Горан Коруновић је ванредни професор на Катедри за српску књижевност са јужнословенским књижевностима, на Филолошком факултету у Београду. Писац је књига Гостопримства (2011, поезија), Река каишева (2012, поезија), Литература и опасност (2013, компаративни огледи), Црвена планета (2014, поезија), Уста без капака (2019, поезија), Музе идеологије (2020, компаративна студија), Манастир (2023, поезија, проза). Бави се проучавањем модерних јужнословенских књижевности, са посебним интересовањем за модернистички роман и савремену поезију, а књижевну критику објављује у перидоци и на порталима. „Лирски субјект у поезији Милана Милишића“, „Шта плаши лирски субјект: uncanny у поезији Милутина Петровића и Новице Тадића“, „Сећање на Други светски рат у роману Капо Александра Тишме“, „Неговање симптома: значење болести у романима Зорана Ферића и Веселина Марковића“, „Тело у међуратним приповеткама/новелама Андрића и Крлеже“ – тек су неки од наслова његових студија.