Filozofija Bele Palanke

Foto Miloš Macanović

Samo jedan sat posle završetka belopalanačkih lokalnih izbora, premijer Aleksandar Vučić se pohvalio na RTS-u velikom pobedom, kojom je SNS okupirao Belu Palanku. U ovoj zaplašenoj varoši na jugoistoku Srbije, međutim, u noći 18. septembra nije bilo slavlja, jer Pirova pobeda ni pobednicima nije slatka. Samo je naprednjačka palanačka vrhuška slavila do zore u Oraču, jer je iz drugih boljih belopalanačkih kafana vlast proterana zbog nagomilanih neplaćenih računa. Nikakvo čudo za opštinu sa najnižom prosečnom platom u Srbiji od samo 27.041 dinar u februaru. A šta je, pak, imalo i da se slavi kada se još nedelju dana pre izbora znalo da će SNS, od 29 odborničkih mesta, imati 24, a SPS samo pet. Liste Vojislava Šešelja i PUPS-a nisu prešle cenzus, a kako i da ga pređu kada su im, tvrde upućeni u lokalne prilike, naprednjaci sakupljali neophodnih dvesta potpisa za listu.

Vučić je, izgleda, sasvim ozbiljno shvatio nedavnu opomenu iz NIN-a da Bela Palanka nije Savamala i da u ovoj varoši može, i te kako, da se spotakne, zajedno sa gradonačelnikom Goranom Miljkovićem koji je, posle neuspelih majskih izbora preleteo iz SDS-a sa celim odborom u SNS. Taj prelet je, kažu, Miljkovića skupo koštao, jer je u cenu uračunato i mesto poverenika SNS-a, a to rešenje je potpisao Vučić.

Da bi celoj Srbiji stavio do znanja da je sa obe noge zalegao za Miljkovića, premijer je u utorak, 13. maja, došao na miting u Beloj Palanci sa 49 autobusa, a turisti su dobili po hiljadu dinara i kesu sa suvom hranom. Neki su otvoreno priznali da su prvi put u Beloj Palanci. Premijera je pratilo i pet-šest crnih džipova sa zamagljenim staklima. Miting je održan u zatvorenom prostoru, u Hali sportova. Pravo prvenstva imali su pomenuti turisti, a Belopalančani su na ulazu detaljno pretresani. Toliko se premijer sigurno oseća u Srbiji. A da je pravi vođa on bi miting održao na gradskom stadionu, mada bi bronzani Rajko Mitić sigurno crveneo od stida i ko zna da li bi poslao poslovično preciznu loptu Šekularcu na ivici šesnaesterca.

Razglas iz Hale sportova bio je toliko jak da, recimo, Mokranci nisu morali da silaze u Belu Palanku, pošto se sve lepo čulo sa groblja u Mokri gde su i pokojnici načuljili uši i krstili se u čudu dva metra pod zemljom. I svima je bilo jasno da premijerovo gostovanje nije bila podrška njegovom lokalnom pulenu Miljkoviću, već uvod u kampanju za predsedničke izbore 2017. Hoću reći, Vučićevo gostovanje u Beloj Palanci je gotov sinopsis za neko novo Varljivo sunce Nikite Mihalkova, ali ovde niko nema hrabrosti za takav film.

A šta je to novo Vučić u Palanci rekao? Ništa. Sem da ga je Miljković, doskorašnji član stranke Borisa Tadića, do ovog maja žestoko psovao, ali da, eto, on, Vučić ceni njegove rezultate. Posle ove naprasne duhovitosti i kraće dramske pauze, Vučić je krenuo da ređa svoje rezultate u koje ni sam ne veruje. A za Miljkove rezultate je napisano sijaset krivičnih prijava, sa kojima je sigurno upoznata i ministarka za lokalnu samoupravu Ana Brnabić koja je, takođe, imala potrebu da poseti Palanku, u kojoj prema poslednjem popisu ima samo 12.126 stanovnika, 60 odsto manje nego 1948. Uz to, tih 60 odsto je izgleda magična brojka, jer otprilike je toliko i nezaposlenih u Beloj Palanci, koja je rekorder samo po visini zarada, ali odozdo.

Posle Vučića, došao je i Ivica Dačić na naprasno organizovanu Konvenciju SPS-a u hotelu Es. Ali, Dačić je, kao prethodnicu, poslao svog potpredsednika Aleksandra Antića da ubeđuje belopalanačke espeesovce da izađu na lokalne izbore, jer je opozicija najavila da će ih bojkotovati, između ostalog i zato što je OIK, po njihovom mišljenju, nelegalna i protivzakonita, što je, kako tvrde, u prvi mah potvrdio i Upravni sud u Beogradu. I Antić, bajdvej, ministar energetike, ubeđivao je partijske drugove do u sitne noćne sate, a espeesovska tajna večera završena je pod svećama, jer im je isključena struja zbog neplaćenih računa. Po varoši kruže priče da je Antić pretio da će raspustiti belopalanački odbor SPS-a i da će na brzinu sastaviti novi, koji će izaći na izbore i glumatati opoziciju Miljkoviću. A kada Antićeva pretnja nije prošla, onda je on krenuo mekše pa je, navodno, otkrio pakleni scenario. Po tom scenariju, ubrzo posle belopalanačkih izbora novi predsednik opštine bi mogao da odgovara za krivična dela, pa će onda neko iz SPS da zauzme njegovo mesto. Kao što je Dačić bio premijer dok Vučiću to nije dojadilo.

