Jedan pojas, jedan put

Foto Predsedništvo Srbije

Trodnevna poseta kineskog predsednika Si Đinpinga Srbiji nagoveštava kvalitativni napredak u tradicionalno dobrim bilateralnim odnosima dveju zemalja, koje ni teške devedesete nisu narušile. Ne samo zbog 22 potpisana međudržavna sporazuma u okviru kojih je i Deklaracija o sveobuhvatnom strateškom partnerstvu, već i zbog otvaranja mogućnosti da realizacijom kineske inicijative Jedan pojas, jedan put, Srbija kapitalizuje svoj izuzetan geostrateški položaj u Jugoistočnoj Evropi i time podstakne rast svoje ekonomije. Inicijativa Jedan pojas, jedan put predstavlja oživljavanje starog Puta svile, uspostavljenog pre oko 2.000 godina u vreme vladavine dinastije Han, koji je omogućavao da se roba i informacije kreću iz Kine ka svetu, to jest Zapadu, i koji je bio dominantan do početka 16. veka, kada su se pojavili novi putevi ka američkom kontinentu. Uspostavljanje Novog puta svile razmatralo je kinesko rukovodstvo još 1996. godine, kako bi se formiranjem severnog kopnenog i južnog morskog koridora pojačala ekonomska saradnja sa zemljama Centralne i Južne Azije, Bliskog istoka, Afrike i Evrope. Projekat je u svom govoru na Univerzitetu Nazarbajev u Astani, glavnom gradu Kazahstana, predstavio upravo beogradski gost, predsednik Si Đin-ping, u septembru 2013. kao Ekonomski pojas Novog puta svila, a mesec dana kasnije pokrenut je Morski pojas Novog puta svile za 21. vek. Osim jačih ekonomskih i saobraćajnih veza, cilj je da se unaprede međuljudske i kulturne veze sa delom sveta zapadno od Kine na principu win-win, odnosno obostrane koristi.

U okviru inicijative Jedan pojas, jedan put, najpre je otvoren evroazijski kopneni most, kada je prvi kineski voz iz Sečuana preko Sinđanga i Transsibirske železnice prevezao laptopove iz američke fabrike Hjulit Pakard u Čunkingu do nemačke luke Duisburg i kupaca u Zapadnoj Evropi. Ovom trasom, transport kineske robe ka Evropi skraćen je sa 40 dana morem na 16 železnicom i uskoro bi tim pravcem trebalo da krenu i superbrzi kineski vozovi. Drugi pravac prema Evropi vodi preko Uzbekistana i Kirgistana, Bliskog istoka, Kaspijskog i Crnog mora i novoizgrađene železnice Marmarej ispod Bosfora, kroz Bugarsku, Rumuniju, Republiku Češku i Nemačku, a zatim severno ka Roterdamu u Holandiji, a južno u Veneciju u Italiji, gde se sastaje sa jednako ambicioznim morskim Novim putem svile.


Foto Tanjug

Za Srbiju je najznačajniji treći, morski pravac koji vodi preko Indijskog okeana i Mediterana do grčke luke Pirej, čiji je većinski vlasnik kineska brodovlasnička firme COSCO, odakle je u februaru 2014. godine kroz našu zemlju prošao teretni voz sa kineskom robom namenjenom tržištu Republike Češke i Slovačke. COSCO je, takođe među ponuđačima za rentiranje luke Solun. Zato Kina želi da investira u izgradnju brze pruge iz Pireja, preko Skoplja i Beograda do Budimpešte, i od crnomorske luke Konstanca preko Bukurešta i Budimpešte, do Beča. Istovremeno, ovim bi se povezale balkanske zemlje koje zbog neadekvatne infrastrukture ne mogu u potpunosti da iskoriste svoje ekonomske kapacitete. Namera kineskih partnera je da izgrade luku i pristanište na Dunavu, u blizini mosta Mihajlo Pupin u Borči, koji je bio prva investicija iz kreditne linije od 10 miliona dolara namenjenih zemljama Centralne i Istočne Evrope kroz politiku Kine 1+16, čime bi se unapredio Koridor 7. Ovaj projekat koštalo bi oko 280 miliona dolara, a u toku je izrada Studije izvodljivosti. Za Kinu je razvoj nauke najvažniji pokretač društva i države, pa je sa Srbijom potpisan Memorandum o razumevanju koji obuhvata 20 zajedničkih razvojnih i istraživačkih projekata za koje će konkurs biti raspisan 1. januara 2017. i biće otvoren u naredne tri godine. Postavljanjem kamena temeljca za budući kineski Kulturni centar u Beogradu, započela je realizacija politike people to people kao važnog aspekta inicijative Jedan pojas, jedan put, koja podrazumeva kulturnu razmenu i veći protok ljudi kako bi se međusobno upoznali i bolje razumeli.

