Ne idi u duboko

Elektronski čitači promenili su čak i odlaske na more. Kada krenete na plažu, rešeni da plivate i čitate, dovoljno je da ponesete džepnu spravicu Kindl, koja u sebe može da primi celu biblioteku i kupaće gaćice. (Ukoliko ste nudista, jedna od ove dve stvari mogla bi da bude višak.) Međutim, ako volite prave knjige, kasnije izbledele od sunca, s jedva vidljivim otiscima mokrih prstiju, dok se pakujete, pred vama se sigurno otvara dilema. Šta staviti u već dupke pun kofer?

Svetski mediji puni su preporuka. Kod nas ih ima u manjoj meri. I more će uskoro zapljuskivati samo u crnoj hronici. I to ne u ritmu saveta brižne bake iz veselih sedamdesetih koja je porodicu ispratila na odmor rečima: Ako se udavite, ne vraćajte mi se živi kući! Pitanje posebno kopka izdavače: u čemu je stvar s knjigama za plažu? Lev Grosman, pisac i kritičar, napisao je u Tajmu kako nije reč samo o činjenici da smo leti fascinirani romanom, već u tome da smo fascinirani što smo fascinirani.

Književnik Mihajlo Pantić napisao je negde da leto od nas načini neke druge ljude. Da pomalo zaboravimo ko smo... Razvijen je stereotip da godišnja doba utiču na izbor onoga što čitamo. Zimi, pri manjku svetlosti, kada smo zakopčani do grla, navodno se čitaju takozvane ozbiljne, voluminizone knjige, u skladu sa prirodnom depresijom. Postoji i ona čuvena teza da su ruski romani 19. veka obimni preko svake mere jer je sa takvima lakše pregurati rusku zimu. A leti se, prema tako uvreženom mišljenju, čita nešto `lakše`, zabavnije, jer se promeni čovekov odnos prema vremenu, telu, odelu i jelu, kaže Mihajlo Pantić za NIN.

Napominje da prodaja knjiga raste u maju i junu, što je znak da ljudi misle i o tome koji će naslov poneti na letovanje. Za nekoga stereotip važi, za nekoga ne. On leti čita knjige o kojima ne mora da se na ovaj ili onaj način izjašnjava. Dakle, zadovoljstvo je tu važan kriterijum izbora. Ali je na prvom mestu ipak sklonost prema piscima čija dela voli. Mahom su to klasici iz senke: Gazdanov, Lauri, Rulfo, Singer. Pisci sa jakom, nepretencioznom pričom.

Pantić objašnjava da je, u svakom slučaju, leto dobro za čitanje, jer smo tada oslobođeni imperativa moranja, koji prati tu radnju tokom drugih godišnjih doba, recimo, prilikom čitanja i pregledanja najmanje 150 romana u NIN-ovom žiriju. Leti se uvek iznova uverim da su svi naši kriterijumi zadati tradicijom, treba izdržati poređenje sa onim što je pre nas napisano.

Strastveni čitaoci ne dele naslove po godišnjim dobima, ali odvajaju izdanja za koje će odmor otvoriti više vremena. Glumica Mira Furlan ističe u razgovoru za naš nedeljnik da ne razlikuje letnju od zimske literature. Šta ako živite tamo gde je stalno toplo? Preporučuje dva dela: memoare Artura Milera pod naslovom Timebends i Ta-Nehisi Coatesa Between Me and the World.

Šta bi se dogodilo kada bi ljudi, koji razgolićeni čitaju na plaži do vas, progovorili jezikom junaka u čijem se svetu paralelno nalaze? Replikama iz ljubića i horora, ili se pak spustili po kamenju do plićaka, hodom Doka Holideja, bacajući noge kao da su jahali bure. Sto mu gromova, Holideje, neko će morati da plati za ovo. Neko će visiti!

Pisac Srđan V. Tešin primetio je da prilikom odlaska s letovanja gosti neretko ostave knjige koje su pročitali, kao jučerašnje novine. Priča kako je pre nekoliko godina, u kofer sa stvarima potrebnim za odmor u Agios Georgiosu na Krfu, spakovao i roman-projekat Q četvorice italijanskih pisaca, potpisanih kao Luter Bliset. Obimno delo govori o verskim ratovima vođenim na prostoru Evrope tokom 16. veka i pomno beleži sve mene evangelističke reformacije i sukobe protestanata sa katoličkom crkvom i anabaptističkim krilom.

Svaki put kad bih, na plaži ili na bazenu, izvadio tu knjigu od skoro 700 strana, supruga bi mi diskretno skrenula pažnju na izbor literature koju su čitali drugi turisti, priča Tešin. Bilo je tu različitih naslova, od `self-help` i `čik` literature, popularnih bestselera, poput onih iz serijala o Hariju Poteru, do najnovijih naslova DŽ. M. Kucija ili Zejdi Smit. Takav izbor srušio je moju lažnu predstavu o tome da postoji posebno laka literatura namenjena isključivo za čitanje na plaži.

Turistima se u hodnicima hotela ostavljaju knjige, najčešće kriminalistički romani, pa u njihov bezbrižni svet ulaze leševi i nadrndani detektivi. All Inclusive! Doduše, ne stavlja se često na korice blurb koji poručuje da je reč o prozi za plažu. Klasici se prodaju na trafikama, kraj kauboja s puškama vinčesterkama. (Pišući o pomalo zaboravljenom klasiku iz senke, Dvajt Garner iz NJujork tajmsa poredi njegova dela s knjigama bez tvrdih korica koje u supermarketu izblede od sunca.)

