Paralelna stvarnost ostrva slobode

Foto AP

Ove godine smo već pisali o fenomenu muzičkih festivala i izazova lake zarade koji neminovno prate svako dešavanje koje okuplja više ljudi no što je u široj familiji organizatora. Siget, najveći mađarski, centralnoevropski, a po mnogim kriterijumima i najveći svetski muzički festival, danas je daleko od svojih početaka iz 1993, kada je bio benevolentni studentski pokret, ili 1994, kada je pod nazivom Eurovudstok ugostio izvođače originalnog Vudstoka. Ono što bi se ekonomski nazvalo skaliranje, a što svetovni živalj zove rast, planirali su i izvodili umešnije nego konkurencija, pritom ostavši osetljivi na potrebe posetioca i primetno radivši sve sa ljubavlju.

O čemu se, zapravo, radi? Pre svega, Siget je posebno iskustvo za muzičke entuzijaste. Lociran na 108 hektara Obuda (stari Buda) ostrva u Budimpešti, festival sada već tradicionalno sredinom avgusta nudi čitavu nedelju ispunjenu sveopšte umetničkim sadržajem, previše raznolikim za jedan prikaz. Iako je ostrvo udaljeno samo četiri stanice nadzemnom železnicom od Margit mosta i centra grada, uživati u paralelnoj stvarnosti ostrva slobode tokom čak sedam dana ne bi bilo održivo bez kvalitetnog pratećeg programa i organizatori su to davno shvatili. U to ime, Siget se već godinama izdvaja kao najraznovrsnije kulturno dešavanje na planeti koje, zahvaljujući mnoštvu radionica, umetničkih instalacija, sportskih treninga i društvenih igara, u kombinaciji sa neprevaziđenom posvećenošću organizatora potrebama posetilaca, uspeva da održi eksponencijalni rast i iz godine u godinu proždire konkurenciju. Naravno, u svemu tome i dalje, ipak, glavnu ulogu ima muzika. Već petnaestak godina unazad, Siget se profiliše kao svojevrsni umetnički vašar, što se u najboljem smislu prenosi i na muzički program tokom sedam dana, na 16 bina od kojih su neke posvećene bluzu, afro, ili etno muzici, posetioci uživaju u kombinaciji najpopularnijih rok, pop i elektro izvođača. Postava je osmišljena tako da se svaki dan pronađe ponešto za svakoga, što očigledno i jeste najbolji način privlačenja publike, pošto se broj oduševljenih posetilaca samo povećava. Dosadašnja kulminacija uspeha desila se 2015, kada je festival ugostio 441.000 posetilaca iz 95 zemalja, dok je izvesno da će ove godine brojka premašiti pola miliona.

Ovogodišnji Siget najavljen je pompeznije nego prethodni 1.500 (!!!) sveumetničkih programa tokom svih sedam dana, podeljenih na više od 150 štandova i zasebnih instalacija, dnevni kapacitet povećan na 90.000 posetilaca, glavni izvođači kao što su Rijana, Muse, The Chemical Brothers, Sia, The Last Shadow Puppets, Hardwell, Rošin Marfi i neizbežni David Geta, i više od 3.000 ljudi u festivalskom osoblju koje radi 24 sata dnevno kako bi svima bilo što ugodnije učinili su svoje i petodnevne, potom i sedmodnevne karte, rasprodate su. Celokupnoj popularnosti festivala dodatno doprinosi činjenica da je Budimpešta među najpovoljnijim evropskim metropolama, te da su se sedmodnevne festivalske ulaznice mogle nabaviti već za oko 200 evra, u šta je uračunato i kampovanje. Jedan od Sigetovih slogana, odnosno ostrvo slobode, u mnogim instancama zvučao bi banalno i smešno, ali svaka mogućnost za ismevanje i sumnju pada u vodu čim ugledate mnogobrojne banere sa natpisima dobro došli na raznim jezicima. Organizacija Sigeta je u normalnim okolnostima dostojna udžbenika logistike. Pre svega, na ulazu vas čeka 15 štandova za overu karata (osam dodatnih za profesionalce), te redova praktično nema. Uz svaku ulaznicu biće vam skeniran pasoš, tako da se vaša slika vidi prilikom svakog očitavanja i nema mogućnosti za krađu. Organizatori su svesni toga da veliki procenat mladih posetilaca mora da forintu po forintu štedi novac da bi uopšte mogao sebi da priušti ovakav festival i zato je vredno napomenuti da je na ostrvo dozvoljeno uneti sopstveno piće (2,5 litre po osobi) i hranu. Tenzije nema, a ljudi, među kojima i nebrojena dečica jedva školskog uzrasta, hrle preko mosta na sve strane, ne bi li pronašli najzanimljivije programe za sebe.