Budući projekti imaju dobru osnovu u postignutoj srpsko-kineskoj saradnji. Izvoz Srbije u Kinu bazira se uglavnom na mašinskim proizvodima, proizvodima od plastike i drveta, i u prošloj godini njegova vrednost iznosila je 20,8 miliona dolara, dok je iz Kine uvezeno robe u vrednosti od 1,6 milijardi dolara, uglavnom su to bili predmeti visoke tehnologije. Plan je da obim trgovinske razmene između dve zemlje uskoro dostigne oko tri milijarde dolara. Kina je sve više zainteresovana za uvoz organske hrane, poljoprivredni turizam i naučne inovacije, dok će sama nastaviti da razvija industriju, informacionu tehnologiju, mala i srednja preduzeća. Kina je do sada finansirala izgradnju trećeg bloka Termoelektrane Kostolac B, modernizaciju Termoelektrane Nikola Tesla u Obrenovcu, deonicu Koridora 11, a u planu je izgradnja brze pruge na liniji Beograd-Budimpešta. Kineski automobilski gigant Dongfeng potpisao je 2009. godine sporazum sa Fabrikom automobila u Priboju (FAP) radi sklapanja vozila u Srbiji. U Beogradu je 2010. otvoren Kineski trgovinski centar Zmaj. Kina slično radi i u ostalim balkanskim zemljama.


Foto Predsedništvo Srbije

Železara Smederevo, sa kojom je u aprilu ugovor o kupovini u iznosu od 46 miliona evra potpisala kineska i vodeća azijska kompanija Hestil, do sada je najveća kineska investicija u Srbiji i glavni razlog dolaska kineskog predsednika u Srbiju. Ulaskom u Železaru, Kina je stekla ono što se na francuskom kaže pied--terre, a na engleskom foot on the ground, ili stopalo na zemlji, odnosno stupila je na evropski kontinent. I to je cilj Novog puta svile, otvoriti nova tržišta kineskoj ekonomiji koja je usporila rast, mada još drži fantastičnih sedam odsto, dok joj konkurencija stiže od susednih 12 zemalja okupljenih oko Transpacifičkog partnerstva na čelu sa Sjedinjenim Američkim Državama i Japanom. Sa pojedinim državama iz te grupe Kina ima i teritorijalne sporove.

Zato je poseta predsednika Si Đinpinga Srbiji temeljno pripremana. U prethodnih godinu i po dana realizovane su posete srpskog predsednika i premijera Kini, predstavnici naučnih institucija bili su gosti prestižne Akademije društvenih nauka u Pekingu, što je rezultiralo organizovanjem nekoliko važnih zajedničkih stručnih i naučnih konferencija održanih u Beogradu, domaća pozorišta predstavila su se publici u Pekingu i Šangaju, a u ovoj najvećoj kineskoj pomorskoj luci održan je seminar za predstavnike medija iz 16 zemalja Centralne i Istočne Evrope, uključujući i Srbiju.

U Kini je ovoj poseti dat veliki medijski značaj, što pokazuje koliko je Srbija važna za Kinu kao centralna zemlja Balkana. Za Srbiju je prioritet da sačuva položaj saobraćajnog čvorišta na ovom delu Novog puta svile i ostane kapija u uspostavljanju dobrih odnosa sa zemljama Centralne i Istočne Evrope. Ali, i da se u buduće infrastrukturne projekte, uz kineske uključe i srpske firme, kako bi se deo investicija slio u nacionalni dohodak Srbije i time stabilizovala ekonomija. Ovo je prilika da se na najbolji način odgovori na dilemu da li Srbija treba da drži stranu Evropske unije ili Rusije. Jer, na primer, Republika Češka već duže lobira da postane regionalna vazdušna luka za letove ka Kini. Predsednik Si Đinping voli da kaže: Najbolji način da predvidite budućnost, jeste da je stvarate.


Foto Oliver Bunić