Okršaj između pijace i cirkusa

Foto Dušan Milenković

U 13 časova jedna je devojka plakala pred zgradom vladimiračke opštine. Samo neko kome se sve skupilo suze prosipa ponedeljkom u jedan po podne. Ali i nezavisno od toga se čini da se u Vladimircima mnogo plače.

Uđem u opštinu, sekretarica skupštine plače. Kaže: `Promenila sam četiri ili pet predsednika, ovo doživela nisam`. Neka devojka donosi kafu, plače i ona. Šta je sa tobom? `Prete da me otpuste sa posla`. Stiže i stručna saradnica. Što vi ne plačete? `Ja ne bih plakala, već naricala`, priča Janko Đurić, šef istoimene grupe građana i bivši predsednik opštine Vladimirci, smeštene u mačvanskom okrugu, blizu Šapca.

Kada čovek živi u opštini od dvadesetak hiljada stanovnika koja ima dva predsednika opštine, dva predsednika skupštine opštine i dve firme koje kako-tako rade, u kojoj fabrikanti ulaze u skupštinu, a skupštine se održavaju u fabričkim krugovima, u opštini u kojoj klovnovi ne zabavljaju decu već plaše odrasle, takvom čoveku ne ostaju ništa drugo nego da zaplače. Stil prethodne rečenice ukraden je iz Časa anatomije Danila Kiša, a Vladimirci prethodnih nedelja kradu medijsku pažnju većim komadima Srbije izlažući lakrdijaštvo domaće politike do kostiju, kao na času anatomije. Sve je počelo vešću da su dva odbornika Srpske napredne stranke napustila odborničku većinu, vešću senzacionalnom u zemlji u kojoj stranka ne osvaja vlast jer je postala popularna, već postaje popularna jer je osvojila vlast.

Na izborima održanim 24. aprila lista SNS je u koaliciji sa dvanaest-trinaest stranaka, kao i u republici osvojila dovoljno glasova da ima jedanaest od 25 odbornika, ali pošto koalicija DSS-Dveri, radikali i jedna grupa građana nisu prešli cenzus, njihovi su se glasovi slili naprednjacima i doneli im još tri odbornika, što, uzgred, govori i o apsurdnosti izbornog sistema na lokalu. Čim su se izbori završili, izbila je afera o izbornoj komisiji. U novinama se pojavilo da je rekordan trošak napravila valjevska izborna komisija, koja je potrošila dva miliona i osamsto hiljada dinara. E, naša je potrošila ravno osam miliona i sedamsto hiljada, te je jedan od osnivača ovdašnjeg SNS, odbornik Miloš Petrović, u znak protesta napustio stranku i pridružio se nama. Svejedno, naprednjaci su na konstitutivnoj sednici imali 13 odbornika, dakle većinu, izabrali su rukovodstvo kakvo su hteli, čestitali smo im i počeli da radimo, zateže luk ove priče Janko Đurić.

Ubrzo je, međutim, nastavlja Đurić, izbila i bazenska afera, u kojoj se ispostavilo da je lokalni bazen, čiji je jednogodišnji prihod oko 4,5 miliona dinara, odborničkom kandidatu naprednjaka izdat za skoro upola manju sumu na tri godine. Tada je još jedna odbornica SNS rešila da otera sve u bazen i naprednjaci su izgubili većinu.

Demokratska stranka, SPS, Jedinstvena Srbija, moja grupa građana plus to dvoje nezavisnih odbornika, i imamo većinu, 13-12. Zato smo sredinom avgusta zahtevali da se održi nova sednica, na čijem bi dnevnom redu bila smena rukovodstva opštine. Pošto naprednjaci još nisu saznali za novog disidenta, pitali su nas zašto takvu sednicu tražimo, a mi, naravno, nismo hteli da im kažemo jer smo hteli da izbegnemo opstrukciju. Rekli smo da hoćemo da odbornici dobiju neku dnevnicu.

