Podržavao sam Vučića, povlačim podršku

Foto Dalibor Danilović

S Nenadom Prokićem sam poslednji put razgovarala pre tri godine, kad je sve bilo drugačije. Ne samo da nije bio zabranjen Utisak nedelje , nego je čak bilo dozvoljeno da u emisiji gostuju oni koji su podržavali vlast. Prokić je u to vreme podržavao, ali je bio jedan od retkih bliskih Vučiću, koji za učešće u emisiji nije tražio njegovu dozvolu. Emisije više nema, Nenad tu opciju više ne podržava, a NIN-ova redakcija je jedna od malobrojnih koja ne traži dozvolu iz kabineta s kim sme da se razgovara.

Nedavno si rekao da je naš život jedna velika bruka. Kada si se ti najviše obrukao?

Brukam se svaki dan, to je nemoguće izbeći u društvu koje ne ume da se koncipira. Kako god da se postaviš, ti si obrukan. Ništa se nije promenilo, mi smo i dalje pohlepni i glupi.

Ja nisam ni pohlepna, ni glupa. Jesi li ti?

To je model koji vlada, ne možeš da budeš neobrukan u obrukanom društvu. Ne možeš da živiš u buđavoj sobici ceo život, a da se ne osećaš na buđ. Mi svoju sramotu ovde mešamo sa ushićenjem. Izgubili smo kulturni model koji je jasno razlikovao kategorije dobra i zla, to je sada pomešano i mi se ushićujemo svojim genocidnim radnjama, egocentričnim liderima, ulizištvom političkih komentatora, ushićujemo se svojim brukama. Živimo optimističku tragediju sa egocentričnim snobovima u glavnim ulogama.

Ko su egocentrični snobovi?

Izgleda da je to neophodna osobina svakog našeg lidera, pa i sadašnjeg. To kako on na televiziji svakodnevno glumi uspehe, ne bi prošlo na FDU ni kod jednog profesora glume. Niko ga ne bi primio u klasu. Ne možeš da održiš propagandu ako se u stvarnosti ništa ne događa.

Ali si ga ti ipak primio pre tri godine u svoju privatnu školu?

Jesam, iz svojih privatnih egocentričnih snobovskih namera da se skinu oni koje više nisam mogao da gledam, a jedino je SNS imao taj kapacitet. Manipulišem političarima, koliko i oni sa mnom i svima nama. Građanin zapravo nikada ne daje svoju saglasnost nekoj konkretnoj sadržini, već rezultatu, opštoj volji koja proizlazi iz glasanja, daje taj glas samo da bi omogućio kalkulaciju glasova iz koje se saznaje opšta volja. Naučio sam i ja nešto u politici.

Da li si se više obrukao podržavajući LDP i Čedu, ili podrškom Vučića?

Obrukao sam se i nisam se obrukao oba puta, sve dobro počne a loše završi. I Čedomir boluje od solipsističke inflacije, od uverenja da je on centar sveta i da jedino on sve najbolje zna. Nisam to mogao dugo da gledam - ako ti zaista misliš da si jedini važan, dosadan si i tu prestaje moja podrška.

Onda podržiš nekog u odnosu na koga je, u tom osećanju centra sveta, Jovanović mala beba?

Ne, nije mala beba. Kukala ti majka da je on na Vučićevom mestu, da se on dokopa te vlasti, zasenio bi Vučića! Nisam ja verovao da će Vučić da sredi ovu državu i da će nešto epohalno da se desi, ali sam znao da je jedino on sposoban da skine demokrate koje više nisu mogle da urade ništa osim da nas mrcvare. Zato je Vučić dobio moju podršku. To je i uradio.

Apelovao si na građansku Srbiju da glasa za koaliciju SPS-SNS jer su jedini koji su pokazali i spremnost i sposobnost da se promene? Da li su se promenili?

Da li se vuk promenio pošto je ušao u crkvu? Vuk u crkvi je isto što i vuk van crkve. Nisam mogao da kažem da mu dajem podršku samo da bi srušio demokrate, to bi bilo premalo za jedan društveni angažman. Nisam verovao da će da učini nešto mnogo više od toga, ali sam mu pružao šansu da proba da učini više. Bio bih srećan da jeste i moja podrška bi u tom slučaju i danas postojala.

Da li je to intelektualno nepoštenje?

Nije, jer i nema intelektualnog poštenja koje bi se svima učinilo poštenim, ne možeš da odeš u cirkus i da izigravaš poštenog filozofa. Ti si u cirkusu, manipulišu s tobom, ti manipulišeš s njima. Važno je da si siguran da si sačuvao razuman stupanj nespokojstva prvo pred sobom, pa tek onda i pred drugima.

