LJubavni zanos kao suočavanje

Bogata profesionalna karijera Dejvida Eliota, britanskog kustosa, pisca i profesora moderne i savremene umetnosti, čije je interesovanje posebno usmereno ka proučavanju sovjetske i ruske avangarde i azijske umetnosti, razlog je da verujemo da će izložba 56. Oktobarskog salona, čiji je Eliot selektor, biti pažljivo promišljena.

Koraci koje je Dejvid Eliot preduzeo od svog imenovanja za selektora pa sve do sada, sugerišu da je vrlo dobro razumeo da Oktobarski salon nije samo izložba, već i društveni i kulturni događaj koji se prati sa posebnom pažnjom. Zato je od početka rad na izložbi razvijao u nekoliko pravaca. Izabravši LJubavni zanos za naslov Salona, klasičnu ljubavnu pesmu Žan-Pol-Egida Martinija iz 1784. zasnovanu na poemi Žan-Pjer Klarisa de Florijana, Dejvid Eliot postavio je istorijsku referencu koja u globalnom smislu upućuje na filozofske i političke početke modernosti. Vreme uoči francuske buržoaske revolucije je period u kojem je bilo neizbežno suočavanje sa problematičnom stvarnošću, baš kao i sada.

Činjenica da je kompozicija ljubavna, usmerava nas ka važnosti emocija. Eliota posebno zanima način na koji se one mogu dočarati u savremenoj umetnosti, a da to nije banalno ili glupo. Zbog toga je njegov pristup emocionalnosti veoma kompleksan. Selektor je razmatra kroz četiri stanovišta koje smatra izvorima aktuelnog razumevanja emocije i emotivnog. To su manipulacija, ravnoteža, ljudsko telo i bliskost. O njima će govoriti šezdeset sedam umetnika iz dvadeset šest zemalja.

Zanimljiva statistika, koju je Eliot prilikom predstavljanja izložbe predočio o dominaciji autora ženskog pola, prisutnosti mladih i umetnika iz Srbije svedoči o inteligentnom načinu na koji se iskusan kustos nosi sa ponekad neprimerenim zahtevima, koje ovakva manifestacija u maloj sredini kakva je naša postavlja pred njenog selektora.

Najzad, Eliot se bavio i istorijatom Salona, čijeg dalekog rođaka pronalazi u pariskom Jesenjem salonu, prvi put održanom 1903. godine. Smisao i ondašnje i sadašnje izložbe vidi u prepoznavanju kvaliteta umetničkog izraza i umetnika koji barataju prošlošću u sadašnjosti da bi stvorili budućnost, jer bez budućnosti nema ničega. Jedan takav umetnik grafički dizajner DŽonatan Barnbruk, saradnik Dejvida Eliota, bavio se vizuelnom istorijom Oktobarskog salona da bi stvorio vizuelni identitet ovogodišnjeg.

U čitav taj dobro osmišljen sadržaj uvešće nas prilikom otvaranja ambijentalna instalacija Ivane Ivković i performansi Nezaket Ekidži iz Turske, Marijane Han iz Nemačke i Dejana Markovića iz Srbije. Intenzivan program obuhvata i vikend, kada će u Dvorani kulturnog centra kustos Dejvid Eliot razgovarati o odnosu umetnosti i dizajna sa DŽonatanom Barnbrukom, autorom vizuelnog identiteta 56. Oktobarskog salona. Vođenja, razgovori sa umetnicima, izvođenje performansa, projekcije video-radova, debate i radionice su prateći događaji koji će se odvijati tokom čitavog trajanja Salona. Dobitnici nagrada biće poznati uoči zatvaranja Salona 5. novembra. Nakon manifestacije osam učesnica salona biće predstavljeno na izložbi U stvari ljubav u Berlinu, a Milorad Mladenović će kao laureat 55. Salona, 17. novembra u KCB-u, otvoriti izložbu Poslato bez odgovora.