O zapis-drvu i Konfuciju

Znao sam da će tako da bude! Da će poseta Si Đinpinga da zaseni osvećenje zapis-drva u Vidovu. A nastupajuća vremena će reći šta je bio važniji događaj za Srbe. Da se razumemo; u redu je izgradnja luka, brzih pruga i železara od kineskih para. Ali, izgradnja zapis-drva u Vidovu je preči posao, a on nije podržan ni od srpske države, ni od Kineza. Plot oko zapis-drva pleo sam, svojeručno, sa Kalcem, a država ni palcem da makne! A čujem, od jeseni će se u smederevskoj gimnaziji učiti kineski. I šta ako za deset godina mladi Smederevci nauče tečnije kineski nego srpski, i, pritom, postanu malko - kosooki? Smemo li za tri milijarde evra da se odreknemo srpskih korena koji mnogo smetaju mandataru. A još je Homer u Ilijadi opevao sveta drva naših predaka ispod kojih su se okupljali, većali, važne odluke donosili i arijevskim se bogovima molili. Bolje ti je, Srbine, da ideš i peške do Budimpešte nego da zaboraviš na Homera, a počneš, pritom, da izučavaš Konfucija.

Da, priznajem, nema šta! Uznemirila me najava da će se u Beogradu podići spomenik Konfuciju!? Razumeo bih da se u Pekingu, istovremeno, digne spomenik našem Aristotelu. Kao što bi lepo bilo da se uz kineski kulturni centar u Beogradu podigne i srpski kulturni centar u kineskoj prestonici pa da se i tamo vidi da Srbi nisu tikve bez korena, to jest, da baštine kulturu Lepenskog vira i Vinče. Mada je Toma Nikolić prijatno iznenađen što Si Đinping zna da su Srbi došli na Balkan u sedmom veku! Kako, bre, da se ni domišljata Stanislava Pak ne seti da kineskog predsednika prošeta, bar, do Viminacijuma?

Ah, Konfucije, Konfucije! Ne izlazi mi iz glave! Nismo pristali na Mao Cedunga, ali, evo, pristaćemo na Konfucija...
K. G. Jung, moj guru iz Švice, na sve ovo dodaje: To sa Konfucijem nije uopšte naivno! Danas, sutra, ispašće da je cela antička filozofija, pa i kultura, na Konfuciju zasnovana! I nećemo ni primetiti kako će, ne samo Balkan, već i cela Evropa, mic po mic, postati kineska kolonija. Bajdvej, Kinezi dobro znaju da je Balkan pupak sveta i da prvi kolac treba pobosti u Srbiji!

A samo pre dvadeset godina, spadao sam u one koji su se sprdali sa kineskim idejama Mire Marković. Napisao sam, čak, i Kobna jaja Aleksandra Poserkova, jednu urnebesnu burlesku o Mirinom bioinžinjeringu, to jest, o sparivanju pravoslavnih kokošaka i kineskih kikireza u Naučnom institutu JUL-a. Te julovske ptice, začas će Beograđane iskljucati. Baš kao kod Hičkoka. Ali, gle, moja Kobna jaja... polako postaju jedna sasvim konkretna komunistička utopija. Samo još da se vratimo jednopartijskom sistemu, a za to je, već, spremljen teren u Srbiji. Za zadušnice, zapalio sam sveće roditeljima u mom Vidovom hramu. Treba li da objašnjavam da je bog Vid mnogo stariji od Isusa, pa i od SPC koja, upravo, sa sestrinskim crkvama ispravlja krive Drine na Kritu.

Na mene sleću leptiri, ali i mlade pčelice tiskaju se oko mene, sve bežeći od stršljena koji ih tamane. Bilja mi, pak, javlja da su Španiju i Italiju napale afričke pčele koje ubijaju ove naše evropske pčelice. A ako pčele nestanu, ko će da oprašuje sve ovo silno bilje oko nas, bez koga nema života na Zemlji? To nije znao ni Konfucije.

Nego i moju Crnu muči nešto drugo: Pošto će Srbija sa smederevskom železarom, ubrzo, postati bogata kao Nemačka, neće valjda guvernerka Jorgovanka da štampa novčanicu od pet hiljada dinara sa likom Konfucija? Uh, bojim se da ćemo da postanemo kineska gubernija.