Захвалност мртвом пензионеру
А. Вучић је Андреји М. хтео да ухвати муштулук да ће већ у јануару просечна пензија бити 390 евра, а до краја следеће године чак 450 евра, за 40 одсто већа него што је сада. Машала. Нажалост, Андреја М. то неће дочекати. Као што није дочекао ни октобарску повишицу. Преминуо је почетком августа. А тешко да је једини којем је и на оном свету адресирано овоземаљско, предизборно писмо А. Вучића
Андреја М. из Вршца недавно је де јуре добио писмо од председника Србије, а де факто од носиоца изборне листе „Александар Вучић – Србија не сме да стане“, у коме му се прави вођа СНС-а захваљује „за бескрајно стрпљење… током година… у којима пензије нису расле оном брзином којом су расле плате“. А онда је брже-боље, да би некако забашурио непријатну истину, написао: „Управо зато поносан сам што могу коначно да вам саопштим да ће пензије да расту, најмање истом брзином, колико и плате.“
„Ових дана добићете прву октобарску повишицу од 5,5 процената, а већ од јануара додатних 14,8, што укупно износи 21,1 посто. Од јануара 2022. до јануара 2024… обезбедили смо да укупан раст пензија буде 56,1 посто. То је највећи раст пензија у историји Србије и готово двоструко виши од стопе инфлације“, навео је А. Вучић (тако се потписао) у писму пензионерима, хватајући им муштулук да ће већ у јануару просечна пензија бити 390 евра и да му је циљ да већ до краја 2024. буде 450 евра.
Машала. С обзиром на то да је у септембру била 322 евра (37.797 динара), мораће за 14 месеци да порасте 40 одсто. Уз услов да Јоргованка Табаковић по сваку цену одржи садашњи курс, а ако затреба и да га обори испод 117 динара за евро. Андреја М. то, нажалост, неће дочекати. Као што није дочекао ни октобарску повишицу. Читалац НИН-а, иначе мој добар пријатељ, каже да му је отац преминуо још почетком августа. Вучићу и његовим саветницима то очито није било важно. Прече им је било да не прескоче неког од живих, који ће 17. децембра моћи да гласају, него да воде рачуна о мртвима и да не узнемиравају њихове породице. Мада има и оних који мисле да у овој земљи и покојници гласају. Нико их, додуше, није видео на бирачким местима, али се на свим изборима дешавају нека чуда.
Не верујем да је Андреја М. једини на чију је адресу, иако је одавно на оном свету, стигло Вучићево овоземаљско писмо, у коме обећава куле и градове, а само узгред признаје да се баш огрешио о 1,7 милиона најстаријих. Кад већ толико воли бројеве, могао је да израчуна да је од 2012. просечна плата у динарима повећана 104 одсто (са 41.377 на 84.389 динара), а пензија само 64 одсто (са 23.024 на 37.806 динара). А колико власт заиста води рачуна о „бакама и декама“, види се и по томе што су у међувремену цене повећане 73 одсто, па они сада за веће пензије могу да купе мање робе него пре једанаест и по година. На страну што су цене хране званично порасле чак 94,8 одсто. Ах, да, умало да заборавим, за 90 одсто је храна поскупела и у еврима, јер је 2012. средњи курс евра био 113, а сада је 117,2 динара.
Но, чак и да је неко од сарадника ове бројеве предочио Вучићу пре него што је свим - па и неким мртвим - пензионерима послао писмо захвалности, тражећи узгред њихову подршку за 17. децембар, тешко да би ишта променио у својој реторици. Као што је није променио ни у недељу, када је на предизборном митингу СНС-а у Смедереву, „припретио“ грађанима да ће, ако случајно гласају за опозицију, поднети оставку на место председника. „Је л‘ стварно мислите да је могуће да ја будем председник, а да председник Владе буде неко од ових који су земљу уништили... Победе ли на изборима, ја ћу им дати мандат, али ја више нећу да будем председник… Ја да глумим председника да бих имао ташну, машну, секретарицу и да би мени било лепо, а да народу буде лоше – ја то нећу себи да радим“, поручио је, (не)свестан тога да је у Смедереву, као и на свим досадашњим и будућим митинзима СНС-а, заправо баш „глумио“ председника државе, а понашао се као носилац једне изборне листе, којој би више приличило да је названа „Александар Вучић – после мене потоп“. Уосталом, зато је и покојном Андреји М. написао да „не смемо да уништимо све што смо створили, већ ћемо у наредном периоду морати заједнички да доносимо одговорне одлуке, бирамо оне људе који ће да брину о свакоме од нас, нашој Србији“.
Треба ли већа гаранција да је судбина свих нас, па и целе земље, у сигурним рукама?
Милан Ћулибрк
|
Share on Facebook
Постојећи коментари (0)| Пошаљи коментар |
| Приступ за чланове |
 |
|
 |
| Мисли |
|
Александар Вучић, председник Србије
и носилац изборне листе „Александар Вучић – Србија не сме да стане“
Је л‘ стварно мислите да је могуће да ја будем председник, а да председник Владе буде неко од ових који су земљу уништили. Могуће је да они буду председници Владе. Победе ли на изборима, ја ћу им дати мандат. Али ја више нећу да будем председник, јер ја више ништа не могу да урадим за грађане Србије после тога. И хоћу да људи у Србији то знају. Ја да глумим председника да бих имао ташну, машну, секретарицу и да би мени било лепо, а да народу буде лоше – ја то нећу себи да радим.
Прочитајте све мисли  |
|
|
