EU je mrtva ako ode i Francuska

Foto EPA

Nekoliko opominjućih poraza na regionalnim izborima Hrišćansko-demokratske unije kancelarke Angele Merkel otvorili su i pitanja da li ovakvi rezultati mogu biti dobar pokazatelj kretanja uoči parlamentarnih izbora naredne godine. Pojedini zapadni mediji čak otvoreno prognoziraju da je najmoćnija žena Evrope na pragu gubitka vlasti zbog meke politike koju je vodila tokom migrantske krize. Gregor Gizi, jedan od lidera Levice u Nemačkoj, u intervjuu za NIN kaže da se odnosi brzo menjaju i da je teško sa sigurnošću predvideti rezultate izbora 2017. godine. Veliki broj Nemaca smatra da će Hrišćansko-demokratska unija (CDU) Angele Merkel izgubiti, kao i da Socijaldemokratska partija Nemačke (SPD) neće sjajno proći. CDU se socijaldemokratizovala, dok se SPD udaljila od socijaldemokratskih ideja. Dakle, ove dve partije postale su previše slične i time je stvoren veliki prostor za desničarsku Alternativu za Nemačku (AfD). Nemačkoj je potrebna snažna koalicija Levice, socijaldemokrata i Zelenih i jedini uspešan način da populistička AfD bude marginalizovana jeste da CDU bude poslata u opoziciju. Samo tako možete integrisati jedan veći deo glasača AfD, a aktuelnoj koaliciji to nikada neće poći za rukom. Ostankom demohrišćana na vlasti AfD će samo biti u usponu. To će biti moja platforma na izborima u Nemačkoj sledeće godine.

Da li se usponom partija poput AfD Nemačka okreće udesno?

Postoji uspon desnice i u Poljskoj, Mađarskoj, Francuskoj, i da, i u Nemačkoj. AfD je sada teško marginalizovati jer su oni postali partija protesta. Dakle, neophodan nam je novi koncept. CDU mora postati konzervativnija, da bi pridobila nazad veći deo birača AfD, a levica mora izvršiti pritisak na SDP da postane mnogo više socijalna partija i tada ćemo dobiti jedan novi odnos političkih snaga i Nemačkoj. Ali u pravu ste, mora se biti iskren i priznati da je desnica u Nemačkoj u usponu.

Koliko je to opasno?

Opasno je jer AfD nudi brza ali veoma pogrešna rešenja. Predlažu, recimo, da se oko Evrope podigne zid kako bismo se zaštitili od priliva miliona izbeglica i migranata. Kada budu potpuno nemoćni da svoje probleme sami reše, ti milioni će jednog dana taj zid i srušiti i onda će se u čitavoj Evropi, uključujući i Nemačku, situacija potpuno oteti kontroli. Ako ne želimo da se to desi, moramo shvatiti uzroke zbog kojih ljudi beže i žele da dođu u EU.

Može li politika otvorenih vrata koštati Angelu Merkel vlasti?

Nije tačno da Angela Merkel još uvek vodi politiku otvorenih vrata, iako u EU to još uvek misle. Granice su potpuno zatvorene i ona sad pokušava sve da reši preko Turske i Grčke. Aktuelna vlast sada vodi dubioznu politiku kojom se prenebregava činjenica da se u Turskoj krše ljudska prava. Ali, osim toga, ne mislim da je izvesno da će Merkelova otići sa mesta kancelarke, pre isteka mandata, jer prosto niko ne vidi ko bi umesto nje tu poziciju preuzeo.

Na koji način biste vi rešili izbegličku krizu?

Svi pričaju o ekonomskoj globalizaciji, zanemarujući ljudska prava i humanost. Svet je postao mali i ljudi u Africi žele da znaju zašto ne mogu da žive isto kao i mi u Evropi. Kao što rekoh, moramo shvatiti uzroke zbog kojih ljudi beže. Pre svega, rat u Siriji mora biti što pre zaustavljen i to tako što će Amerika i Rusija naći kompromis, inače nema kraja. Takođe, moramo da prestanemo da izvozimo jeftine prehrambene proizvode iz EU u afričke zemlje, koji neprestano podižu cene njihovih lokalnih proizvoda, čime onemogućavamo da se njihova sopstvena proizvodnja razvije. Treće, moramo da razvijemo potpuno novi pristup prema poljoprivrednim multinacionalnim kompanijama koje u nerazvijene zemlje plasiraju genetski modifikovano seme, onemogućavaju razvoj individualne i zdrave proizvodnje i tako samo pospešuju glad u svetu. U tome se moraju zaustaviti. Dakle, moramo biti mnogo glasniji i odlučniji u iskorenjivanju ovih uzroka.



Nedavno ste izjavili da je Zapad napravio ozbiljne greške prema Rusiji ne uzimajući njene interese u obzir, ali i da je bilo drugih grešaka poput NATO bombardovanja Jugoslavije. Koje su posledice tih grešaka?

Bombardovanjem Jugoslavije povređeno je međunarodno pravo. Dakle, Jugoslavija nije napala drugu državu i Savet bezbednosti nije nikada usvojio rezoluciju po kojoj je mir bio ugrožen, dakle, čin NATO bombardovanja je bio nelegitiman. Još je i Jeljcin tada rekao da ako međunarodno pravo ne važi za NATO, neće onda važiti ni za Rusiju. I to smo onda videli na Krimu. Odvajanje Kosova je bilo protivno međunarodnom pravu. Ja razumem da je albanska većina želela otcepljenje od Srbije, ali i većina Krimljana želi otcepljenje od Ukrajine. I vidite, to je jedan isti slučaj koji se tretira na dva potpuno različita načina. U jednom je sasvim dopustiv, a u drugom ne. Zapad je uzeo sebi za pravo da krši međunarodna pravila i ne poštuje zakone. Četiri kršitelja međunarodnog prava - Amerika, Velika Britanija, Francuska i Nemačka odlaze kod petog kršitelja, Rusije, da mu kažu kako mora da prestane sa kršenjem međunarodnog prava to nema nikakav legitimitet.

