Mravi i Srbi

Ne znam kako ćete da me shvatite, ali sve manje me zanimaju ljudi, pa i Srbi. Mnogo zanimljiviji su mi, recimo, mravi kojima se, evo, danima bavim. I do čega sam došao? Kod njih ne postoji diktator, ni patrijarh, kod njih ne postoji vlast i opozicija, a sve savršeno deluje u njihovom društvu. Podsećaju me na neku anarhističku zajednicu u kojoj se zna ko šta treba da radi i niko ne mora da ga nadzire. I, pazi čega su se oni setili?! Mravi penju crne vaši na trešnju ispod mog prozora, a kada crne vaši uđu u trešnje i tamo postanu bele, padaju odozgo debele, i mravi ih tada pojedu. I, ne vredi ti, brale, da stablo trešnje premazuješ maslinovim uljem! Mravi i preko njega stižu do svog cilja, do zrna trešnje, a tebi, prijatelju, šta od trešnjinog roda ostane. I Srbi, umesto da počnu da se ponašaju kao mravi, oni prošle nedelje slave mošti Nikolaja Velimirovića, menjaju mu odeću, a staru dele između sebe i celivaju je. A, `ajde baš da vidimo ko je bio Nikolaj Velimirović? Bio je, to se mora reći, unuk Idriza Ujdurovića, koritara i čergara iz ličke Korenice. On je, pak, čas tvrdio da je poreklom iz Zagarača, iz brdskog plemena Bjelopavlića, čas da je poreklom iz Banjana, iz starohercegovačkog plemena i da su se naselili u Lelićima kod Valjeva, na padinama Povlena. Tu su se i posrbili, tako da mu se otac zvao Dragomir, a majka Katarina. A, još na prvi pogled, videlo se da Nikolaj nije iz dičnih hercegovačkih plemena u kojima rastu krupni ljudi, ljudine. Uostalom, zna se da ni regrutaciju za vojsku nije prošao... Ali, zato je u junu 1935, na svečanoj svetosavskoj akademiji na Kolarcu u Beogradu navodno rekao da „ono što je Sveti Sava za Srbe, to je Hitler za Nemce“! A zatim je nastavio: „Posle svih evropskih neverstava, nama, braćo svetosavska, preostaje da se oslonimo na Hitlera! NJemu, sadašnjem vođi Nemačke, mora se odati priznanje, jer je kao prost zanatlija i čovek iz naroda, uvideo da je nacionalizam bez vere jedna anomalija, jedan hladan mehanizam! I, evo, u dvadesetom veku, on, Hitler, došao je na ideju Svetog Save, i kao laik poduzeo u svom narodu onaj najvažniji deo posla koji priliči svetitelju, geniju, heroju!“ A čim je kralj Aleksandar ubijen u Marselju, vladika Nikolaj Velimirović je obnovio nemačko groblje u Bitolju i Hitler ga je, zbog toga, odlikovao. Nego, to nije sve. Kada su početkom Drugog svetskog rata Bugari krenuli na Svetu Goru da pljačkaju manastire, Hitler je poslao jednu SS jedinicu da zaštiti, pre svih, Hilandar, tako da su se nemačke zastave sa svastikom vijorile na hilandarskim zidinama. E, sad Hitler je kasnije, ipak, smestio Nikolaja u Dahau, jer je u manastiru krio Jevreje, kojima je to debelo naplaćivao, a neke je i izručivao Nediću, „srpskoj majci“. Što se mene tiče, sve bih oprostio Nikolaju Velimiroviću samo da je javno rekao zašto je napisao Pisma iz Indije. Jer, sigurno je znao, kao ohridski vladika, da je Isus tamo rođen i da nam se sa trideset godina vratio iz Indije, gde je bio kod svog oca Aleksandra Velikog. K. G. Jung, moj guru iz Švice, našao se u čudu: „Vi, Srbi, morate da se odlučite da li ćete u nebesa da dižete vladiku Nikolaja, a da na drugoj strani bacate drvlje i kamenje na Hitlera. Nego, dobro ti je, moj dečače, što si okrenuo leđa Srbima i što si se posvetio mravima!“ Moja Crna na sve to kaže: „Srbi bi trebalo što pre da se ugledaju na mrave ako hoće uopšte da opstanu! Ali, avaj, tvoj Alek bi da bude Glavni Mrav, a, kod mrava toga nema! A nema ni patrijarha, ni svetaca poput Nikolaja Velimirovića!“