U Piljarskom sokaku

Foto profimedia.rs

Bern, glavni grad Švajcarske, bio je početkom 20. stoleća kolevka raznih poduhvata, od tržišnih do naučnih. Teodor Tobler (Theodor Tobler, 1876-1941), vlasnik fabrike čokolade iz Berna, godine 1906. zatražio je patentnu zaštitu za specifičnu mlečnu čokoladu. Odobrena mu je, pa je 1909. počela serijska proizvodnja prve u svetu patentirane mlečne čokolade. Toblerone je danas opštepoznata robna marka.

Tih godina je u Bernu stanovao i za državni patentni institut radio jedan mlad čovek, rodom iz jevrejske familije iz Nemačke: Albert Ajnštajn (Albert Einstein, 1879-1955). Prethodno je u Cirihu završio studij fizike, gde je započeo intimnu vezu sa Milevom Marić (1875-1948). Ova Srpkinja iz Vojvodine, Albertova studentska koleginica sa Saveznog politehničkog instituta u Cirihu, bila je jedna od prvih žena koje su studirale na ovoj poznatoj visokoj školi.



U Bernu su Albert i Mileva 1904. dobili svog prvog sina Hansa Alberta. Godina zatim, 1905, ušla je u istoriju nauke kao Annus mirabilis (Godina čuda). Pored obrane doktorata iz fizike na Univerzitetu u Cirihu, Ajnštajn te godine u Bernu piše i svoja četiri izuzetna naučna rada: o fotoelektričnom efektu, Braunovom kretanju, specijalnoj relativnosti i ekvivalentu materije i energije. Objavljeni u prestižnom naučnom listu Annalen der Physik (Anali fizike), ova četiri članka čine temelj moderne fizike i menjaju stavove o prostoru, vremenu, masi i energiji.

Sve ovo se Albertu dešavalo dok je stanovao sa Milevom u dvoiposobnom stanu u Piljarskom sokaku (Kramgasse). Ova ulica u istorijskom centru Berna, sa kućama u nizu i neprekidnim arkadama na obe strane ulice, i danas je jedna od glavnih gradskih trgovinskih arterija. Štaviše, zbog viševekovno očuvanog urbanog jezgra,čitav stari gradski centar je uvršten na Uneskovu listu svetskog kulturnog nasleđa.

Mileva kuva i diskutuje

Gost iz Srbije u glavnom gradu Švajcarske ne bi smeo da prođe nezainteresovan pokraj Kramgase 49. To je Ajnštajnova kuća (Einstein Haus). Ulazimo na nevelika vrata i uskim zavojitim stepeništem se penjemo na drugi sprat. U nekadašnjem stanu Alberta i Mileve Ajnštajn nas čeka Jirg Rub (Jrg Rub), rukovodilac ovog memorijalnog objekta.

Veoma smo ponosni na činjenicu da je sačuvana ova kuća, sa stanom Ajnštajnovih, kaže na početku našeg razgovora Rub, te dodaje da je Ajnštajnova kuća, uz Savezni parlament Švajcarske, Bernsku katedralu (Berner Mnster) i Gradski toranj sa satom (Zytglogge), znamenitost koju treba posetiti svaki gost starog Berna. U Ajnštajnovu kuću poslednjih godina zaista dolazi sve više ljudi. Do sredine prošle decenije u njoj je godišnje bilo manje od 15.000 posetilaca. Posle renoviranja, od 2005, poseta naglo raste. U godini 2014. je zabeležen 46.191 posetilac. Većinom su to stranci - uključujući japanskog prestolonaslednika, princa Naruhita, suprugu nemačkog predsednika i više drugih ličnosti.

Albert Ajnštajn se doselio u Bern 1902. i u gradu ostao da živi do 1909. U tih sedam godina je promenio sedam stanova. U ovaj stan se uselio 1902. Nedugo zatim, u januaru 1903, oženio se Milevom, a sledeće, 1904. godine, rodio im se prvi sin, kaže Rub. Pre nego što je, u junu 1902, dobio redovan posao u Institutu za patente u Bernu, Ajnštajn je davao časove učenicima i studentima u drugim švajcarskim mestima. To je na početku hteo da radi i u Bernu. Te, 1902. godine, Mileva je sa Albertom dobila vanbračnu kćerku Lizerl (Lieserl), čija je sudbina nepoznata. Spekuliše se da je Lizerl ostala kod Milevinih roditelja u Novom Sadu, da je bila duševno poremećena, da je možda umrla kao beba ili je data na usvajanje. Skandal za nevenčani par je bio izbegnut, ali je ostala tajna šta je bilo sa Lizerl.



Albert i Mileva su se venčali 6. januara 1903, posle čega se Mileva doselila kod Alberta u Kramgase. Tih godina je on vreme provodio i u diskusijama Akademije Olimpija (Akademie Olympia). Reč je o društvancetu u kojem su, pored Alberta Ajnštajna, bili student filozofije Moris Solovin (Maurice Solovine) i matematičar Konrad Habiht (Conrad Habicht). Većina njihovih sastanaka, kojima je često prisustvovala i Mileva, a povremeno im se pridruživali i neki poznanici, bila je u stanu Ajnštajnovih u Kramgase. Posle večere se diskutovalo o raznim interesantnim temama, ne samo naučnim. Akademija Olimpija se ugasila nakon što su Habiht i Solovin napustili Bern 1904. odnosno 1905. godine, ali su njeni članovi do smrti održavali prijateljski kontakt.