Možeš da ne uđeš u cirkus?

Ne možeš, čim izađeš na ulicu ti si u cirkusu. Ne možeš da pobegneš od politike, kome je to uspelo? Bekstvom od politike niko se od politike nije i spasio. Klepi te u glavu čim izađeš na ulicu, čim sedneš kod Pevca, (vidi na šta liči ova fontana u Gračaničkoj!), čim kupiš novine, čim uđeš u tramvaj, čim odeš na fakultet klepe te politikom u glavu.

Kako je Vučić manipulisao tobom? Da li ti je obećavao da ćeš biti ambasador?

Možda je manipulisao, ali ja nisam izmanipulisan jer ništa nisam tražio.
Zvao me je da budem ambasador, ali nisam to smatrao ozbiljnim pozivom.

Da budeš ambasador gde?

Da biram, poslednja ponuda je bila da budem ambasador u Nemačkoj. On je tada bio potpredsednik Vlade i nije baš imao direktna ovlašćenja za takve ponude, zvanični poziv ministarstva i nadležnog ministra nije nikad usledio.



Nije bilo direktne trgovine - ti meni podršku, ja tebi rezidenciju?

Znaš me ceo život, pa od tebe ne očekujem tu vrstu pitanja. Ništa nisam tražio i ništa nisam dobio. Tada sam smatrao da građanska Srbija treba da podrži Dačića kao premijera, i Vučića kao potpredsednika; sada tu vlast smatram neuspešnom. Podržao sam tu drastičnu deklarativnu promenu njihove politike. Ranije sam davao podršku Đinđiću, pa danas nemam isto mišljenje o njemu. Neizbežno je menjati mišljenja. Pa 365 puta se godišnje zemlja okrene oko sebe, a ja treba da ostanem isti? Nisam ja osovina svemira! Kao što imam pravo da dam svoju podršku kome hoću, imam pravo i da je uzmem nazad. Dao sam i povukao svoju podršku a ne tuđu.

Stvarno nisi izneveren u ambiciji za neko ambasadorsko mesto?

Kako da izneveriš ambiciju koju nemaš? Ko je još impresioniran diplomatijom? Ove starlete, jedino. Da budem naš ambasador u nekoj stranoj zemlji gde neću imati zdravstveno osiguranje? Naš ambasador Matković u Vašingtonu nema zdravstveno osiguranje, kao ni svi ostali, sa izuzetkom nekolicine zemalja. Čeka sa kvarnim zubom da se vrati u zemlju na božićni sastanak da bi ga popravio. Ja to ne smatram nekom srećom u životu. Ne zanima me da zastupam samo zvaničnu politiku, celog života sam govorio više nego što treba, a kao ambasador bih morao da ćutim više nego što treba.

Nisi dobio ništa, a da li si nešto izgubio? Recimo, prijatelje?

Nijednog. Moji prijatelji misle slično kao i ja, mi smo ta takozvana druga Srbija koja ne postoji, jer jedva postoji uopšte i Srbija, a kamoli neka tamo druga. Više smo se mi možda obrukali svojim neuspešnim pokušajima od takozvane prve Srbije. Brukala se i prva i druga i rezultiralo je ovom zajedničkom brukom u kojoj danas živimo. Svako društvo dobije onoliko koliko i kako se angažuje. Niko vam ne poklanja slobodu i dobrobit.

Kažeš da ovde više niko nema nade osim botova, a nemaju je ni oni, nego su plaćeni po satu. Da li možeš da poveruješ da se neko o sopstvenom trošku raduje uspesima Vlade?

Kojim uspesima? Što je došao neki plaćenik iz EU koji prima 40.000 evra mesečno da nas laže kako ćemo da uđemo sledeće godine u Evropsku uniju da bi opravdao svoju platu u Briselu jer je imao konstruktivne razgovore? Kakav je to uspeh da ti skinu 30 odsto od plate, da bi se i dalje zapošljavale strine i tetke? Da li ja mogu da oduševim svoju familiju genijalnom dosetkom da ne plaćamo struju, jer bi nam se budžet drastično poboljšao? Svi dolaze na vlast samo zbog svog interesa, potpuno svesni da ništa ne mogu da urade za druge, nego samo za sebe. Ako neko veruje da je drugačije, želim da mu razbijem tu iluziju.

Ako si video imovinsku kartu premijera kome je sve stalo u garsonjeru od 36 kvadrata, moraćeš da se koriguješ - svi, osim NJega?

Čaršija priča da je kupio hacijendu u Urugvaju i da ima vinograd u Toskani, toliko mu veruju.

