Промени језик   Sitemap   Верзија за штампу   20.08.2019. 06:17
 НАСЛОВНА    АРХИВА    НИН ДИЈАЛОГ    САДРЖАЈ      ПРЕТПЛАТА    E-ПРОДАЈА 
 
Запис о догађају који је „Политика“ 1908. године превидела
Канг Јувеј – први Кинез у Србији

Један од најзначајнијих кинеских мислилаца и реформатора прве половине XX века након посете Београду оставио је кратко, али драгоцено писано сведочанство



Канг Јувеј (Kang Youvei, 康有為  1858 – 1927) у Београд је допутовао аутомобилом из Будимпеште, око 11 часова пре подне, 21. јула 1908. године. У свом кратком, али значајном опису српске престонице тог доба, он каже да је пут од око четристо километара превалио за десет часова. У Београду се задржао свега неколико дана и наставио пут Софије, затим Румуније и Цариграда.
 Политика није забележила ову необичну посету рафинираног интелектуалца и истакнутог кинеског револуционара. Посета је до данас остала нимало или врло слабо позната нашој јавности. Па, ипак, она због тога није изгубила на значају. Реч је о првом забележеном боравку неког Кинеза у Србији.

Али, одговоримо прво на питање откуд знаменити кинески мислилац и реформатор у Србији, у лето које претходи ништа мање жаркој јесени проглашења бугарске независности и отпочињања Анексионе кризе, која је на Балкану била геополитичка увертира пред почетак балканских и Првог светског рата?

Егзил након „сто дана реформи“

До прве половине XIX века, Кина је била највећи светски извозник. Чај је био главни кинески извозни адут. Знаменити Жак Жерне у студији „Кинески свет“ наводи да је 1720. Кина у Европу извезла 12.000, а 1830. године 360.000 тона чаја. Слично је било и са свилом. Од 1.200 пикула свиле 1750. Европа је 1830. године повећала увоз на 6.400 пикула. Увоз финих памучних производа из Кине у Европу повећан је са 338.000 комада крајем XVIII на 1.415.000 комада почетком XIX века.

Тадашња Велика Британија, праћена другим великим силама, учинила је све што је могла да неповољан спољнотрговински биланс преокрене у своју корист. Након два опијумска рата, одузимања Хонгконга и  низа интервенција и узурпација кинеског приобаља, Кина је била принуђена да увози опијум. Увоз опијума је крајем XIX века чинио тридесет одсто укупног кинеског увоза, а кинеска производња је била десеткована.

У исто време, био је то и период великих побуна против централне власти и странаца (устанци Тајпинга, Нијана и боксера) и катастрофалних природних непогода. Поплаве су уништавале подручја око Жуте реке и река Јангце и Хан. Жута река је тада чак мењала корито. За поплавама су следиле велике суше, нарочито у провинцијама Шандунг, Шанси, Хенан и Хебеј. Од 1876. до 1879. године, суше су однеле више милиона живота (неки истраживачи помињу број од 13 милиона настрадалих људи).

У таквим, тешким друштвеним, привредним и политичким околностима, погоршаним по Кину катастрофалним ратом са Јапаном на крају века, група младих кинеских интелектуалаца покушала је, уз помоћ императора Гуанг Суа, да спроведе реформе. Тај покушај одиграо се 1898. године и назван је „сто дана реформи“. План је био да се у Кини успостави уставна монархија, по угледу на јапанску. Овај покушај наишао је на снажно противљење утицајне принцезе Циси и кинеских конзервативаца. Окончан је 20. септембра 1898. године утамничењем цара, а Канг Јувеј је отишао у егзил, за длаку избегавши трагичну судбину.

Након тога, путовао је по свету и 1908. године се обрео у Србији која је у то време, у извесном смислу, била испуњење макар дела његових назора.



Београд у очима кинеског реформатора

Канг Јувеј бележи да никада није видео престоницу као што је Београд, на самој граници моћног Аустроугарског царства. Он примећује да су градске улице веома чисте са цвећем и зеленилом свугде уоколо. За стари Римски бунар у Калемегданској тврђави написао је да је суморно и језиво место, али да не постоји ништа у Кини што може да се упореди са њим.

Он луцидно опажа да су бараке у српској касарни врло сличне онима у Кини. Сличности са Кином и Азијом очигледно су га привлачиле, па на једном месту каже да дуга плава одела Срба, налик кинеским одорама, имају прорезе. Пурпурноплава одела деце подсећала су га на ношњу неке од кинеских народности, а музеј, из неког разлога који је достојан Милоша Црњанског, на музеје Камбоџе и Јаве.

Канг Јувеј је забележио и да су српске цркве другачије од римокатоличких, али су га, занимљиво, подсећале на домове (хале) предака по кинеским селима. Пијаца му је такође била слична кинеским тржницама, због редова између тезги прекривених надстрешницама.

О узроцима политичких сукоба


Канг Јувеј давао је одсечне оцене стања у Србији, уносећи у своје белешке и понеку нехотичну грешку, насталу свакако због кратког боравка у Србији. Он, тако, бележи да порески приходи у Србији износе 86 милиона динара, што је било око 30 милиона љанга у Кини, али наводи да тај порез убира држава која има свега милион становника, те да ови због тога сигурно много пате.

Он без устручавања наводи да је тадашњи краљ Србије, Петар Први Карађорђевић, дао тајни налог за убиство свог претходника, Александра Првог Обреновића и краљице Драге 1903. године. Своје уверење образлаже чињеницом да нико од извршилаца атентата на последње Обреновиће није кажњен.

Боравећи у Београду, Канг Јувеј је констатовао да избор владајућих породица из народа, што је био случај са обе династије у Србији, доприноси распламсавању унутрашњих трзавица и борби.
„Зато су Румунија и Бугарска  поздравиле устоличења страних краљева“, пише у његовој белешци.

Канг Јувеј даље наводи да Срби имају снажан осећај националне припадности. Шестина становништва Србије, по њему, носила је униформу. Србија је за Канга Јувеја била војничка земља.
Он бележи и да војска снажно подржава краља, те да се питање наследства српске круне понекад решава преносом на брата, што је нешто што би Кинези, по њему, могли да науче од Срба.
На крају своје посете Београду, Канг Јувеј бележи да је пут до Софије, његовог следећег одредишта, дуг око 380 километара и да је потребно око 12 часова да би се прешао аутомобилом, по цени од 50 динара.

Један од најзначајнијих кинеских мислилаца

Канг Јувеј је рођен у округу Нанхај, у провинцији Гуангдунг, на југу Кине. Упркос извесним контроверзама његовог најзначајнијег дела („Da Tong shu“,  大同書), које се преводи као „Књига великог јединства“, он је један од најважнијих кинеских мислилаца XX века. Уз све доприносе, Канг Јувеј се сматра првим заговорником женских слобода у модерној Кини. Преминуо је, по повратку у Кину, у својој кући у Ћингдау, у провинцији Шандунг.






Share on Facebook 

Постојећи коментари (0)| Пошаљи коментар

Приступ за чланове
  Корисничко име
  Лозинка
 
  Запамти ме на овом рачунару
Постаните члан! Региструјте се овде
Изгубили сте Лозинку? Кликните овде
Мисли
bg

Никола Ристић, начелник Комуналне полиције

Одговорност за рушење Савамале осећам колико и за бомбу у Истанбулу.

Прочитајте све мисли
bg