Koncentracija moći

Foto Tanjug/Tanja Valič

Mešanje karata se nastavlja druga vlada Aleksandra Vučića tek što je formirana, a već se govori o njenoj prvoj rekonstrukciji u septembru. I to ne zbog aktuelnih varnica usled pokušaja revidiranja novije istorije, odnosno uloge Slobodana Miloševića u srpskoj i balkanskoj tragediji. Reč je o, takoreći, redovnim aktivnostima - priča o mogućem ulasku novih lica u novi-stari kabinet i formiranju novih ministarstava (za ekologiju i Evropsku uniju), pa čak i potencijalnom rotiranju ministara Ivice Dačića i Jadranke Joksimović, samo je nastavak spekulacija započetih nakon što je višemesečni postizborni teatar stigao do momenta (privremene) katarze, u vidu saopštavanja imena članova još jedne reformske vlade.

U nagađanjima o Vučićevim budućim kadrovskim potezima vezanim za predsedničke izbore i tretman neraspoređenih lojalnih saradnika, najviše pažnje posvećuje se sudbini Nikole Selakovića, dosadašnjeg ministra pravde, za koga se veruje da spada u najuži krug ljudi od premijerovog poverenja. Doktorand Selaković pominje se kao potencijalni predsednički kandidat ili premijer u varijanti da se Vučić ipak odluči za predsedničku kandidaturu, kao mogući budući gradonačelnik Beograda, ali najčešće kao novi šef BIA.

Da li bi se, u varijanti u kojoj bi jedan od ključnih Vučićevih ljudi preuzeo BIA, napokon stvorili uslovi da premijer ispuni davnašnje obećanje o povlačenju sa mesta šefa Biroa za koordinaciju rada službi bezbednosti, kako se u javnosti obično zove funkcija sekretara Saveta za nacionalnu bezbednost?

To obećanje Vučić je dao neposredno nakon izbora 2014, jer je, prema Zakonu o osnovama uređenja službi bezbednosti, kao predsednik Vlade automatski postao član tog tela. I tako u njemu dobio dve funkcije, za šta nema pravnog osnova. U tom trenutku je, naime, već bio sekretar Saveta, čija je dužnost da rukovodi i predsedava Biroom za koordinaciju službama bezbednosti.

A da bi mu to bilo omogućeno, Zakon o osnovama uređenja službi bezbednosti, koji celu oblast uređuje, brzopotezno je promenjen nakon izbora 2012. godine. Do tada je bilo propisano da sekretar Saveta po automatizmu bude šef kabineta predsednika Srbije (do izbora 2012. funkciju je obavljao tajanstveni i istovremeno čuveni Miki Rakić). Izmenom člana 7. Zakona određeno je da tu osetljivu funkciju obavlja osoba koju imenuje predsednik Republike - što je, pokazalo se, bio jedan od ključnih poteza koji su omogućili Vučićevo uspinjanje na današnju poziciju gotovo apsolutne moći.

U aktuelnoj atmosferi ne čudi ako je zaboravljena i ova činjenica koja celu priču o važnosti koordinacije službi bezbednosti objašnjava ne baš toliko davno, u proleće 2012, Vučić je zapravo izgubio od Dragana Đilasa na lokalnim beogradskim izborima, a početak naprednjačke ere omogućio je, pobedom nad Borisom Tadićem na predsedničkim izborima, sada potisnuti Tomislav Nikolić. Slika je drastično promenjena nakon što je Vučić preuzeo funkciju sekretara Saveta za nacionalnu bezbednost i počeo da najavljuje hapšenja i obećava pravdu.

Zahvaljujući slici o odlučnoj borbi protiv korupcije i organizovanog kriminala Vučić je učvrstio moć kako unutar Srbije, tako i u samoj stranci, kaže Predrag Petrović iz Beogradskog centra za bezbednosnu politiku i podseća da su tokom tog procesa često održavane sednice Biroa, što danas više nije slučaj, već se to telo sastaje samo u vanrednim situacijama, poput eskalacije migrantske krize.

