Dečak s manjkom pažnje i zaveslajem više

Foto AP

Jedan dečak iz Baltimora bio je početkom devedesetih toliko energičan da je naposletku dobio dijagnozu hiperaktivnog poremećaja sa deficitom pažnje. Bilo je neophodno naći prikladan poligon za njegove neugasive motore, i roditelji su pomislili da je plivanje dobra ideja. Ispostavilo se, ideja nije dobra već fantastična jer se četvrt veka kasnije taj dečak u Rio de Žaneiru šepurio svojim novim zlatnim olimpijskim medaljama devetnaestom, dvadesetom, dvadeset prvom, dvadeset drugom i dvadeset trećom. Majkl Felps je u Brazilu nastavio dubiti provaliju između sebe i ostatka olimpijskog sveta, ali je obećao da je to poslednji put. Sada zaista to mislim, kaže, no treba li mu verovati neizvesno je koliko i budućnost njegovog rodnog grada, razorenog rasizmom.

U Felpsovoj karijeri, pak, nije bilo neizvesnosti, padova i uspona, barem ne na površini vode. Od prvog skoka u bazen čovek je jednostavno svakog dana u svakom pogledu sve više napredovao. Prvi rekord nacionalni, na sto metara delfin-stilom oborio je kao desetogodišnjak, i nastavio tom stazom, te i danas drži dvanaest nacionalnih juniorskih rekorda. Na velikom obrtu brojčanika, 2000, kao petnaestogodišnjak, bio je već toliko dobar da se kvalifikovao za Olimpijske igre u Sidneju i postao najmlađi Amerikanac koji je u tome uspeo. Dečak se nimalo nije uplašio prilike i završio je kao peti na dvesta metara delfin-stilom, ispod pobedničkog postolja, ali blizu njega. Bile su to jedine Olimpijske igre sa kojih nije doneo medalju.

Gomilu medalja, zapravo. Prvo svetsko zlato osvojio je 2001. u Fukuoki, usput postavivši svetski rekord na 200 metara delfin-stilom kao naravno najmlađi plivač kome je to ikada uspelo. Imao je 15 godina i devet meseci i sa trona najmlađeg svetskog rekordera simbolično je svrgao slavnog Jana Torpa, koji je svoj svetski rekord postavio čitavu godinu stariji. Nakon toga Felps se sa olimpijskog ili svetskog takmičenja više nikada nije vratio bez pola tuceta odličja. Posle četiri zlata i dva srebra na Svetskom prvenstvu u vodenim sportovima u Barseloni 2003 i delfinom i mešovitim i slobodnim stilom bilo je vreme za Olimp. Iz Atine se 2004. vratio sa osam odličja. Šest je bilo zlatno, mada se možda i najviše pamti bronza koju je osvojio na 200 metara slobodnim stilom, u trci veka, kako su mediji najavljivali Felpsov duel protiv znamenitih ajkula, Jana Torpa i Pitera van den Hugenbanda. Trojicu majstora podelila je na kraju svega šezdeset i jedna stotinka. Torp je uzeo zlato, Van den Hugenband srebro, a našao se i neko pametan da Felpsa pita da li je razočaran. Kako bih mogao da budem razočaran? Bio sam u bazenu sa dvojicom najboljih plivača slobodnim stilom svih vremena, lakonski je odgovorio Felps i otišao po još nekoliko zlatnih medalja. Imao je jedva devetnaest godina.

Izvan je opsega čak i NIN-a da detaljnije opiše kako je Felps dolazio do ostalih trofeja, pa možemo samo pobrojati najveće. Osam zlatnih medalja, sedam svetskih i jedan olimpijski rekord na Olimpijskim igrama u Pekingu 2008. Sanjaj koliko god krupno sanjati možeš i sve je moguće. I sam sam pomalo u svetu snova. Ponekad moram da se uštinem da bih se uverio da je sve ovo java, rekao je Felps, a Mark Špic, legendarni plivač čijih je sedam zlata na Olimpijskim igrama u Minhenu 1972. bilo nenadmašno dostignuće dok u bazen nije uskočio Majkl Felps, bio je galantan svrgnuti kralj.

