Otužno i ružno

Dok mandatar Aleksandar Vučić oteže sa formiranjem svoje nove vlade, javnost se zabavila o jadu Demokratske stranke. I to ne bez osnova. Em su demokrate ušle u još jednu unutarstranačku izbornu utakmicu, em je tabloide nasladio skandal u čijem je epicentru novopečeni demokrata Amir Bislimi, koji ni pola godine nije sastavio na funkciji poslovnog direktora DS, a evo već je uz medijsku furtutmu podneo ostavku.

Bislimi je, naime, na sastanku sa zaposlenima u stranci, koji mesecima nisu primili plate, rekao da je za to odgovoran potpredsednik Goran Ješić jer je, tvrdi on, prisvojio stranački novac. Bislimi se, izgleda, potrudio da o svemu obavesti dnevnu štampu, pa su Informer, Kurir i ostali detaljno citirali njegove optužbe, čak i pisanu ostavku koju je podneo Predsedništvu. Ješić je odbacio sve Bislimijeve tvrdnje, a predsedniku Bojanu Pajtiću je i preko Tvitera (što je posebno obradovalo tabloide) zamerio što se ne ograđuje od svog dojučerašnjeg direktora i ne zakazuje sednicu Predsedništva na kojoj bi se o svemu raspravilo.

Vrlo je izvesno da ovaj otužno-ružnjikavi skandal i te kako ima veze sa predizbornom kampanjom za novog predsednika i potpredsednike stranke. Goran Ješić planira da u njoj aktivno učestvuje, što kao potpredsednički kandidat što kao aktivni lobista Zorana Lutovca, zasada još nezvaničnog učesnika borbe za funkciju lidera. Takođe, namerava i da se kandiduje za mesto šefa Pokrajinskog odbora za Vojvodinu. Bislimijeve optužbe zato mogu da se tumače kao predizborni udar na Ješića, indirektno i na Lutovca, a u prilog Pajtiću, koji definitivno nema nameru da se sam povuče sa čela stranke, što su mu savetovali i Goran Ješić i Dragan Šutanovac, treći predsednički kandidat.

U ovom sve prljavijem ratovanju unutar DS zasad najbolje prolazi bivši ministar odbrane, mudro se kloneći javnih sukoba sa stranačkim kolegama. Šutanovac je, čak, obezbedio da ga javno podrži Vladimir Pavićević, i dalje formalno član Nove stranke, ali s autoritetom u opozicionom biračkom telu, pa i u stranačkoj bazi demokrata. A ovo, u septembru, biće prvi direktni, neposredni izbori za vođstvo DS u kojima će pravo glasa imati svaki registrovani član. Upravo se način glasanja u stranačkim kuloarima navodi kao glavna smetnja za Natašu Vučković, koja nikako da se odluči da li će ući u izbornu trku. Vučkovićeva, kažu njeni kritičari iz njene stranke, ima politički ugled potreban za lidera, ali nije prepoznatljiva među članstvom. To isto važi i za Lutovca, koji takođe ima u DS respektabilan staž, ali je, kao i Vučkovićeva, elitista, (zasad) bez podrške po odborima u provinciji.

Vrlo su rečite demokrate, dakle, kada kritikuju kolege i pronalaze im mane, ali šta konkretno planiraju da urade kako bi podigli na noge stranku koja se već godinama ponaša kao dezorijentisani histerični propali bogataš, uopšte nije jasno. S jedne strane imaju SNS i Aleksandra Vučića, s druge pokret Dosta je bilo i Sašu Radulovića. Posebno su zanimljivi ovi drugi. DJB i Radulović se, ne birajući sredstva, pozicioniraju kao najvidljivija alternativa vladajućim naprednjacima, ali i demokratama, na čije razočarane birače najviše i računaju. Sporenja DJB i DS u beogradskim opštinama Stari grad i Vračar potiču upravo od konkurentskog odnosa na nacionalnom nivou. Što se DS više bude bavio samim sobom i svojim otužno-ružnjikavim unutrašnjim borbama, to će veći prostor biti za DJB i njihov reformski radikalni populizam.