Spašavajte srce, umorilo je

Potpuno ga razumem. Istina je da danas na sve strane čujemo rečenice kao „Odmori malo“, ili „Šta radiš? – Odmaram“, pa je čak i jednotomnik Matice srpske dopustio neprelazno odmoriti, upućujući ga na povratno odmoriti se. Trebalo je ipak napomenuti da takva upotreba ne spada u književni jezik. Ona je došla iz vojske, gde su regruti pre podne „zanimali“ (tj. imali obuku, vežbanje) a posle podne „odmarali“. Sada kad ni vojni rok više nije obavezan, ne bi trebalo da nam govor četnih starešina određuje jezičku normu. Bar dok ne počnemo da govorimo „Lako umaram“ ili „Pazi da ne umoriš“. Drugi inženjer, Đorđe Dobrijević, postavlja pitanje o drugom glagolu – spasti, spasem (spasao, spasla, spasen, nesvršeno spasavati). On se pita da li su takvi oblici pravilni, budući da mu običnije zvuči spasiti, spasim, spasio, spasila, spašen, spašavati. Pre pola veka, kad je Mihailo Stevanović objavio svoju veliku gramatiku, pitanje bi bilo obrnuto. On je taj glagol dao u obliku spasti, spasem, osuđujući kao nepravilno „spašen“ i „spašavati“, jer do jotovanja (prelaska „s“ u „š“) dolazi samo u glagolima koji imaju prezent na -im (gasim – gašen, nosim – nošenje i sl.). I danas, mada ne prođe dan a da na televiziji neko ne priča o „donešenim“ odlukama, svi se stručnjaci slažu da je pravilno samo donesen ili donet. Glagol spasti, spasem, međutim, u zapadnim srpskim govorima, a pogotovu u hrvatskom, javlja se u obliku spasiti, spasim. Poslednjih godina takva promena se sve više širi, pa su naši gramatičari i nju prihvatili, i više ne smatramo za grešku kad neko kaže „spasio sam se“, „spasila se“, „spašen“, „spašavati“. Ostaje imenica spasenje, prvobitno najčešće kao religiozni termin, ali i kao sinonim za spas uopšte. Ona nikada ne glasi „spašenje“, a u hrvatskom ne postoji, što potvrđuje da je izvorni srpski oblik ipak spasti, s promenom kao pasti, pasem, pasao ili tresti, tresem, tresao.