Uporište u folkloru

Kompozitor, pijanista i muzički producent, Duke Bojadžijev, Makedonac i NJujorčanin, prošao je nesvakidašnji put do svoje sadašnje profesije. Na Berkli je stigao sa diplomom lekara. I po završetku studija, 2001, odlučio da će karijeru nastaviti u NJujorku. Muzičku, ne lekarsku. Verovatno da je takav ishod bio predodređen. NJegovo ime može biti izgovoreno - Djuk (kao Elington), što Bojadžijev doista i uzima za alternativnu oznaku svog muzičkog identiteta (Duke V). Stvaralačko delovanje Bojadžijeva podrazumeva širok prostor: od čiste muzike, preko advertajzinga (reklamne kampanje za Mercedes, Pežo, Lankom, Loreal...) i multimedijalnih/ veb poduhvata (Veniti Fer, Kosmopoliten...), televizijskih šou-programa, do filmskih partitura u saradnji sa glasovitim rediteljskim imenima (Stole Popov, Rajko Grlić, dobitnici Oskara DŽonatan Demi i Danis Tanović...). Objavio je sedam albuma. Izvođaštvo, na čemu sve više insistira, podrazumeva autorske koncerte po Evropi i SAD, u najraznorodnijim sastavima.

Za Kolarčevu zadužbinu (16. septembra), Duke Bojadžijev bira program naslovljen Dream. Faith. Love. Sačinjen pretežno od filmske muzike i nešto materijala sa autorskih albuma, mogao bi se razumeti kao suma njujorškog perioda autora. Reč je o repertoarskoj celini koju Bojadžijev, uz izvesne izmene, predstavlja na svojim nastupima već neko vreme (konkretno, počev od prošle godine - serija ovih koncerata imala je kulminaciju u Karnegi holu). Ukoliko znamo da je reč o prvom susretu sa beogradskom publikom, utoliko je neobičnije da program nije štampan. To jeste praksa u kontekstu neformalnih klupskih svirki, ali ne i u najreprezentativnijoj koncertnoj dvorani srpske prestonice. Biće da se podrazumevalo da svako od prisutnih u auditorijumu dolazi sa detaljnim poznavanjem opusa i biografija Bojadžijeva i članova njegovog kvinteta: Ismaila Lumanovskog (klarinet), Kostasa Anastasijadisa (perkusije), Martina Gjakonovskog (kontrabas), Tanje Carovske (vokal).

Duke Bojadžijev se odlučuje za intimnu atmosferu. Postiže je redukcijom izvođačkog tela u odnosu na neke od prethodnih verzija Dream. Faith. Love (koje sežu do partiture za simfonijski orkestar). DŽez jeste formalni okvir stvaralaštva makedonskog umetnika, mada idejno/tematsko uporište traži prevashodno u folkloru rodnog tla. Katkad ga i neposredno ugrađuje u svoje kompozicije, o čemu ovde svedoče naslovi pojedinih numera (Si zaljubiv edno mome, Ne si go prodavaj Koljo, Aber dojde Donke...). Bojadžijev se obraća i drugim izvorima. Rafinirano koketira sa evergrinom, čak i pop elementima, sa ritmovima i obrascima latinske Amerike, sa holivudskim zvukom. Kretanje kroz žanrove je fluidno, što uz teksturu aranžmana koja varira od numere do numere, daje originalno organizovan dramaturški tok poentiran muzikom iz filma Do balčaka Stoleta Popova (Zvezdani šapat, Terezin valcer i Tango do balčaka).

Komunikacija među interpretatorima je spontana i prisna, ali ne ograničava iskazivanje individualnih kvaliteta najčujnijih, logično, u uzbudljivo formulisanim improvizacionim segmentima (lakoća izražavanja Ismaila Lumanovskog u tom smislu dominira). Duke Bojadžijev je okupio muzičare vrhunskih postignuća.