To izgleda prolazi kao prihvatljiv razlog, pa je sednica zakazana za 29. avgust. Naprednjaci, međutim, pre skupštine vode odbornike u karantin, da smisle taktiku za utakmicu, to jest sednicu, i 28. avgusta uveče otkrili su da im fali jedan igrač.
Odbornica se ne pojavljuje, oni je zovu i čuju da više nije sa njima. Drama, ne mogu da otkažu skupštinu, ostala su manje od 24 sata do nje. Smišljaju ovo predsednik skupštine Vladan Milošević otvara sednicu, konstatuje da su svi odbornici prisutni, i da ima kvoruma



Ali da nema materijala. Milošević konstatuje da opozicija nije na vreme dostavila imena funkcionera koje želi da izabere i sednicu zaključuje. Đurić i ostali pitaju sekretaricu skupštine da li su bili dužni da ta imena dostave, sekretarica kaže da nisu i da se sednica može prekinuti samo ako nema kvoruma ili ako odbornici odluče da je prekinu (Vlado, stavi predlog na glasanje). Vlada odbija da to učini, pa opozicioni odbornici, motivisani time što imaju kvorum i dnevni red, sednicu nastavljaju sami. Smenjuju predsednika opštine Milorada Milinkovića i postavljaju novog, smenjuju predsednika Skupštine opštine Vladana Miloševića i postavljaju novog, isto čine i sa zamenikom, te se narednog dana opoziciona trinaestorka vraća u opštinu da obavesti Milinkovića, Miloševića i ostale da više nisu vlast. A pred opštinom

Obrijani, nabildovani, istetovirani, nisu nam dali ni da priđemo zgradi. Jedva su nas pustili do pisarnice da predamo papire, kaže Janko Đurić.
Ti momci sa tri epiteta ne pominju se prvi put kao važni glumci u lokalnim političkim pozorištima. Da li ih vlast štancuje ili skupi sa severa i juga što nisu geografske, već navijačke odrednice ćelavosti koliko joj treba, nije bitno, važno je da tog proizvoda ne manjka. Pošto im je opština bila nedostupna, opozicionari su zakazali sednicu pod vedrim nebom, ispred opštine, na pijačni dan u Vladimircima, pa su dobri žitelji Vladimiraca mogli simultano da uživaju u pijaci i u cirkusu.

Sjatilo se sveta, naprednjaci su doveli dvadesetak ovdašnjih svojih pristalica, četrdesetak dece i tri autobusa ljudi sa strane, među kojima su bili i klovnovi. Bilo je nemoguće da govorimo. Rekao sam ljudima da ćemo nastaviti na bezbednom mestu, u prostorijama DS, gde su sa mnom pošli i novinari TV B92 i TV Šabac

Ali i združene naprednjačke snage, veli Đurić, koje su nastavile da mitinguju i prete pod prozorima. Đurić je, tvrdi, pozvao stanicu policije, gde su mu rekli da policija brzo stiže. Nije stigla. Đurić zatim zove načelnika šabačkog MUP-a, koji mu je rekao da policija brzo stiže. Nije stigla. Nakon drugog poziva lokalnoj policiji stigla su najzad dva policajca u civilu i smirila strasti. Za čitaoce koji su izgubili nit, podsećamo da je ovo bio pokušaj sednice Skupštine opštine Vladimirci. Nakon te istorijske sednice, Vladimirci su, tvrdi Janko Đurić, naprasno postali popularna destinacija za Predsedništvo SPS. Dolazili su, kaže, Obradović, Antić, Slavica Đukić Dejanović, svi osim Dačića.

Centrala socijalista počela je da pritiska ovdašnjeg predsednika socijalista Dragana Simeunovića da odustane od opozicije i da pravi koaliciju sa naprednjacima. Čovek nije hteo, odolevao je, a onda je počeo da pritiska i SNS. Najzad nam je Simeunović rekao: `Nemojte ništa da me pitate, ja moram sa njima`. Odrekao se mesta predsednika opštine, koje smo mu mi nudili, da bi prihvatio nižu poziciju predsednika skupštine opštine, kao i manje resora nego što je imao kod nas, iz čega, naravno, zaključujem da su čoveka nečim ucenili.