Druga greška je to što je Evropska unija umislila da su njeni interesi i interesi SAD slični. Ne uvidevši da su interesi Evrope u odnosu na Rusiju drugačiji od američkih, konfliktom u Ukrajini i uvođenjem sankcija Rusiji, Evropa je odnose sa ovom zemljom dovela u pitanje. U međuvremenu su Merkelova i Oland pokušali da posreduju, ali su sankcije već bile uvedene. I onda imate situaciju u kojoj Putin više nema razloga da održava prijateljske odnose sa Evropskom unijom i savezništvo traži u ljudima poput Erdogana.

Evropa mora više vrednovati činjenicu da je Rusija svetska atomska sila i da mira u evropskim granicama ne može biti ako se pogoršavaju odnosi sa Rusijom. Zbog toga moramo da promenimo aktuelnu vlast u Nemačkoj i stvoriti vladu koja će ove sankcije ukinuti. To bi verovatno naljutilo Poljsku i baltičke zemlje, ali to bi se prevazišlo. Rešenja za krizu u Evropi moramo tražiti negde drugde, a ne u pogoršavanju odnosa sa Rusijom.

Da li se takve odluke i politika Zapada mogu uopšte više promeniti?

U međunarodnom pravu imate princip teritorijalnog integriteta. To znači da država ima jasno utvrđene granice koje ne mogu biti spolja menjane. Dakle, ako u skladu sa međunarodnim pravom želite da odvojite jedan deo teritorije suverene države, to možete učiniti samo ako njen parlament to potvrdi. Ja nemam dilemu u vezi sa tim da je većina stanovništva na Kosovu želela nezavisnost u odnosu na Srbiju, ali to otcepljenje prosto nema legitimitet jer ga parlament u Beogradu nikada nije potvrdio. Na Krimu imate isti slučaj. Ne mogu Rusija ili vlasti na Krimu jednostrano proglasiti otcepljenje i stoga je Zapad u pravu kada kaže da je otcepljenje Krima protivno međunarodnom pravu. Ali je isto tako bilo i na Kosovu i ono što ljuti jeste primena dvostrukih aršina u slučaju Kosova i Krima. I šta sad? Sada moramo da se pomirimo sa činjenicom da su se i Krim i Kosovo odvojili i tražiti pojedinačna rešenja i za jednu i za drugu teritoriju.

Imajući u vidu istorijski revizionizam i rehabilitaciju fašizma u Srbiji i Hrvatskoj, da li je razmena teških reči između političara ove dve zemlje potencijalno opasna?

Ponašanje zemalja bivše Jugoslavije jedne prema drugoj je potencijalno opasno i zato je neophodno sve ih integrisati u EU. Za to će trebati prilično vremena, ali je integracija Srbije jedini način da se šanse za sukobe minimalizuju. Pitanje Kosova mora biti rešeno bar na verbalnom nivou, to je jedini put napred. Evropa ima inhibiciju prema Slovenima i to je potpuno pogrešno. Mir na teritoriji Balkana je osiguran jedino ako se sve bivše jugoslovenske zemlje integrišu u EU, pod određenim uslovima, naravno.

Može li Nemačka, nakon bregzita, resetovati odnose u EU ili smatrate da je to udarac koji bi mogao dovesti do dalje dezintegracije Unije, pa i njenog raspada?

Bregzit će imati ogromne negativne posledice i po nemačku i po britansku privredu. Postoji mogućnost i da se Škotska otcepi od Kraljevstva i onda se na kraju zbog Kameronove igre Ujedinjeno kraljevstvo raspada. Međutim to neće biti katastrofa. Katastrofa će biti ako Marin le Pen pobedi na sledećim izborima u Francuskoj i pokrene proces izlaska Francuske iz EU, a ako Francuska napusti EU onda je Unija mrtva i nećemo imati više o čemu da razgovaramo. I sve ono što bi posle toga došlo biće teško zaustaviti.

Kakva je budućnost levice u Evropi?

Levica u Evropi je strahovito slaba, to je činjenica. I to zbog toga što je državni socijalizam propao. Upravo se levica, koja se distancirala od državnog socijalizma, u Španiji, Portugaliji, Francuskoj i Italiji, potpuno pokopala i neupotrebljiva je. S druge strane, imate zanimljiv razvoj situacije u Južnoj Americi koja polako izlazi iz američke senke. Takođe je uzbudljivo i u samim SAD gde Berni Senders, jedini istinski oponent Trampu, govori o revoluciji i sebe naziva demokratskim socijalistom. Da li je on to stvarno, pokazaće vreme. Nekada u Americi niste mogli napuniti ni kafanu revolucionarno nastrojenim socijalistima, sada možete da napunite stadion. Imate jednu duboko podeljenu Ameriku, u kojoj je s jedne strane masa uz Trampa i onaj deo koji želi suštinske promene, a koje nudi Senders. Da li će Hilari Klinton uspeti da nađe balans ostaje da se vidi. Sve ovo govorim zbog toga što razvoj situacije u Evropi ima mnogo širi okvir. U Evropi sada levica mora da pronađe novi zalet, ne sme da se svede na nivo nacionalnih država i uspeti u tome je za mene neizmerno važno.