22.04.
2024.
Učitelj je dao obećanje svojim đacima 1978. godine - čak 46 godina kasnije spektakularno ga je ispunio
"Zaokružite osmi april 2024. godine", rekao je učitelj svojim đacima davne 1978. godine.
Svetske berze ovo ne pamte i to plaši analitičare! Zbog ove vesti, objavljene sredinom prošle nedelje, velike investitore nije zabolela glava, kao što bi se to u prvi mah moglo pomisliti. Naprotiv. Mnogi od njih zadovoljno su trljali ruke - na Volstritu berzanski indeksi dostigli su nove najviše nivoe u istoriji, a igrače na svetskom finansijskom tržištu ohrabrio je i rast cena nafte. Sve u svemu, sredinom avgusta Dau džons indeks popeo na 18.613, Standard end Pur na 2.185, a Nasdak na 5.228 bodova. Nikada ranije ni jedan od ova tri indeksa nije bio veći.
Među onima koji su najviše profitirali su investitori u energetski sektor, jer je za samo nekoliko dana cena WTI nafte na američkom tržištu skočila za više od četiri odsto, na 43,5 dolara po barelu, a početkom ove sedmice na 44,69 dolara, dok je barel brenta poskupeo na 47,11 dolara.
Ako se obistine procene ruskog ministra energetike Aleksandra Novaka, konačno bi se moglo stabilizovati prilično nestabilno svetsko tržište sirove nafte. Rusija je spremna da nastavi dijalog sa članicama OPEK-a o stabilizaciji cena nafte, a posmatrači su ukazali da bi zemlje proizvođači mogle postići dogovor, rekao je Novak. Slično razmišljaju i investitori. Uostalom, cene nafte su i počele da rastu, jer oni očekuju da će najveći proizvođači i izvoznici crnog zlata preduzeti mere u cilju stabilizacije tržišta, a iz sedišta OPEK-a je potvrđeno da će ministri 14 zemalja krajem septembra u Alžiru pokušati da postignu dogovor.
Ako se to desi, energetske kompanije mogu da se nadaju znatno boljim finansijskim rezultatima u narednom periodu, jer je za njih prvo polugođe 2016. bio najteži period. Uprkos tome, NIS je saopštio da je, bez obzira na izazove, oličene pre svega u niskim cenama sirove nafte, očuvao profitabilnost i prvo polugođe završio uz neto dobit od 3,1 milijardu dinara. Ostvareni rezultat je utoliko značajniji ako se ima u vidu da je u prva tri meseca neto dobit bila samo 261 milion dinara. Uspeh je zabeležen kod većine operativnih pokazatelja - ukupan promet naftnih derivata povećan je za šest odsto, u inostranstvu za 38, a u Srbiji za jedan odsto, tako da je učešće NIS-a na domaćem maloprodajnom tržištu dostiglo 43 odsto. Ukupan obim prerade nafte i poluproizvoda povećan je za 16 odsto, rezerve ugljovodonika za 3,7 odsto, a električne energije je proizvedeno 74.336 megavat sati, 27 odsto više nego u prvom polugodištu 2015, navodi se u saopštenju i precizira da su direktne i indirektne poreske obaveze NIS grupe povećane za 13 odsto, na 76,3 milijarde dinara.
Dugotrajna kriza u naftnom sektoru je, ipak, konstatuju u NIS-u, ostavila tragove na rezultate kompanije u prvoj polovini 2016. Od 1. januara do 30. juna, dobit pre plaćanja kamata, poreza na dobit i amortizacije (EBITDA) bila je 13,2 milijarde dinara, što je 37 odsto manje nego u istom periodu 2015. Komentarišući ostvarene rezultate poslovanja, Kiril Kravčenko, generalni direktor NIS-a je naglasio da su oni još jednom potvrdili da je NIS izabrao ispravan put u okolnostima globalne krize u naftno-gasnoj industriji.
NIS je odgovor na produženu krizu u naftno-gasnom sektoru pronašao u nastavku doslednog sprovođenja programa povećanja operativne efikasnosti u svim oblastima poslovanja, čiji je efekat u prvoj polovini 2016. godine iznosio 4,4 milijarde dinara. Takođe, nismo odustali od ključnih investicionih projekata i uprkos krizi smo za prvih šest meseci 2016. investirali sumu gotovo tri puta veću od neto profita, ukupno 9,1 milijardu dinara, naglašava Kravčenko.
I zaista, uprkos tome što je dobit pre oporezivanja, kamata i amortizacije (EBITDA) bila za 37 odsto manja nego u prvom polugođu 2015, u NIS-u teško da mogu biti nezadovoljni. Pogotovo ako se uporede sa konkurencijom iz regiona. Hrvatska INA je, na primer, saopštila da joj je u tom periodu EBITDA smanjena za 54 odsto, sa 233 na 107 miliona dolara (sa 1.846 na 453 miliona kuna), dok se neto dobit skoro istopila, sa 50 na tri miliona dolara, što je pad za čak 93 odsto. Uz to, INA je imala i značajno veći pad prihoda od prodaje, od čak 32 odsto.
Uz podsećanje da je prva polovina 2016. protekla u znaku niskih cena gasa i nafte tipa brent od oko 40 dolara za barel, kao i nižih rafinerijskih marži, Zoltan Aldot, predsednik uprave INA-e, kaže da je to uticalo i na manju operativnu dobit nego u istom periodu 2015. Uprkos tome, INA je investirala 717 miliona kuna (oko 106 miliona dolara), gotovo koliko je bila i dobit pre oporezivanja i amortizacije, navodi Aldot. On u narednom periodu očekuje bolje finansijske rezultate, između ostalog i zato što je INA ove godine postala većinski vlasnik Energopetrola, čime se pozicionirala kao najveći pojedinačni distributer naftnih proizvoda u Bosni i Hercegovini.
Ruže ne cvetaju ni austrijskom OMV-u. Neto dobit OMV grupe u prvoj polovini ove godine smanjena je za čak 96 odsto, na samo 19 miliona evra, dok je prošle godine u ovo vreme bila 27 puta veća, ili 513 miliona evra. Dodatni problem, koji bi mogao da ima dugoročne posledice je što su OMV grupi u prvom polugođu investicije pale na 68 odsto prošlogodišnjeg iznosa.
Sa ozbiljnim problemima suočava se i najveća rumunska naftna kompanijaPetrom, u većinskom vlasništvu austrijskogOMV-a. Petrom je u drugom tromesečju 2016. ostvario neto dobit od svega 26,2 miliona evra, za čak 83 odsto manju nego u istom periodu 2015. I u toj kompaniji kao ključni razlog za dramatičan pad profita navode pad cena nafte. Poređenja radi, pre 10 godina Petrom je iskazao neto profit od 647 miliona, a 2012. završio je u plusu od čak 887 miliona evra.
Iz ovih finansijskih rezultata jasno je koliko je bio u pravu Zoltan Aldot kada je izjavio da je 2016. godina bila i biće obeležena nepovoljnim spoljnim okruženjem za sve naftne i gasne kompanije, a ne samo za INA. Uprkos tome, finansijski analitičari se slažu da bi za te kompanije bilo pogubno da sede skrštenih ruku dok kriza ne prođe. Zato su u NIS-u, u saradnji sa renomiranim stranim partnerima, nastavljene pripreme za realizaciju projekta Duboke prerade u Rafineriji nafte Pančevo i na pripremi projekta Termoelektrane-toplane Pančevo, koji će biti realizovan u saradnji sa Gasprom energoholdingom.