Ovde, nažalost, dolazimo do neprepričljivog dela, jer je Sigetovih sjajnih sadržaja previše za bilo kakav novinski članak. Kako uđete, na sve strane zateći ćete šatore, jer je kampovanje slobodno i možete se smestiti bilo gde. Duž drveća provučene su na hiljade svetala i lampiona koji doprinose utisku čudesne šume, a cirkuski i akrobatski performansi uličnog pozorišta koji traju tokom čitavog dana neizbežno će vas zateći na prvom ćošku. Senzorni udar nalazi se gde god da pogledate, a količina pozitivne energije koja izbija iz svakog gosta promeniće vam pogled na dešavanja kulturno-zabavnog karaktera. Organizatori Sigeta oduvek obraćaju posebnu pažnju i na raznovrsnost sadržaja i obraćanje raznim ciljnim grupama, te se, povrh svega drugog, na ostrvu nalaze i radionice za osobe sa invaliditetom, tribine za bavljenje pitanjima imigracije i podrške izbeglicama, kao i LGBT bina Magično ogledalo ispunjena zabavnim programima, ali i olimpijski šator, odnosno posebno mesto za ljubitelje sporta koji se ove godine od celodnevnih programa mogu odmoriti uz Olimpijske igre. Ako vam sve ovo zvuči kao neverovatno opterećenje za čula, uvek se možete posvetiti ipak glavnoj atrakciji festivala muzici.

Iako je 10. avgust, prvi dan festivala tradicionalno bio rezervisan samo za lokalne bendove i useljenje kampera, ove godine su apetiti dodatno porasli, te smo dobili sjajne nastupe Die Antwoord i The Chemical Brothers. Južnoafrički dvojac je svojim besnim sint-rokom zapalio oko 20.000 ljudi, dok su nakon njih pioniri big bit žanra još jednom demonstrirali zašto se najveći deo mlade elektro-scene ugleda na njih. Pregršt najvećih hitova savremene elektronske muzike podstakli su nebrojene mlade kampere na ples, što, nažalost, nije bilo moguće u četvrtak, pošto je Rijani uspelo da prvi put rasproda i ceo jedan dan festivala, a više od 90.000 ljudi nije moglo da se elegantno nagura čak ni u prošireni kapacitet glavne bine. Redovi za nastup pop dive bili su toliki da su uspeli čak i da ponize organizaciju, koja nije uspela da izađe na kraj sa desetinama hiljada ljudi koji su došli samo zbog senzacije s Barbadosa, te se u redu za ulaz čekalo i po tri sata. Dodatni skandal nastao je nakon što su lokalni mediji izvestili da je Rijana za svoj nastup tražila milion dolara, te su optužili organizatore da su posrnuli pred bremenom konzumerizma, naročito nakon što su nastup okarakterisali kao slab i nezanimljiv. S ovakvim iskazima ne mogu da se složim, prvo zato što su ljudi sami zahtevali Rijanin nastup i glasali da ona dođe na festival, a potom i zato što žena koja uspe da proda dodatnih 15.000-20.000 karata po ceni od 50 ili 60 evra i prvi put rasproda kapacitet ostrva ima pun legitimitet u traženju tolike naknade. Sm koncert je bio solidan, donekle oslabljen besomučnim guranjem desetina hitova u skraćene verzije pesama, ali oni koji su došli da bi uživali u pop hitovima, dobili su sve što su želeli.



Nakon histerije oko komercijalizacije festivala (koji, uzgred, pop vokale i haus di-džejeve dovodi kao glavne izvođače već pet godina) i nerazumevanja za ovakve, ekonomski neophodne poteze, treći dan bio je rezervisan za fantastične alt-rok nastupe na drugoj najvećoj bini, šatoru A38. Editors, sjajni engleski rok bend, pružili su nam svirku za pamćenje i potvrdili da im je mesto na glavnoj bini, gde su se našli pop-rok senzacija Bastille i neumorni Manu Chao. Nakon Editors, još jedan genijalan nastup zabeležili su UNKLE, izuzetni elektro-rok projekat pod dirigentskom palicom DŽejmsa Lavela. Četvrtog dana je rok preuzeo primat, te su glavne rok zvezde festivala, Muse, samo potvrdili zašto važe za najbolji živi bend na svetu. Metju Belami, Dominik Hauard i Krist Vulstenholm su savršeno usvirani stadion rok trio, a nesvakidašnji vokalni talenat Belamija sposoban je da više od 40.000 ljudi pošalje u trans falsetom koji se prožima iznad ludačkih gitarskih rifova. Nakon Muse, još jedan divan pop nastup u ponedeljak priredila je Sija, nežno srce modernog popa, dok je nedelja bila dan za izvođenje francuskog preduzetnika Davida Gete, izuzetnog biznismena koji iz godine u godinu sve bolje uspeva da unovči svoje jeftine sintetičke melodije i isprazne ritmove. Utorak, i zvanično poslednji dan festivala, doneće nam još jednu rok senzaciju za muzičke sladokusce, The Last Shadow Puppets, još jednog di-džeja za pripite tinejdžere u konstantnoj ekstazi, Hardwell-a, još stotinu novih umetničkih sadržaja i petstohiljaditog ovogodišnjeg posetioca. Na kraju, kao i obično, ostaje nam samo da se divimo istrajnosti i umešnosti organizatora ovog magičnog vašara, njihovom talentu za spajanje nespojivog i upornosti u prikazivanju širokog dijapazona umetnosti.