Ovaj mladić nije samo najveći plivač i najveći olimpijac, već možda i najveći sportista svih vremena. Najveći trkač koji je ikada hodao planetom.
Ako se Majkl Felps i dalje pitao da li sanja, težina plemenitih metala oko vrata svakako ga je probudila pet zlata i srebro na Svetskom prvenstvu 2009, sedam odličja na istom takmičenju 2011, četiri zlata i dva srebra na Olimpijskim igrama u Londonu 2012. Uvek je pričao da ne želi da pliva posle tridesete i posle Londona se povukao, ali oni neugasivi motori bunili su se zbog suvoće. Fraza ceo svet je u devedeset devet odsto slučajeva kliše, ali Felps nije jedan od sto, već jedan u istoriji čovečanstva, pa ga je zaista ceo svet očekivao u Rio de Žaneiru i, razume se, Felps planetu nije razočarao. Pet zlata, jedno srebro i nema više, mame mi.

Ostaje da se vidi da li će Felps ovaj put moći da se odupre zovu vode, a u međuvremenu pokušajmo nekako da sumiramo šta je doneo sportu. Na olimpijskim igrama i svetskim prvenstvima osvojio je pedeset zlatnih, devet srebrnih i tri bronzane medalje. Najodlikovaniji je olimpijac svih vremena sa 28 odličja. Ima rekordna 23 zlata i rekordnih 13 zlata u pojedinačnim nastupima. Srušio je već pomenut podvig Marka Špica. I za pravi filmski vrhunac, u Riju je nadmašio i dva milenijuma star rekord Leonide, trkača sa Rodosa, dvanaestostrukog individualnog olimpijskog pobednika iz drugog veka stare ere. Perspektive radi, na večnoj listi modernih olimpijaca drugo mesto zauzima sovjetska gimnastičarka Larisa Latinjina, koja ima ravno deset medalja manje od Felpsa. Što se tiče olimpijskih zlata, drugo mesto večne liste dele Latinjina, Špic i trkači Pavo Nurmi i Karl Luis. Koje god dvoje od njih sabrali, taj je duo osvojio manje zlatnih medalja od Majkla Felpsa, jer ih svi imaju po devet.

Takva dominacija nad celokupnim svetskim sportom nije, naravno, mogla da prođe bez seciranja Felpsovog tela. Našlo se da je genetski idealan plivač dug i tanak torzo i relativno kratke noge daju mu odličnu aerodinamiku, neproporcionalno duge ruke služe kao vesla, velika stopala i neobično pokretni zglobovi zapravo su peraja, i tako dalje. Međutim, takvu konstituciju Majkl Felps deli sa manje-više svakim vrhunskim plivačem i fokusirati se na nju uvredljivo je. Felps je ljudsko biće, o čemu svedoči i poneka kontroverza, tek da malčice začini priču o neverovatnom nizu uspeha. Svega nekoliko meseci nakon atinskih trijumfa uhapšen je zbog toga što nije bio mokar u bazenu, već u automobilu. Godine 2009. isplivalo je i da je ponekad uvukao koji dim marihuane, a 2014. je opet pio i vozio, zbog čega mu je zabranjeno da učestvuje na Svetskom prvenstvu 2015.

Naša ideja da sportisti moraju da budu sveci nije, srećom, sprečila Felpsa da učestvuje na ovogodišnjim Olimpijskim igrama, gde je njegova karijera dobila kraj tako idealan da bi bila šteta kvariti ga, pa makar nov povratak značio i nova odličja. Taj savršen kraj nisu nove medalje i rekordi, već DŽozef Šuling, singapurski plivač, zlatan na sto metara delfin-stilom. Šuling je u finalnoj trci preplivao upravo srebrnog Felpsa, i to za dobrih sedamdeset pet stotinki, što je bila najveća olimpijska pobednička margina u ovoj disciplini još od Špicovog trijumfa iz 1972. A pre osam godina, na Olimpijskim igrama u Pekingu, trinaestogodišnji Šuling tražio je i dobio autogram od Majkla Felpsa. Ovakvo ukrštanje sportskih sudbina i simbolična predaja štafete omogućuju da se bar nakratko zaboravi na odvratan profiterski kontekst savremenog sporta, pa i Olimpijskih igara, a izvesno je i da je Felpsovih 28 olimpijskih medalja prilično dostignuće za dečaka kome je samo bilo potrebno da se istutnji.