Valutne razlike otežavaju biznis

U Srbiji su cene između aprila prošle i ove godine povećane samo 0,4 odsto, s tim što su procene finansijskog sektora da ćemo godinu završiti sa inflacijom od 2,5 do 2,8 odsto, što bi bilo dobro, kaže Zoran Daljević, direktor centralnih finansija za Srbiju i Makedoniju Atlantik grupe. On ističe da razlog za nisku inflaciju leži, između ostalog, u cenama voća i povrća, ali i smanjenoj kupovnoj moći stanovništva. Tome, prema njegovim rečima, doprinose i dezinflatorni pritisci iz zemalja evrozone, slaba agregatna tražnja i niska kupovna moć stanovništva.

Koliko niska inflacija odgovara proizvođačima? Šta su prednosti, a šta mane?

Suviše niska inflacija ili čak deflacija negativno utiče na privrednu aktivnost, potrošnju i zaposlenost. Svi rezonuju zašto bih trošio danas ako su cene stabilne ili ako će uskoro biti i niže. Evropske zemlje i Japan teže da nisku inflaciju pokrenu upumpavanjem svežeg novca, jer umerena inflacija od dva-tri odsto godišnje predstavlja optimum i takav rast cena bi pokrenuo privredu. Naravno, to podrazumeva dobru monetarnu i ekonomsku politiku uključujući i kamatne stope i druge stimulativne mere.

Da li bi Atlantik grupi odgovaralo da sve zemlje regiona uvedu evro? Koliko kursne razlike otežavaju poslovanje kompanija koje su prisutne na tržištima zemalja sa različitim valutama?

Neki ekonometrijski modeli pokazuju da dve zemlje sa istom valutom trguju mnogo, čak i do tri puta više nego zemlje sa različitim valutama. Valutne razlike otežavaju poslovanje i operativnu profitabilnost kompanija kao što je Atlantik, koji posluje na više od 40 tržišta. Uz to, stabilna valuta garantuje stabilne uslove poslovanja, a za nas je značajan izazov 2015. predstavljala baš izuzetna volatilnost valuta, prvenstveno ruske rublje i u manjoj meri srpskog dinara. Dodatni udar na profitabilnost predstavljao je rast cena sirove kafe i jačanje američkog dolara, ali smo uspeli da aktivnim hedžovanjem u većoj meri nadoknadimo negativane efekte.

Prelazak na evro bi, dakle, doneo stabilnost i preduslove za bolje poslovanje, ali pre toga Srbija mora da ispuni relativno stroge kriterijume koji se odnose na javni dug, budžetski deficit, inflaciju i kamatne stope I da postane članica EU, što će svakako potrajati. Zato nam je za sada potrebna stabilnost domaće valute na duži rok, da možemo da planiramo i poslujemo sa smanjenim valutnim rizikom.

Da li se Atlantik grupa uopšte zadužuje kod domaćih banaka i da li su aktuelne kamatne stope prihvatljive?

Atlantik grupa posluje sa međunarodnim bankama koje su regionalno prisutne i nastoji da ostvari značajno povoljnije kreditne aranžmane, prilagođene našim potrebama, što je rezultat kontinuiranog ispunjavanja svih dosadašnjih preuzetih obaveza i aktuelnog trenda manjih kamatnih stopa. Konkretno, u maju smo sa EBRD i Međunarodnom finansijskom korporacijom, ogrankom Svetske banke, potpisali ugovore o izmeni uslova kreditiranja, kojima su definisani povoljniji finansijski uslovi i produžena ročnost kreditiranja. Strateški nam je fokus kontinuirano smanjenje finansijske zaduženosti, što pokazuje i pad naših troškova za kamate od čak 16 odsto, smanjenje neto duga na kraju 2015. i značajno povećane otplate obaveza za dugoročne kredite.

Kako ocenjujete ekonomsku i finansijsku situaciju u regionu i Srbiji? Šta bi država trebalo da uradi da poboljša poslovno okruženje?

Poslednje analize pokazuju da se zemlje bivše Jugoslavije polako oporavljaju od posledica krize i da se i ove i narednih godina očekuje rast BDP-a, što potvrđuju i izjave ministara finansija i guvernera centralnih banaka na nedavno održanom Samitu NIN-a. Za Srbiju se u 2016. procenjuje rast od oko 2,5 odsto, a u prvom kvartalu bio je 3,5 odsto. Zato je važno nastaviti i sprovesti do kraja zacrtane reforme, pre svega javnog sektora i završiti restrukturiranje javnih preduzeća i reformu državne uprave, što podrazumeva i optimizaciju broja zaposlenih, bez obzira što je to bolno. Uz to, neophodno je i osavremeniti i reformisati Poresku upravu i poreski sistem, korišćenjem novih tehnologija i preventivnim delovanjem. Sprovođenjem tih mera Srbija će biti više privlačna za investiranje i povezivanje na putu ka EU. Očekuje nas puno posla, teškog rada, ali ipak mislim da će nam na kraju naredne godine biti bolje, a pre svega očekujem stabilnost i predvidljivost, što je ključno za podsticajno poslovno okruženje.