Ni priča o roto-romanima nije jednostavna. Pesnik Miroslav Antić napisao je roman Stepenice straha i objavio ga u 1973. godine u Novinsko-izdavačkom preduzeću Forum, pod podnaslovom LJubavni vikend roman, u znamenitoj ediciji Svi pisci sveta. Prati odrastanje tinejdžera Vuka Pavlovića koji pokušava da osvoji strmu liticu. U okviru sabranih dela, Antićeva knjiga za mlade čita se kao ni malo laka priča o odrastanju s roditeljima čiji se brak raspada, ali i o zaljubljivanju i dečakovim teško iskazivim emocijama prema zanosnoj profesorki muzike.

Hrvatski pisac Zoran Ferić u najnovijem romanu Na osami blizu mora piše o mladićima-galebovima, iz vremena finih igranki na hotelskim terasama, i njihovim ljubavnim avanturama sa strankinjama. U razgovoru za NIN ističe da kod njega postoji nostalgija za određenim naslovima, koja se uvek ispoljava leti. Postoje knjige kojima se stalno vraćam, one su kao zemlja u kojoj ljetujem. U prvom redu to je Nabokov i roman Bledi oganj, zatim Romen Gari i Skijaš lutalica.

Ako bi se ova knjiga možda i mogla nazvati lakšom, Bledi oganj to sigurno nije. Prvom romanu privlači me čudesna Zembla i njen komplicirani kralj, a u drugom se ispoljava težnja za snijegom usred ljeta, ona potreba za nemogućim, priča Ferić. Na listu stavlja roman DŽona Irvinga Svijet po Garpu i sjajni Šumski duh Gorana Samardžića koji je, kako napominje, prvi put pročitao tokom leta. Još jedna ljetna knjiga koja govori o mom omiljenom otoku je Izvanbrodski dnevnik Slobodana Novaka, a često se vraćam i Šoljanovom romanu Drugi ljudi na mjesecu. LJeti sam opsjednut i pričama Vlade Uroševića i Enciklopedijom mrtvih Danila Kiša.

Novela Lučano Pavaroti na grčkim ostrvima LJubice Arsić jedna je od odličnih morskih storija. Književnica misli da zima i bljuzgavica pre traže lagodniju lektiru, koja bi trebalo da nas malo podigne i pomogne nam da preživimo kratke sumračne dane i dočekamo proleće. Leto prepuno sunca, zenit godine koja ide svom kraju i uverava nas da sve prolazi, traži da ga shvatim ozbiljno i kroz knjige koje čitam. Leti namerno biram one za koje su mi potrebne veća koncentracija i razumevanje, jače emotivno učestvovanje, takozvane `teške knjige`, jer imam više snage da se sa njima sretnem i da ih prihvatim.

Objašnjava da joj dosadne, besmislene knjige i površna zabava koju nude nisu bliske ni leti ni zimi. Ne verujem u književni ukus, ni obrazovanje onoga ko leti čita `zabavne knjige i lako štivo`, jer je to stidljivo opravdanje i traženje javne dozvole za konzumiranje kiča, kaže LJubica Arsić. To joj izgleda kao kad se neko neprimereno obuče i razgoliti zato što je vrućina i svi idu goli. Ako neko poseduje otmen i istančan književni ukus, on je plemić među čitaocima i leti i zimi. Preporučuje dela Elizabet Straut Zovem se Lusi Barton i Sare Stridsberg Darling River, Varijacije na Dolores.

Junak priče Lučano Pavaroti na grčkim ostrvima provodi veče na terasi, okružen mokrim peškirima. Čitalac lako vrati takav mali doživljaj sa svojih letovanja. Možda baš zbog toga izmišljaju miris knjige koji će ići uz elektronske čitače i nadomestiti nedostatak. Praktičnije mi je da u rancu nosim Kindl od 150 grama, u koji naguram tomove i tomove knjiga, nego i najlakšu džepnu knjigu, dodaje Srđan V. Tešin. To su najočiglednije činjenice, mister, kaže Dok Holidej.

Pet knjiga za leto

Rebeka Solnit, Izdaleka blizu (Geopoetika): Knjiga eseja, sećanja i autobiografskih fragmenata u koju staju i Če Gevara i Pepeljuga i Frankenštajn i Meri Šeli.
Elenor Katon, Videla (Laguna): Na hiljadu strana, u pušačkom salonu hotela, dvanaestorica ljudi rešavaju misteriju ubistva tokom zlatne groznice na Novom Zelandu 1866. godine.
Juhan Haštad, Nadalje ćeš samo stariti (Književna radionica Rašić, Partizanska knjiga): Kratki, britki, tvrdi prozni zapisi norveškog pisca mlađe generacije koji dotiču liriku.
Tedžu Kol, Otvoreni grad (Dereta): Početkom završne godine stažiranja na psihijatriji, DŽulijus počinje da izlazi u večernje šetnje NJujorkom, sakupljajući krhotine onoga što vidi i čuje, produbljuje ono o čemu razmišlja i suočava se sa sećanjima.
Karl Uve Knausgor: Moja borba 2 (Booka): Nastavak autobiografskog romana u kome norveški književnik bespoštedno piše o sebi i ljudima iz okruženja, braku, deci, pisanju, samoći...