Промени језик   Sitemap   Верзија за штампу   24.02.2020. 10:05
 НАСЛОВНА    АРХИВА    НИН ДИЈАЛОГ    САДРЖАЈ      ПРЕТПЛАТА    E-ПРОДАЈА 
 
Уводник
А ко је крив што беже одликаши

Ако министар просвете сматра да би родитељи требало да плаћају 1.500 евра што им деца беже из школе, ко би и колико требало да плати што најбољи беже из земље, у којој су партијске књижице важније од ђачких

Принципијелно, немам ништа против да родитељи плаћају казну ако им деца беже са школских часова.

Али, под једним условом: да и сви из врха власти, укључујући премијера и ресорног министра просвете, пристану на новчане казне ако хиљаде најбољих дипломираних студената, често са просечном оценом већом од 9, наставе да беже – из земље.

Ако би родитељи за само 20 неоправданих часова деце морали да искеширају 1.500 евра, колико би требао да плате они због којих најбољи од најбољих неповратно одлазе из Србије? Сумњам да ико од одговорних има довољно пара да плати адекватну казну за тај злочин. Не би имали ни када би 1.000 пута повећали своје плате. Ако још ико уопште има илузију да овде политичари живе од плата. И приде још издржавају породицу.

Пита ли се ико од оних који нас уверавају да ћемо већ следеће године бити европски прваци у привредном расту, да ли ћемо икада, по стандарду, стопи развоја и другим параметрима, стићи друге земље, ако им сваке године „про боно“ извозимо најбоље што имамо. И да ли је ико од њих чуо упозорење председника САНУ Владимира Костића да смо већ прваци света по „одливу мозгова“ и да би за 10-15 година могли да се суочимо са озбиљним „дефицитом“ високо образованих стручњака.

Бар део и разлога и узрока за то јесте што се на кључна места у држави постављају они који су прагматично схватили да су им партијске књижице важније од ђачких. Мада у последње време ни дипломе нису неки проблем, јер је понуда све већа, па им, сходно тржишним принципима, и цене падају. Како ствари стоје, ускоро можемо очекивати и сезонска снижења цена диплома и доктората.

Но, као што углавном ништа није само црно, или само бело, прича о кажњавању родитеља лоших ђака, који беже са часова, има и другу, позитивну страну. Ух, шта бих дао да сам могао да видим лица премијера Александра Вучића и министра финансија Душана Вујовића када је њихов колега, нови министар просвете, науке и технолошког развоја Младен Шарчевић лансирао у јавност генијалну идеју за оздрављење српских јавних финансија. И не сумњам да им се јако свидео предлог да родитељи чија деца беже са часова плаћају новчане казне. Уосталом, таква пракса већ постоји у неким земљама Европске уније, па зашто не би и у Србији, која жели да постане њен пуноправни члан?

Ресорни министар је навео и конкретан податак да се у Пољској за бежање са више од 20 школских часова плаћа 1.500 евра. Таман четири просечне нето плате у Србији, исплаћене у јулу. И све то пута 600.000, колико отприлике има ученика у Србији, а сваки од њих у просеку годишње побегне не са 20, већ са 81 школског часа.

Неко је у Министарству финансија већ морао да израчуна да би на тај начин у државну касу, у за њих најбољем случају, могло да се слије чак 900 милиона евра! Ето идеалног решења да већ 2017. Србија реши све проблеме у својим јавним финансијама. Боже, па ни ММФ се тога није сетио. Их, да је Шарчевић раније постављен за министра, аранжман са ММФ-ом нам није ни био потребан. Па би Влада могла да ради шта јој је воља, а не да спроводи и оно што јој се баш и не свиђа, као да може једноставно да побегне са часа када комисија ММФ-а из Вашингтона дође да испита власт у Београду да ли је урадила домаћи задатак.

Без сумње, Шарчевића би подржали и банкари у Србији. Преко ноћи добили би масу нових клијената, јер већина грађана морала би да узима кредите за плаћање казни, с обзиром на то да толико новца на гомили нису одавно, или уопште, видели.

Ако Шарчевић не одустане од идеје, смем да се кладим да би га јавно, на седници Владе, подржали и Небојша Стефановић и Александар Вулин. Ма, тешко да би ико од министара смео, бар јавно, да буде против, јер сви знају ко не пропушта прилику да се похвали суфицитом у буџету, макар и на ванредној конференцији за новинаре.

Новчане казне, уз ефекте на буџет, могле би на дуги рок позитивно утицати и на промену менталитета грађана, што је једна од рак-рана суштинских реформи. Може бити да бежање са часова неки тумаче као добру вежбу за касније бежање са посла, па и од сваке одговорности. А зна се да са таквим радницима нема ни праве тржишне привреде. Па, чим им ставе пелене, почеће да кукају, уместо да ћуте и раде и тако доприносе динамичном расту бруто домаћег производа.



Милан Ћулибрк


Share on Facebook 

Постојећи коментари (0)| Пошаљи коментар

Приступ за чланове
  Корисничко име
  Лозинка
 
  Запамти ме на овом рачунару
Постаните члан! Региструјте се овде
Изгубили сте Лозинку? Кликните овде
Мисли
bg

Манојло Вукотић, бивши главни уредник Вечерњих новости

Читати данас неке новине или гледати телевизије исто је што и туширати се испод канализационих цеви.

Прочитајте све мисли
bg