НИН online

Урбана легенда која се живи и доручкује

Пекиншка улична храна

За разлику од западњачких брзих оброка, који су углавном реплике или варијације на тему сендвича, рецепти неких од кинеских уличних специјалитета потичу из далеке, чак древне прошлости

Метеорски привредни и инфраструктурни успон Пекинга последњих деценија није променио однос Пекинжана према традиционалној уличној храни. Од сивих радничких насеља на крајњем западу града, до луксузног пословног дистрикта Чаојанг на истоку, на тротоарима се дими и послужује иста улична храна. Пекиншки оброк на улици посебан је урбани жанр. За разлику од западњачке брзе хране, која је углавном реплика или варијација на тему сендвича, рецепти неких од кинеских уличних специјалитета потичу из древне прошлости. Права покретна кухиња са пећницом на гас или угаљ, неопходним сировинама, уљем и зачинима, на два точка, класична је урбана сцена кинеске престонице. То је, по правилу, израубован бицикл, прерађен у домаћој радиности тако да постане платформа за претешку кухињу, са потребним ојачањима и држачима. Ове покретне кухиње често имају и сопствени електропогон, згодан да се у случају потребе читаво мало предузеће хитро премести низ улицу или преко пута. Ево шта све ужурбанији Пекинжани најрадије доручкују на улици:

Жоуђамо (Roujiamo)
Можда најстарији сендвич на свету. Сматра се да посебан начин на који се припрема месо за њега, углавном свињетина, уз двадесетак додатака, потиче из доба династије Џоу (1045. до 256. године п. н. е.), а лепиња из ере династије Ћин (221 – 206 п. н. е). Ово јело народа Хан преузели су касније муслимани, обогаћујући га новом палетом зачина и јагњећим месом.

Ђанбинг (Jianbing)
Најпознатији пекиншки доручак. То је палачинка од пшеничног брашна пржена са јајетом и још сијасет додатака, као што су лук, ферментисани соја сос и други прилози. Верзија овог јела, која потиче из провинције Шандунг, подразумева нешто дебљу палачинку са више зелениша.

Лао Бејђинг суен-нај (Lao Beijing Suannai)
Легендарни слаткасти пекиншки јогурт у порцеланским теглицама које се рециклирају. Испија се кроз сламчицу на лицу места.

Тангхулу (Tanghulu)
Ражњић са шпилованим глогињама је традиционалан пекиншки оброк, нарочито у зимским месецима и током Кинеске нове године. По укусу, могу да се додају и друге врсте воћа, уз сусам или без њега...

Као чуен (Kao chuan’r)
Један од првих уличних деликатеса на које се странци у Пекингу навикну су ражњићи са јагњетином, пореклом са запада Кине, из аутономног региона Синђанг. Ред јагњетине, ред нешто маснијег овчјег меса, све зачињено љуткастом палетом зачина који буде чежњу за Истоком.

Јутјао доуђанг (Youtiao doujiang)
Пекиншке мекике, слано-слаткастог укуса, дубоко пржене у уљу... „Јутјао доуђанг“ дословно значи науљени штап. Ово је један од класичних доручака у хутонзима. Пекинжани их једу са свежим млеком од соје, па западњаци понекад заједљиво примећују да је посреди пекиншка верзија кафе са кроасанима.

Као ленг мјен (Kao leng mian)
Увијене, у јајима запечене хладне нудле. Јело потиче из североисточне кинеске провинције Хејлунгђанг. Садржи лук и друге прилоге.

Share on Facebook

Постојећи коментари (0)| Пошаљи коментар