Ne mogu i neću

Priče u knjizi Ne mogu i neću (prevod: Ivana Đurić Paunović) ponekad stanu u jednu rečenicu (Odluka: Koliko mali treba da bude prostor da bi se u njega sabila reč odluka: toliki da može da se smesti u mozak bubamare dok ona, pred mojim očima, donosi odluku). Ili u pasus, dva, na stranicu, na trideset strana... Dejv Egers nije uzalud primetio da je spisateljica stvorila poseban žanr za sebe. Ona je duhovita, okrenuta svakodnevici i jezičkim igrama. (Cirkularna priča: Sredom rano ujutro uvek se s ulice čuje buka. Budi me i uvek se pitam kakva je to buka. To je uvek đubretarski kamion koji odnosi đubre. Kamion dolazi rano ujutro svake srede. Uvek me budi. I ja se uvek pitam kakva je to buka.)