Стигао је још један циркус у наш град. Додуше, некима траје одавно, неки се још нису ни залетели, неки су скупили потписе за четири сата, док су остали принуђени да оверавају потписе само у радно време, при чему морају да поштују паузе за топли оброк и кафу локалних нотара. Порука је јасна: само онај ко може да скупи и овери скоро 100.000 потписа за пола радног времена, способан је да у једном цугу све те оверене хартије спакује у кутије, покупи министре и директоре разних институција, па их у чопору потера ка РИК-у. Представници изборне листе „Александар Вучић – Србија не сме да стане“ сликали су се са кутијама. Додуше, нису још увек престигли Слободана Милошевића чија је партија за изборе 2000. године предала у рекордном року око милион и по оверених потписа грађана СРЈ који су подржали свог председника. То, ипак, није помогло Милошевићу, али је оставило снажан утисак на бираче у првом тренутку. Као и сада на гласаче који беспомоћно гледају телевизије са националном фреквенцијом и питају се како Вучић изводи то жонглирање са много чуњева.