U međuvremenu je, uglavnom odgovarajući na pitanja novinara, Vučić nekoliko puta najavljivao povlačenje sa funkcije i otezanje pravdao traženjem adekvatne ličnosti koja bi mogla da ga zameni. Ponekad je, doduše, prebacivao loptu na predsednika Nikolića, mada je teško zamisliti da bi se nekadašnji premijerov stranački šef drznuo da na tako važno mesto postavi nekog drugog. Cela priča je, u konkurenciji sa svakodnevnim dramama, uglavnom zaboravljena, a onda se pokazalo da je preopširni premijerski ekspoze ponečemu i poslužio saznali smo da Vučić i dalje koordiniše službe bezbednosti, iako i dalje ne postoji zakonski osnov za obavljanje dve funkcije u Savetu za nacionalnu bezbednost.

Primedba nije lična: Nije dobro od starta da političar takvog profila bude na toj funkciji, jer ne može jedan čovek da obavlja toliko važnih poslova, kaže Petrović. I ne samo to Biro kojim već četiri godine rukovodi Vučić omogućava da se u praksi realizuju odluke Saveta za nacionalnu bezbednost. Dok odluke Saveta imaju političku težinu, za njihovo efikasno sprovođenje i izbegavanje sukoba nadležnosti potrebno je poznavanje operativnog rada službi. Zato bi, kaže Petrović, Biroom trebalo da rukovodi profesionalac koji ima političku pozadinu, osoba koja bi bila spona između političara i službi bezbednosti tako je zakonodavac smislio, a tako je i u drugim zemljama sa sličnim sistemima.

U našem slučaju, dobili smo samo dokaze da je funkcija koordinatora službi bezbednosti bila korisna za Vučića, ali ne i dokaze da on ispunjava ključni uslov za njeno obavljanje odnosno da se razume u operativni rad službi. Naprotiv. Petrović, recimo, podseća na vreme hapšenja Darka Šarića, osumnjičenog za šverc narkotika: tada je premijer na konferenciji za novinare izneo metode koje je služba primenila (što bi trebalo da je tajna) i odao da je BIA vršila tajni pretres stana, što nije zakonom predviđeno, pa je ombudsman pokrenuo kontrolu.

Da problem bude veći, nije samo koordinator službi političar, i to najmoćniji, već se ovde i šefovi BIA politički biraju. A to stvara ogroman prostor za zloupotrebe i postavljanje ličnih i stranačkih interesa iznad interesa društva i države. Ne, naravno, od juče, o čemu najbolje govori podatak da se i sama tela kroje po političkoj volji tako, recimo, ministar inostranih poslova nije član Saveta za nacionalnu bezbednost, a uzrok te nelogičnosti, podseća sagovornik NIN-a, leži u nezadovoljstvu predsednika Srbije iz vremena formiranja Saveta, Borisa Tadića, sopstvenim šefom diplomatije Vukom Jeremićem.

Ako se pokazalo da se na savest političara ne može računati, niti od apela domaće javnosti ima ikakve vajde, da li neku nadu u uvođenje reda u sektoru bezbednosti mogu dati pregovori o priključenju Evropskoj uniji?

Što Srbija bude bliže EU pritisci će biti konkretniji, ali ne moraju uvek biti formalni, kroz mere u određenom akcionom planu, kaže Petrović i dodaje da postoje i neki konkretni zahtevi, poput onog za donošenje novog, savremenog zakona o BIA. A kad (i ako) jednog dana uđemo u Uniju, BIA bi trebalo da postane članica Bernskog kluba, koji okuplja službe bezbednosti zemalja EU, plus Švajcarske i Norveške. Naravno, ne po automatizmu - jedan od uslova za to članstvo je profesionalizacija službi bezbednosti po zapadnim standardima.

A do tad? Teško da se može očekivati bilo kakvo ograničavanje upotrebe godinama usavršavanih metoda zloupotrebe poverljivih i osetljivih informacija O tome živopisno govore sve one pretnje, ucene i pokušaji totalnog uništenja pomoću raznih senzacionalnih informacija plasiranih putem slobodnih medija. I koje bi, da stvar bude još odvratnija i opasnija, mogle biti samo vrh ledenog brega ničim neometanih zloupotreba službi bezbednosti u demokratskoj Srbiji.