Ajnštajn, koji je priznao da su ga ovi razgovori inspirisali za naučni rad, tih godina vatrometno iskazuje svoju genijalnost. Godina čuda 1905. mu je donela slavu i izmenila život. Mileva je pratila Alberta kada je dobio mesto docenta na Univerzitetu u Cirihu 1909, zatim na nemačkom Univerzitetu u Pragu 1911-1912. Iz Praga se Ajnštajnovi vraćaju u Cirih, gde Ajnštajn postaje profesor na ETH, školi u kojoj je bio student.

Mileva i deca se sele 1914. sa Albertom u Berlin, gde je on dobio plaćeno mesto na Pruskoj akademiji nauka. Međutim, Albert je tada već bio emocionalno bespovratno udaljen od Mileve. Od 1912. se tajno dopisivao sa Elzom Levental (Elsa Lwenthal, 1876-1936), svojom sestrom od tetke po majčinoj strani i kćerkom očevog brata od strica, koja će mu postati druga žena. Posle samo nekoliko meseci u Berlinu, Mileva se sa decom vratila u Cirih.Tih meseci se u Evropi rasplamsao Prvi svetski rat. Brak Alberta i Mileve je formalno razveden 1919. u Cirihu. Zanimljivo, Albert je obećao novac od očekivane Nobelove nagrade svojoj bivšoj ženi, koja je sa oba sina ostala u Švajcarskoj. Međutim, Albert nije Milevi odmah isplatio svu sumu od Nobelove nagrade koju je dobio 1921. Morala je stalno da moli za novac, dobijala ga je u etapama. Iako se na prvi pogled Ajnštajn čini darežljivim prema bivšoj ženi, on nije bio baš takav, naglašava Rub.

Stan Ajnštajnovih u Kramgase je na dva nivoa, na dva sprata. U njemu nema originalnog nameštaja, priznaje Rub, ali dodaje: Zgrada je očuvana, a i nameštaj je iz vremena kada su tu živeli Mileva i Albert. Ovde se oseća atmosfera u kojoj su stanovali i u kojoj je Ajnštajn napisao svoja glavna teoretska dela.

Na zidu dnevne sobe gledamo fotografije Alberta, Mileve i njihove dece. Zbog visine plafona i veličine prozora, ovaj stan se svojevremeno smatrao luksuznim, iako nije imao ni kuhinju niti kupatilo.
Ove prostorije su bile u dvorišnom traktu zgrade, zajedničke za više domaćinstava. U Bernu je i danas mnogo bunara sa pitkom vodom. Pitku vodu su ljudi uzimali sa gradskih bunara i deponovali u predsoblja stanova.
Između zgrada, kroz dvorišta, išao je kanal sa otpadnom vodom, vodio direktno u reku Are (Aare). Ajnštajnovi nisu imali ni elektriku. Osvetljenje je bilo na gas, objašnjava Rub.



Potomstvo širom sveta

U jednoj maloj ostavi stana u Kramgase mnogi zastaju pred porodičnim stablom Ajnštajnovih. Mileva je umrla u Cirihu 1948, gde je posle rastave od Alberta kupila kuću. Do svoje smrti se brinula o mlađem sinu Eduardu. Godine 1973. je uklonjen Milevin nadgrobni spomenik sa ciriškog groblja Nordhajm (Friedhof Nordheim), 25 godina posle njene smrti, zbog neplaćanja grobne zakupnine. Pre desetak godina je otprilike utvrđeno gde je Mileva bila sahranjena, pa joj je 2009. postavljen nov nadgrobni spomenik.

Eduard (1910-1965), mlađi sin Mileve i Alberta, koji je bio duševno bolestan, nije imao decu. Sa dijagnostikovanom šizofrenijom je poslednje decenije života proveo u sanatorijumu u Cirihu.
Stariji sin, Hans Albert (1904-1973), redovni profesor hidraulike na Univerzitetu Kalifornija u Berkliju, imao je četiri sina i jednu usvojenu kćerku. Tri sina su mu umrla u detinjstvu, a usvojena kćerka (umrla 2011, stara 70 godina) nije imala dece. Tako su svih petoro praunučadi i brojna čukununučad Mileve i Alberta Ajnštajna, koji su danas živi, potomstvo jedinog njihovog unuka koji je doživeo odraslu dob, Bernarda C. Ajnštajna (1930-2008).



Bernard je takođe bio fizičar, radio u kompanijama za razvijanje uređaja za noćno osmatranje i imao nekoliko patenata. Dvaput se ženio, a sa prvom ženom imao petoro dece: Tomasa (Thomas M. Einstein; r. 1955) koji je anesteziolog u Kaliforniji i otac troje dece, Paula (Paul M. Einstein; r. 1959), koji je violinista u Francuskoj, Eduarda (Eduard A. Einstein; r. 1961), koji je poslovni čovek u Kaliforniji i ima petoro dece, Miru, udatu Jehieli (Mira M. Einstein-Yehieli; r. 1965), koja sa porodicom živi u Izraelu, i Čarlsa (Charles Einstein; r. 1971), koji je, po poslednjim podacima, portparol jedne velike bolnice i živi sa familijom u Švajcarskoj.