Kad Mali optuži Velikog

Siniša Mali je definitivno najhrabriji čovek u Srbiji. Bar u redovima vladajuće koalicije. Jer, samo on se drznuo da protivureči premijeru Aleksandru Vučiću. I to ne iza leđa, tiho, da ga niko ne čuje, već javno, pred novinarima. „Niko iz gradske vlasti nije povezan sa rušenjem u Savamali, jer za to nema razloga“, izjavio je Mali pre nekoliko dana za Insajder bez ograničenja. „Nesumnjivo je da iza onoga što se dogodilo u Savamali stoje najviši organi gradske vlasti u Beogradu“, rekao je pre tri i po meseca Vučić. Ako Mali nije to zaboravio i ako je bio svestan da je tvrdnjom da niko iz gradske vlasti nema baš nikakve veze sa rušenjem u Hercegovačkoj ulici optužio Vučića da 8. juna nije govorio istinu, eto razloga da bar za neke Mali postane Siniša Baš Veliki. Samo ne treba preterivati. Čak i ako tako nastavi, mali su izgledi da Mali postane kandidat opozicije na predsedničkim izborima 2017. Valjda će do tada biti završena i istraga o noćnom rušenju, pa će javnost saznati ko je „kompletni idiot“. A možda i neće, jer srpska policija i tužilaštvo sve više liče na legendu niškog Radničkog Stevana Ostojića, koji je često i nepotrebnim driblinzima navijače dovodio do ludila. Jedan od uzbuđenja nije više mogao da gleda šta Ostojić radi sa loptom u protivničkom šesnaestercu, pokrio je oči rukama i upitao drugara pored sebe: „Da li je dao gol“? „Ne, još ga dava“, odgovorio mu je ovaj... Eto, i srpski istražitelji još „daju“ sve od sebe. Ali, za razliku od Ostojića, bez rezultata. Da li ih je ohrabrio primer Siniše Malog, tek i neki investitori, koji javno imaju samo reči hvale, nisu baš na delu pokazali da bezrezervno veruju Vučiću. Samo što je u četvrtak, 15. juna uveče premijer građanima Srbije iz Pariza sa ponosom objavio da su dve francuske kompanije zainteresovane za Aerodrom „Nikola Tesla“, cene njegovih akcija na Beogradskoj berzi sutradan su pale za 1,73 odsto, sa 1.099 na 1.068 dinara. Čudno. Zar ne bi bilo logičnije da su cene akcija porasle, ako već ima ozbiljnih potencijalnih kupaca. Tim pre što ni pre pada aerodrom nije vredeo više od 300 miliona evra, a Vučić je nedavno izjavio da je Vlada od aerodroma napravila „zlatnu koku“, da je ranije vredeo samo 50 miliona, a danas, ako bi bio ponuđen na koncesiju na 25 godina, vredi 350 miliona evra. Nešto se tu ne slaže. Ako aerodrom vredi 350 miliona i još ima bar dva zainteresovana kupca, zašto je cena pala? Zar ne bi bilo logičnije da su akcije poskupele? Biće da sve to, ipak, ima logično objašnjenje. A jedino je da izjave ovdašnjih zvaničnika niko više ne uzima zdravo za gotovo. I čim su se ućutali i prestali da pričaju o potencijalnim kupcima, cene akcija aerodroma su u ponedeljak skočile na 1.089 dinara, a nastavile su da rastu i u utorak. Na pravom tržištu je, dakle, od reči mnogo važnije nešto drugo. Na srpskom političkom tržištu situacija je sasvim suprotna. U Beloj Palanci SNS je na lokalnim izborima dobio tri puta više glasova od svih ostalih. I to je premijeru u nedelju bilo važnije i od Parade ponosa, i od poraza na lokalnim izborima nemačke kancelarke Angele Merkel, ma od svega ostalog. Osim možda od ženidbe sina Bratislava Gašića. Kad sam već pomenuo Merkelovu, nju i njenog ministra finansija Volfganga Šojblea nobelovac DŽozef Stiglic optužuje da su, zbog nametanja mera štednji mnogim državama, krivi za spori oporavak evrozone. Otišao je i korak dalje navodeći da bi za njen opstanak najbolje bilo da iz evrozone izađe – Nemačka. „Evro je odgovoran za ekonomsku stagnaciju, nezaposlenost i uspon desničarskog populizma u EU. Evro je od početka bio greška, jer je stvoren pre drugih zajedničkih institucija, a to je isto kao da su vam kočije ispred konja“, kaže Stiglic. Šta li bi rekao za mere štednje Vlade Srbije? Da mi nemamo toliko problema kao Nemačka, jer umesto evra koristimo dinar? Sumnjam da bi ikoga ovde u to uverio. Nažalost, ni Stiglic, niti bilo ko drugi ne misli da je najbolje rešenje za EU da iz nje izađe Nemačka, a da u Uniju uđu Srbija, Crna Gora, BiH, Albanija, Makedonija, i Turska pride. To bi bilo previše i za EU. A i za nas. Pa, mi smo i bez evra godinama bili osuđeni na stagnaciju, nezaposlenost i populizam. Ko je za to kriv? Znam samo da evro nije.