Veruješ čaršiji?

Ne verujem čaršiji, a ne verujem ni da je on jedini koga ne interesuje da profitira. Velikoj priči Beograd na vodi, smeta čaršijska priča da je neki kafić tamo u vlasništvu Andreja Vučića. Ne znam da li je to istina, ali već samo to što se tako priča, govori o tome šta narod zaista misli o vlasti i koliko veruje u njihovo poštenje.

Da li je nepošteno reći da je sada gore nego u vreme Miloševića?

Nepošteno je, naravno. Ali, ovo sada nije rat, ovo je mir, a mir je u klišeu bolji nego rat. Ni Nemci više ne idu u osvajanje teritorija tenkovima nego bankama, tako danas osvajaju zemlje, prođu kao pijan kroz kafanu i uzmu Grčku. Nemcima, Evropskoj uniji pa i Srbima, mir danas služi umesto rata. Svet ide ka smanjenju ljudskih sloboda i ka smanjenju suvereniteta država. Multinacionalne kompanije su zamenile države. Internet je od polja slobode postao najkontrolisanije mesto na svetu, Google zna više o tebi nego tvoje dete

Još uvek manje od autora izložbe Necenzurisane laži. Kako razumeš poruku da je posle Progresa smeštena u foaje pozorišta u Kruševcu?

To je gebelsovska izložba na kojoj je objavljen spisak neprijatelja ove vlasti. Poruka je: pratimo vas, znamo vas, ali smo toliko fini da vam ništa nismo uradili, samo da znate da spisak postoji. Otkud to u pozorištu? Što da ne popune repertoar kad pozorište više ne postoji u bilo kom važnijem društvenom smislu, a pravo da ti kažem i pozorište je oduvek bilo saradnik svakojake bede.

Da ti je ponuđeno Ministarstvo kulture, da li bi prihvatio?

Šta bih mogao da napravim sa 0,3 odsto iz budžeta, osim da dam bratu neki tender, a da mi on da pola od te love, pa da svi kažu vidi ga, al` se snašao.

Da li veruješ da će novi ministar kulture imati poštenije ideje?

Od Miloševićevog upada u platni bilans Jugoslavije ne verujem nikom ko upada u institucije. Reč je o tehnokrati koji je još kao gradski sekretar za kulturu bez procedure upao i izbacio direktorku KCB-a i time pokazao da ne poštuje kulturne institucije, nego bespogovorno sluša političke instrukcije koje su glupe, nepoštene i bezobrazne, pa su im i načini takvi.

On, ipak, u svojim prvim nastupima kao prioritet navodi Zakon o pozorištu?

Kakav zakon o pozorištu? Koga se to tiče? Najpoštenije bi bilo da se ukine Ministarstvo kulture i da podela tog sitniša pređe u portfolio nekog drugog ministarstva. Jesi li videla one panoe nestalih sa Kosova koji su postavljeni ispred Skupštine, onu bruku i sramotu, one plastične kese razapete na polomljenim štapovima !!!??? Čemu služi ministar kulture ako nije u stanju da ukaže na obavezu da se u spomen tim ljudima napravi nešto što ima pijetet, nego ih se ubija po drugi put najlonom koji se cepa na vetru. Na taj način mrtvi opet stradaju od politike, ponovo se upotrebljavaju u neke prljave političke svrhe. Kad god dođe neka strana delegacija, onda to sklone. Što sklanjaju, ako se ne stide? Pa zato što postoji urnebesno očigledan jaz između politike za unutrašnju i za spoljašnju upotrebu. Apelujem da se to skloni i da se zameni nečim što je dostojno. Odavno smatram da svakom ko pomene reč Kosovo treba proveriti novčanik. Kažu - nisi patriota. Pa nisam, ne umem da kradem.

Da li ti uliva poverenje novi ministar prosvete?

Ovaj iz privatne gimnazije? Ne, ali dozvoljavam da će mu neko i poverovati. Kažu da je čovek postao čovek kad je naučio da tračari, tako je razvio kognitivne sposobnosti. Od tog trenutka je počeo da bude sposoban da svako jutro poveruje u pet stvari koje ne postoje. Zbog toga političari mogu tako dobro da manipulišu čovekom, jer je on spreman da poveruje u ono u šta ne bi ni ajkula, ni majmun. Probaj da nagovoriš majmuna da ti da bananu, a da ćeš mu za uzvrat obezbediti da će posmrtno biti u nekom majmunskom raju prepunom banana. Šipak.

Da li veruješ da postoji nestranački predsednički kandidat koji bi mogao da pobedi Vučića, ili njegovog kandidata?