Vladimirci su idilični pod toplim jesenjim suncem, od opštine se pruža umirujuć pogled na okolna valovita polja, a parodično pastoralan prizor je u ponedeljak popodne upotpunjavalo troje klinaca na klupi, dva dečaka i devojčica sve troje netremice zagledani u telefone. Nije ovo popunjavanje prostora opisima prirode i lamentima nad novim generacijama; čovek mora o nečemu da razmišlja dok čeka da ga prime u opštini. Predsednik opštine Milorad Milinković i predsednik Skupštine opštine Vladan Milošević nisu primili novinare NIN-a (Primiće vas ubrzo Sačekajte samo malo Neće oni skoro) ali ništa manje važan akter, Dragan Simeunović, pristao je na razgovor. Još jedna retrospekcija, bez važnih razlika.

SNS je na izborima osvojio 14 odborničkih mandata i rešio da sam napravi vlast iako smo imali dogovor da je formiramo zajedno. Na samoj konstitutivnoj sednici jedan odbornik ih je napustio, ali ostalo ih je 13, te su formirali vlast. Posle mesec dana napustila ih je i odbornica nezadovoljna lokalnom politikom te se većina pojavila na drugoj strani. SNS nije hteo da preda vlast, umešali su se vrhovi i jedne i druge partije, pa smo, da bismo izbegli prinudnu upravu, napravili koaliciju SNS-SPS. Sada smo u vakuumu i čekamo šta će biti dalje. Malopre smo imali konsultacije, valjda ćemo sve rešiti u toku nedelje, nada se Dragan Simeunović.

Kako će se sve rešiti u svetlu činjenice da je neposredno pred zaključenje ovog broja NIN-a Janko Đurić javio da je najzad video dugo čekan odgovor Ministarstva državne uprave i lokalne samouprave, kojem su se opozicionari takođe obratili, odgovor u kome stoji da su odluke koje je donela ona krnja skupština od 29. avgusta legalne, te da je pravi predsednik opštine Dragan Simeunović, a pravi predsednik Skupštine opštine upravo Janko Đurić nije poznato. Ne treba očekivati da naprednjaci odstupe od stava da opozicionari nisu dostavili materijal potreban za održavanje sednice; da je stoga krnja sednica bila nezakonita; da opozicija javno nudi novac naprednjačkim odbornicima pet do dvadeset hiljada evra kako bi promenili dres, što je suma onoga što je (jedan od) predsednik(a) Skupštine opštine Vladimirci Vladan Milošević nedavno rekao za lokalni Glas Tamnave. Nije poznato, ali je sve ovo poznata tužna priča.

Baš tužna priča. Nalazimo se na sedamdesetak kilometara od Beograda, i žalosno je da od sve privrede imamo moju fabriku, koja zapošljava 95 radnika, i jednu italijansku fabriku obuće. Sve ostalo je sitnije, Farmakom i 7. juli prestali su da rade, privredna situacija uopšte nije ružičasta Imamo termalne vode, ali nismo napravili ni probnu bušotinu, a ko god se zainteresovao, prvo je, razume se, pitao za sastav vode i dubinu na kojoj se nalazi. Zato stojim pri stavu da opština ne treba da bude mimo vlasti u republici Vladimirci ne treba da iskaču jer nam treba budžet. A šta ćemo uraditi ovakvi kakvi smo, vreme će pokazati, rečitim (pod)smehom zaključuje Dragan Simeunović.

Janko Đurić bi, pak, tiradom mogao da popuni ceo broj NIN-a. Usput verovatno objašnjava zašto je ona devojka plakala.
Ako si član SNS, podižu koeficijent; ako nisi, smanjuju, šalju u jedno, drugo, treće selo. Ne moraju da te izbace sa posla, dovoljno je da zaprete selom i otpuštanjima.
Zato nasumični Vladimirčanin citira popularan štos sa interneta.

Japanci su napravili hotele sa sobama za plakanje. Daleko su iza nas jer mi imamo celu državu za plakanje.
Na ulazu u Vladimirce lokalni je odbor SNS postavio ljubavne bilborde upućene Vučiću. Na bilbordima je slika i citat: Srbija se bori za svoju budućnost, ne čeka da joj nešto padne sa neba. Samo rad, marljivost i posvećenost donose rezultate.