Važna karika u lancu globalnog obrazovanja

S obzirom na to da je od osnivanja brižljivo razvijao međunarodnu saradnju i omogućavao studentima da jednu godinu provedu na studijama u inostranstvu, Evropski univerzitet je globalizaciju u obrazovanju dočekao potpuno spreman, ističe rektor prof. dr Milija Zečević.

Globalni sistem obrazovanja je sve prisutniji, ne samo u Americi i Evropi, već i u Aziji i na ostalim kontinentima, a forsiraju ga transnacionalne i multinacionalne kompanije, UN kao i sve institucije vezane za UN i Grupu 20, koju čini dvadeset najrazvijenijih država, čiji se predstavnici sastaju najmanje jednom godišnje i određuju strategiju i budućnost razvoja svetske privrede, ekonomije i svetskog obrazovanja. Sve je prisutnije povezivanje mladih generacija i njihovo takmičenje na svim nivoima, na osnovu koga se rangiraju univerziteti u svetu. Beogradski univerzitet je na svetskoj rang-listi na 300. mestu, što je značajno za Srbiju, njene studente i za privredu, kaže prof. Zečević i dodaje:

Globalni sistem povezuje i naučnike, profesore i nastavnike, ali ipak je najvažnije povezivanje studenata u okviru razmene i u poslednje vreme sve češćeg stipendiranja naših studenata, najviše od strane Južne Koreje. Takođe, povećano je interesovanje studenata iz Azije za studiranje u Beogradu, koji sve više postaje internacionalni centar obrazovanja..

Na koji način se globalizacija u obrazovanju odražava na Srbiju, i kako vidite mesto Evropskog univerziteta u tom procesu?

Balkan je u današnje doba sve više pod uticajem Turske, koja svojim agresivnim marketingom privlači mlade da studiraju u Istanbulu, a takođe želi da njeni mladi studiraju u Srbiji. U mnogim slučajevima obrazovanje i nauka su u službi političkog širenja i uticaja, a morali bi biti iznad toga, u funkciji progresa država i naroda i u funkciji mira. Evropski univerzitet vidi svoju ulogu upravo u razvoju države i afirmaciji mira i stoga imamo projekte Globalni sistem obrazovanja i Nauka, obrazovanje i diplomatija u funkciji mira.

Važan aspekt globalizacije obrazovanja je učenje stranih jezika. U Beogradu se, između ostalih, uče i arapski, turski, albanski i mnogi drugi jezici, a u njihovom finansiranje dotične države uopšte ne učestvuju, što smatram da je greška. Daleko bi bolje bilo potpisivati ugovore sa tim državama i obezbeđivati fondove koji će biti u funkciji studenata. Na studije se, o trošku države, upisuje sve veći broj studenata, ali bez plana razvoja. Finansiranje se planira po studentu, a ne po programu. Mislim da će pravac razvoja obrazovanja biti u smeru povezivanja sa privredom. Nadam se da će novi ministar obrazovanja, koji je bio direktor škola povezanih sa privredom, uticati da se reforma školstva odvija u tom smeru i da se što pre usvoje novi zakoni koji će regulisati tu oblast.

Smatrate li da su svi univerziteti u Srbiji na istom zadatku?

U Srbiji postoji devetnaest univerziteta i svi bi oni trebalo da budu u funkciji privrednog i svakog drugog razvoja. Posebno bih istakao Beogradski univerzitet, ali to ne znači da su i svi njegovi fakulteti najkvalitetniji, kao ni da su svi njegovi akreditovani studijski programi najpotrebniji. Štetno je razbijanje jedinstvenog sistema obrazovanja striktnim odvajanjem državnih i privatnih univerziteta jer su i privatni univerziteti i te kako potrebni. Većina rektora smatra da bi trebalo da postoji jedinstven sistem univerziteta sa jedinstvenim rektorskim savetom.

Evropski univerzitet je u proteklih trideset godina u preko pedeset država sveta držao simpozijume i održavao veze sa brojnim univerzitetima. Univerzitet je efikasan, efektivan i fleksibilan, nije glomazan i trom i daleko lakše može da sarađuje sa svetom. Na Evropskom univerzitetu se školuje kadar deficitaran ne samo za privredu već i za upravu i ministarstva. Strane firme u Srbiji traže izuzetno dobar kadar, mi smo takav kadar već obezbedili, kombinovanim studijama u Srbiji i u inostranstvu, i naši bivši studenti se sada nalaze na ključnim pozicijama.



Fakultet za evropski biznis i marketing je fakultet koji se voli. Zbog kvaliteta nastave on upisuje manji broj studenata, isključivo one koji imaju predispozicije za biznis i marketing. Fakultet za inženjerski i internacionalni menadžment je nastavio tradiciju Fakulteta za internacionalni menadžment. Na Univerzitetu sada postoje i visoke strukovne studije za hotelijerstvo, trgovinu i marketing. Akademija umetnosti nastavlja sa radom i tu moram istaći izuzetan i kreativan rad režisera LJubiše Ristića. Trudimo se da razvijamo studijske programe koji su potrebni privredi, tržištu i kulturi i umetnosti.

Na kraju, reč-dve o tome kako vidite budućnost Evropskog univerziteta?

Evropski univerzitet se može pohvaliti veoma visokim nivoom saradnje sa partnerima iz Beča, Pariza, Londona, sa biznis-školama iz Švajcarske... Iako nema većih konfrontacija između privatnih i državnih univerziteta oko izbora rukovodilaca projekata koje finansira resorno ministarstvo, po inerciji, privatni univerziteti imaju male šanse da učestvuju u njima. Zato nastavljamo sa međunarodnim projektima u vezi sa razvojem menadžmenta, marketinga i biznisa centralne i jugoistočne Evrope. Jednom godišnje održavamo simpozijum tim povodom, a sada pripremamo simpozijum Integracija podunavsko-crnomorskih država koji bi trebalo da se održi u Budimpešti do kraja proleća naredne godine. U svim projektima akcenat je na Srbiji, Crnoj Gori, Republici Srpskoj i Rusiji, jer smatram da bi slovenske zemlje trebalo da dobiju bolji status u okviru Evrope i integracionih procesa. Takođe naglašavam značaj povezivanja manjih država, jer samo tako one mogu da budu konkurenti većim i razvijenim državama, a sve u funkciji razvoja mladih generacija, njihovog prosperiteta, pa samim tim i budućnosti njihovih država.

Evropski univerzitet poziva svoje saradnike i članove Naučnog saveta, preko sto doktora nauka, da nastavimo saradnju na razvoju obrazovanja u Srbije i van nje.

Rektor Evropskog univerziteta

Prof. dr Milija Zečević diplomirao je matematiku na Prirodno-matematičkom fakultetu u Beogradu, a doktorirao na Fakultetu organizacionih nauka u Beogradu. Akademik je Evropske akademije nauka sa sedištem u Beču i Američkog biografskog instituta, dobitnik titule grand doktora zapadne filozofije biznisa, Legije časti za doprinos čovečanstvu i lična dostignuća od strane Ujedinjene kulturne konvencije i niza drugih međunarodnih priznanja. Predsednik je Komisije UN za obrazovanje na daljinu i direktor projekta Globalnog obrazovanja, Brisel. Autor je preko 200 referata koji su objavljeni u inostranim i domaćim zbornicima i 39 udžbenika i knjiga iz oblasti menadžmenta, internacionalnog menadžmenta, matematike. Organizovao je ili učestvovao na naučnim simpozijumima i skupovima u 58 država sveta.