Ne verujem, ovde je nadrljao svako koga se ne boje. Doduše nadrljali su i oni kojih su se bojali, čak i više. Srbi od toga da imaju vođu jedino više vole da vođu likvidiraju. Pa doakali su oni i Milošu...



Ne bih da pristanem da baš toliko nema nade?

Nade uvek ima, ali predugo traje propadanje, pa smo i propali. Šta ćeš više, hoćeš da te bukvalno zakopaju u zemlju, da ti viri samo glava pa da tek onda to nazoveš propašću?

Ne pre 70 godina, nego pre sedam si pričao da je biti umoran od politike luksuz i da je u životu nemoguće biti umoran na životne teme. Otkud ti luksuz da se tako brzo odričeš sopstvenih misli?

To je bio trenutak u kome još nisam spoznao da ne treba ulaziti u meč puštanja vetrova sa tvorovima, u međuvremenu sam shvatio da se ne vredi sa tvorom nadmetati u toj disciplini. Ne može, udaviće te dok kažeš keks. Dosta mi je bilo tih asimetričnih konflikata sa tvorovima. Imam i ja privatan život, osim javnog. Ali nade ima, jer ima još mnogo onih koji tu spoznaju nemaju. Koliko toga sam ja probao u ime te nade, sad malo drugi neka probaju. Treba i zaćutati, kako kaže Crnjanski. Mada mi ni ćutanje nešto baš ne ide od ruke.

U isto vreme si se ljutio na intelektualce koji su se opredelili za nečinjenje, ubeđivao ih da mora da se kopa, bez obzira na to što to podrazumeva da bela košulja ne može ostati čista. Koliko je tvoja košulja ostala čista?

Nije zapravo ni bitno da li je košulja čista, čak je i nemoguće. Pitanje je na kakvom si je poslu i na koji način isprljao. Ako ne možeš da staneš barem kratkoročno i jednokratno iza nekog društvenog projekta, nego samo sediš sa strane i gunđaš, ti si lupež i parazit. I u tome je krivica naših intelektualaca. Šta će ti bela košulja ako ne ustaješ ispod jorgan planine? Ja sam sve probao, probao sam da budem čistunac, da budem političar, da se povučem, da ne budem oholi individualac, da budem član grupe, meni se barem ne može prigovoriti da nisam skoro sve probao - pa opet ništa.

Pa možda bi u tom smislu bilo bolje da je košulja ostala bela?

Pa šta bih onda bio - mentol koji će da priča kako je šatro uvek bio u pravu? Učestvujem u društvenom životu, nisam besprekoran, nisam ni obećao da ću biti. Ali, nikada nisam sebično bio na nekoj strašno pogrešnoj strani, davao sam podrške ljudima dok sam verovao u njih, davao nekad pogrešne izjave i pogrešne procene, pa šta. Toliko ja o sebi.

Umesto šta, reci ko - Sartr ili Kami?

Sartr je rekao da čovek mora da učini nešto da bi postao čovek, Kami je rekao da čovek ne sme da uradi nešto da bi ostao čovek. Ja sam uglavnom bio naivni idealistički Kami, a sada sam više nesrećni Sartr koji je vrludao ceo svoj život. Ostao sam i kamijevac kroz njegovu interpretaciju mita o Sizifu. Kami kaže da u tom procesu besmislenog napora ima jedan trenutak u kojem čovek može da zadobije svoje dostojanstvo usred apsurda - onaj kada napravi prvi korak ka podnožju da ponovo gura kamen, pošto mu se po ko zna koji put skotrljao s vrha. U tom smislu sam uvek pokušavao da sačuvam dostojanstvo, stalno sam nešto ponovo pokušavao, nikada nije završilo uspehom, sve je bilo ama potpuno bez veze, ali osećam da sam kroz taj proces pokušaja da sačuvam svoje ljudsko dostojanstvo prošao bolje od mnogih. Možda i pukom srećom. Eto, to je otprilike rekapitulacija jednog neuspešnog društvenog angažmana kakav je moj.

Početna tema ovog razgovora je bila upotreba intelektualaca, na kraju te pitam da li se osećaš upotrebljenim?

Ponekad, ne naročito mnogo i ne svojom voljom, ali ne u besramnoj meri u kojoj je recimo upotrebljen Studio B i B92, to više ne može da se gleda, čak je i RTS pristojnija kuća od te dve. Ili u meri u kojoj dozvoljavaju sopstvenom voljom sopstvenu upotrebu, recimo, politički komentatori. Uvek je tako kad se mlati prazna slama.