12 Gremija, bila prva crna umetnica i prva žena na korici magazina Rolingstoun. To su samo neka od priznanja kojima se ovenčala. A njih je zaslužila za neke od nezaboravnih numera, kao što su We Don’t Need Another Hero, Typical Male, The Best, I Don’t Wanna Fight i GoldenEye. Sem filma, o njenom životu nastao je i brodvejski mjuzikl Tina, a sve njene biografije prodavane su u ogromnim tiražima. Oprobala se i kao glumica, doduše ne mnogo uspešno, u dva filma – kratkom pojavom u filmu Tomi i glavnom ulogom u trećem delu Pobesnelog Maksa. Perike koje je počela neplanirano da nosi, isprživši jednom prilikom slučajno kosu, postale su njen zaštitni znak, a poseban imidž davala joj je danas čuvena „plava griva“, koju je najčešće nosila tokom samostalne karijere. Godine 1995. seli se u Švajcarsku s novim mužem, nakon čega se njena karijera postepeno usporava, a ona sama povlači i živi mirnim životom, sličnim onom u selu u Tenesiju, u kome je odrasla. NJen odlazak ostavio je veliku prazninu u svetu muzike, ali čitava njena zaostavština jeste jedno nepregledno bogatstvo. Mala Ana Mej bila je poslana sa najviših nebeskih visina da pesmom propoveda koliko život može da bude i fin i žestok. Dragan Jovićević