Evropejstvo u izlogu, sultanat u radnji

Da nije toliko otužno, bilo bi zabavno: baš u danu kada je mandatar Aleksandar Vučić od predstavnika Zapada primao čestitke zbog otvaranja prva dva pregovaračka poglavlja u procesu evrointegracija, plaćenici istog tog Zapada u Beogradu su, u okviru akcije rušenja demokratski izabrane naprednjačke vlasti, fizički napali njenu beogradsku ispostavu, u liku „šokiranog“ gradonačelnika Siniše Malog. Tako glase zvanične verzije dva ovonedeljna zbivanja, koja, čak i ovako upakovana u podobne interpretacije, govore o istom – o „zdravstvenom“ stanju institucija u Srbiji. A za tu dijagnozu, više od konačnog otvaranja poglavlja (čije se zatvaranje očekuje tek na kraju višegodišnjeg procesa) govori činjenica da se u nedelju navršava tri meseca od dva krupna događaja koja još čekaju epilog. Tog, 24. aprila, održani su prevremeni parlamentarni izbori, nakon kojih, uprkos brojnim mandatarovim pogaženim obećanjima i širokom spektru varijanti kojim, kao nesumnjivi izborni pobednik, raspolaže, još uvek nismo dobili vladu. Kao što nismo dobili ni objašnjenje zašto je nepotrebna blokada rada dela institucija, izazvana nepotrebnim izborima, sada dodatno produžena odugovlačenjem formiranja kabineta. Nema ni obećanog pronalaženja krivaca za suspendovanje države u noći nakon izbora, kada je grupa maskiranih lica rušila objekte u Savamali i maltretirala očevice, a policija odbijala da reaguje na pozive ugroženih građana. Nije pomoglo ni što je, u slalomu stavova – od početne podrške demoliranju dela grada, uz žaljenje što i sam u njemu nije učestvovao - mandatar Vučić 8. juna dobacio do tvrdnje da iza rušenja stoje najviši organi gradske vlasti Beograda i najave da će oni za to snositi odgovornost. Umesto rezultata istrage, u svečanom danu otvaranja poglavlja, u ponedeljak, saznali smo da MUP nije postupio po preporukama zaštitnika građana Saše Jankovića u vezi sa nasiljem nad građanima i nezakonitim rušenjem objekata u Hercegovačkoj. Mnogo glasnije od te činjenice, obavešteni smo, selektivno doduše, o čudnom incidentu pred Skupštinom grada koji je odlično poslužio za intenzivnu kriminalizaciju građana koji su do sada pet puta mirno protestovali zbog ukidanja države u slučaju Savamala. I tu se vraćamo na paradoks s početka teksta – umesto hitne istrage dešavanja u Savamali, čemu bi pristupila zemlja koja namerava da brzo zatvori otvorena poglavlja, vlast je energiju usmerila ka satanizovanju onih koji nisu spremni da tolerišu zloupotrebu države. I naravno da se posegnulo za oprobanim sredstvom, optužbom za strano (zapadno) plaćeništvo. Ništa novo, uostalom – odavno je očigledno da, paralelno sa proevropskom politikom, usmerenom ka spolja, aktuelna vlast prema svojim građanima, preko svojih medija i pouzdanih glasnogovornika, širi izrazito antizapadne stavove. Kao što, istovremeno sa formalnim usklađivanjem sa evropskim zakonodavstvom, u Srbiji usavršava metode izigravanja usvojenih normi i ismevanja zdrave pameti i elementarne pristojnosti. Teško je odlučiti se za najsimptomatičniji u mnoštvu primera – od odnosa prema medijima, preko tretmana osetljivih slučajeva (helikopter, Savamala) koji su, uz pojedine „velike presude“ donesene u poslednje vreme, obradovale pravosuđe pohvalom gospodina Darka Šarića, sumnjičenog za trgovinu narkoticima, pa sve do akcije onog neverovatnog stvora kome je palo na pamet da sinu napravi svadbu u Etnografskom muzeju kojim, nažalost, rukovodi. Postoji u delu javnosti škola mišljenja prema kojoj mandatar odlaže formiranje vlade jer se plaši dolaska u Skupštinu, obogaćenu oponentima nakon aprilskih izbora. Gore pomenute slike života u Srbiji, međutim, idu u prilog teoriji o svesnom gaženju institucija u cilju jačanja ionako prenaglašene moći male grupe ljudi. U Srbiji još ima onih koji veruju da će proces pridruživanja EU vratiti zemlju u koordinate normalne raspodele moći. Ali nije malo ni onih koji strahuju da je proklamovano evropejstvo samo sredstvo za dobijanje zapadne podrške u procesu osvajanja neograničene lične vlasti. I da će, sve hrleći ka Briselu, Srbija osvanuti u – sultanatu.