Zalog za budućnost

Foto NIS

Industrijski grad Uhta u Republici Komi u Ruskoj Federaciji okružen je naftnim poljima. U tom gradu smešten je i jedan od najprestižnijih svetskih fakulteta u oblasti nafte i gasa koji školuje kadrove za ruske naftne gigante, uz čiju podršku univerzitet ima veoma visok kvalitet nastave i najsavremenije laboratorije. Početkom juna, 11 studenata iz Srbije dve nedelje provelo je na praksi na Uhtanskom univerzitetu. Reč je o studentima prve generacije sa novoakreditovanog smera Industrijsko inženjerstvo u eksploataciji nafte i gasa na zrenjaninskom Tehničkom fakultetu. Osnivanje tog smera inicirala je kompanija NIS pre dve godine, zbog nedostatka odgovarajućeg kadra u toj oblasti na domaćem tržištu rada. Studijski program napravljen je po uzoru na studije Univerziteta u Uhti, dozvoljena kvota je 50 studenata, a mladi ljudi koji uspešno završe studije i pokažu najbolje rezultate tokom prakse, dobijaju retku privilegiju u Srbiji, siguran posao posle završenog fakulteta.

Miodrag Šljapić, jedan od studenata koji je boravio u Uhti na dvonedeljnoj praksi, kaže da su tokom posete imali priliku da obiđu objekte velikih naftnih kompanija kao što su Transnjeft, Gasprom, Lukoil, kao i laboratorije Uhtanskog tehničkog univerziteta.

Prijatno nas je iznenadilo koliko se pažnje pridaje i koliko se ulaže u visoko obrazovanje na tom univerzitetu. Sve laboratorije i objekti tog univerziteta, koji raspolažu najsavremenijom opremom, finansirani su od strane vodećih naftnih kompanija. Kroz razgovor sa ruskim kolegama shvatili smo da kompanije ne obezbeđuju samo opremu, već i radna mesta za većinu studenata u tim velikim firmama, kaže Šljapić.

Šljapić dodaje da su se tokom prakse upoznali sa svim procesima proizvodnje, prerade i transporta nafte i gasa kroz magistralne naftovode.

U laboratorijama smo učestvovali u brojnim vežbama i upoznali se sa modernim instrumentima koje do sada nismo imali prilike da vidimo tokom našeg školovanja. Bavili smo se ispitivanjima geoloških svojstava nafte, osobinama uzoraka stena kao i mnogim drugim zadacima vezanim za naftu i gas, geologiju i mašinstvo. Poligoni su nam pomogli da stvorimo kompletnu sliku ovih faza, i da opremu vidimo na delu, ne samo kroz teoriju. Veliki deo ove prakse predstavlja uvod za nove predmete koji nas očekuju u sledećoj godini, kaže Šljapić.

Studentkinja Danijela Markov smatra da je ovakav vid prakse od velikog značaja i da bi trebalo da je bude što više.

Zahvaljujući NIS-u, ovo je drugi put kako imam priliku da obavljam praksu u Uhti i vidim kako velike svetske naftne kompanije rade, što je za mene sjajno iskustvo. Praksa je bila sve ono što sam očekivala, predmeti koje smo tamo slušali odgovarali su onome što smo do sada učili, ali i što ćemo tek učiti, kaže Markov.



Ugovor o poslovno-tehničkoj saradnji kompanije NIS Gaspromnjeft sa Tehničkim fakultetom iz Zrenjanina koji pripada Univerzitetu u Novom Sadu, potpisan je u julu 2013, a u martu naredne godine potpisan je i ugovor sa Uhtanskim državnim tehničkim univerzitetom. Pored studijskih putovanja i letnje prakse u Rusiji, tokom dosadašnje saradnje u okviru NIS-ovog projekta Energija znanja, na Tehničkom fakultetu u Zrenjaninu rekonstruisana je i opremljena učionica, kao i laboratorije za fiziku i hemiju čije je opremanje završeno u martu 2015. godine. Na fakultetu često gostuju i predavači iz Rusije, a organizuju se i predavanja eksperata NIS-a kako bi se studenti upoznali sa poslovnim procesima y kompaniji.

NIS je studentima omogućio i praksu u kompaniji, pa tako visokoškolci mogu da posete novi kompleks u Zrenjaninu, na kojem je napravljen trening centar za bušenje i remont bušotina za naftu i gas, zatim centralnu laboratoriju i geološku zbirku. Tu je i trening centar za proizvodnju nafte i gasa NP Elemir, kao i NP Kikinda polje.

Dragica Radosav, dekan Tehničkog fakulteta u Zrenjaninu kaže da poslednjih godina raste broj kompanija koje se vezuju za fakultete kako bi regrutovali najbolje studente još tokom studiranja.

Prepoznata je potreba povezivanja fakulteta sa konkretnim potrebama kompanija, što podrazumeva školovanje za poznate i potencijalne poslodavce. Na taj način fakultet koriguje svoje akreditovane studijske programe i prilagođava ih konkretnim i budućim zahtevima tržišta, kaže Dragica Radosav.

Uprkos pojedinačnim slučajevima kompanija koje odlučuju da idu u susret budućim zaposlenima još dok su na fakultetu, u Srbiji je saradnja privrede i obrazovnog sistema i dalje na veoma niskom nivou. Kompanije se godinama žale da ne mogu da dođu do stručnih kadrova, dok studentima nedostaje praksa i sa fakulteta najčešće izlaze bez ikakvih praktičnih znanja. Srbija je, uz Makedoniju i BiH, zemlja sa najvećim brojem nezaposlenih mladih ljudi u regionu. Statistika pokazuje da je gotovo polovina mladih u Srbiji do 30 godina starosti nezaposleno i da na posao čekaju duže od dve godine. Broj visokoobrazovanih osoba koje su napustile zemlju porastao je 11 puta za poslednjih deset godina, a stepen povratništva je nizak.

Dragica Radosav smatra da je poboljšanje saradnje univerziteta ili fakulteta sa privredom najbolji put za rešavanje problema odliva mozgova.
Jedini način da sprečimo odliv mozgova jeste da im se ponudi posao za koji su se školovali. Mladi stručnjaci su željni dokazivanja i imaju potrebu za usavršavanjem, jer znanja danas brzo zastarevaju, ako se ne nadograđuju, kaže Radosav.

Koliko mladim ljudima znači šansa za izvesniju budućnost dok su na studijama, potvrđuje i Miodrag Šljapić, koji kaže da je njemu, kao i većini studenata, najveća motivacija za upis smera Industrijsko inženjerstvo u eksploataciji nafte i gasa, bila činjenica da ga nakon uspešnog završetka studija čeka zaposlenje u NIS-u. Šljapić dodaje da bi kompanije sigurno mogle da imaju ključnu ulogu u zadržavanju mladih ljudi u zemlji ako bi im pružili izvesniju budućnost i nadu da će nakon uspešnih studija dobiti i posao.