Rade Mitrović, predsednik belopalanačkog SPS-a, ove čaršijske priče demantuje. On kaže da nije bilo nikakvih pretnji iz centrale već samo prijateljskog ubeđivanja. Ocenjeno je da bi nepojavljivanje stranke, čak i na neregularnim izborima, bilo uvod u gašenje SPS-a u Beloj Palanci. Mitrović je očekivao da će na izborima dobiti 15 odsto glasova, to jest pet odbornika u Skupštini opštine. I gle - toliko su i dobili!?

Belopalanačka opozicija imala je razumevanja za izlazak SPS-a na izbore, ali se, ipak, osećaju prevarenim. Jer, SPS je prihvatio bojkot da bi na dva dana pre zaključenja izbornih lista podneo svoju listu.

To je tačno, kaže Mitrović. Ali, pojavile su se fiktivne liste. Prvo lista PUPS-a, a zatim i radikala. Ni PUPS, ni Šešeljevi radikali nisu mogli da skupe po dvesta potpisa, pa im je potpise skupio Miljković. A pojavile su se i dve fantomske grupe građana; jedna romska, a druga potpuno šarena. Milan Krkobabić je počeo da se hvališe kako će u Beloj Palanci naprednjaci dobiti 60 odsto glasova, a PUPS ostalih 40. To je SPS nateralo da izađemo na izbore. Tim pre što je Upravni sud u Beogradu, u zadnji čas, odlučio da je Izborna opštinska komisija naprasno postala legalna.

Zoran Mitić, predstavnik izborne liste grupe građana Mladost i snaga Bele Palanke do pobede kaže: Izborna krađa bila je vidljiva i pre nedeljnih izbora. Vučić je svoje igrače opremio u najboljoj adidas opremi lakim kopačkama, a mi treba da trčimo u kopačkama ili na štiklama. Vučiću su puna usta evropske Srbije, ali ona to očigledno nije. Vučić sebi dozvoljava da u Palanku šalje i vođe navijača beogradskog Rada da zastrašuju belopalanačku opoziciju i sve one koji misle svojom glavom. Prema tome, nama u Palanci nije problem Miljko već Vučić. Do juče sam verovao u institucije sistema, a danas shvatam da živimo u Kafkinom zamku.

Miljkovićevim prelaskom iz SDS-a u SNS, tadićevci u Beloj Palanci praktično više ne postoje. Srđan Pavlović iz SDS-a kaže: O kakvim izborima možemo da govorimo kada na njih nisu izašli DS, DSS-Dveri, LDP, SPO i Pokret Dosta je bilo. Na izbore je, u stvari, izašao samo SNS sa satelitima.

U četvrtak se pojavio i Vojislav Šešelj. I on, kralj ulica, gostovao je u zatvorenom prostoru, u Centru za kulturu. Ništa novo ni od njega nije moglo da se čuje. Zauške su pljuštale po Nikoliću, a Vučić bi dobio, tek, po koju čvrgu, pa se stiče utisak da je po izlasku iz Haga, Šešelj postao i Vučićev omiljeni opozicionar.

A u petak, eto i Ace Lukasa. Održao je koncert, tik, ispred kafića koji drži Miljkova supruga. Zbrzao je koncert za koji se po čaršiji priča da je dobio 17.000 evra, a u cenu je, valjda, bilo uračunato da četiri puta pozove svoje fanove da zaokruže broj jedan.



Elem, Miljkovićeva klika dobila je podršku Vučića, Dačića, Šešelja, pa i Ace Lukasa, a da se, pritom, u Beloj Palanci nisu pojavili ni Pajtić, ni Tadić, ni Čeda Jovanović, Vuk Drašković, ili Sanda Rašković Ivić. Istine radi, i jalova lokalna opozicija vodila je jajarsku taktiku. Te ići će na izbore u jednoj koloni, te ići će u dve, tri, a na kraju nije mogla da se složi ni o bojkotu izbora. Milan Jovanović iz LDP-a priznaje: Nismo verovali jedni u druge, sumnjičili smo se, sitničarili. Pritom, bili smo spori, nepreduzimljivi. Čekali smo da nam pomoć i rešenje padnu s neba.

Dejan Petrović je član starog SNS-a i predsednik Saveta za korupciju. On je najzaslužniji što su Miljkove brljotine i krivične prijave stigle do Vučićevog kabineta, tako da premijer mora da zna za kakvog čoveka se toliko zalaže da bude gazda Bele Palanke. A Petrović kaže ono o čemu svi ostali ćute: Nama nije problem ni Miljko, ni Vučić. Naš problem su Belopalančani koji sve vide, ali ćute i trpe. A Miljko će biti sve bahatiji jer je sada, u Vučiću, dobio kormilara.

Ono što se dešava u Beloj Palanci opisano je odavno u Filozofiji palanke Radomira Konstantinovića. Ko ima volje i vremena neka pročita tu sjajnu knjigu o srpskom palanačkom mentalitetu. Ali, belopalanačka saga može da liči i na priču o Pinokiju. A odgovor na pitanje ko je u ovom slučaju Pinokio zavisi od toga gde živi lutkar Đepeto. Mada je u nedelju sve podsećalo na Orvela. Nije bilo fantomki kao u Savamali, ali je usred bela dana 14 fantomskih crnih lada niva bez registarskih tablica špartalo Palankom i okolnim selima, a lokalna policija ostala je nema. A čak iz Beograda, telefonskim pozivima, opominjani su birači koji još nisu otišli da glasaju. To ni drug Tito nije radio. I, ne lažimo se više! Neke sve ovo podseća na Okupaciju u dvadeset i šest slika. Samo ne u režiji Lordana Zafranovića, već nekog drugog. I svi dobro znaju ko ovde sve režira.